Hoće li Tramp zaustaviti ovu ludost?! Bajdenova nova ideja o Ukrajini ideja užasnula sve Amerikance!

Odlazeći američki predsednik Džo Bajden odlučio je da otpiše oko 4,7 milijardi dolara kredita ukrajinskoj vladi finansiranih iz džepova američkih poreskih obveznika. Ovaj potez deo je šire strategije za jačanje Kijeva pre nego što novoizabrani predsednik Donald Tramp preuzme dužnost sledeće godine.

Od februara 2022. godine, američki Kongres odobrio je više od 174 milijarde dolara u različitim paketima pomoći Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom. U poslednjem paketu pomoći, usvojenom u aprilu, uključeno je 9,4 milijarde dolara "oprostivih kredita" za popunjavanje budžetskog deficita Kijeva.

- Preduzeli smo korak predviđen zakonom da otkažemo te kredite - izjavio je portparol Stejt departmenta Metju Miler u sredu, potvrdivši da Bajden planira da otpiše polovinu iznosa, odnosno oko 4,7 milijardi dolara. U pismu Kongresu, Stejt department je naveo da je otpis duga u "nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država i njihovih EU, G7+ i NATO partnera".

Trampova pozicija o pomoći Ukrajini

Novoizabrani predsednik Donald Tramp izjavio je tokom kampanje da neće biti protiv daljih paketa pomoći Ukrajini, ali pod uslovom da se pomoć dodeljuje u obliku kredita, a ne nepovratnih sredstava. Ovo je bila ključna izmena u pristupu koja je omogućila usvajanje paketa pomoći od 61 milijarde dolara u aprilu, nakon višemesečnog zastoja između republikanaca i Bele kuće.

Senator Rend Pol najavio je da će blokirati otpis duga, tvrdeći da ovaj potez nepravedno opterećuje američke poreske obveznike.

Foto: Tanjug/AP/Shutterstock

- Večeras pokrećem glasanje o svojoj rezoluciji kako bih sprečio Bajdena da ukrajinski dug pretvori u američki problem. Njegov predlog stavlja teret finansiranja ukrajinskih preduzeća, poljoprivrednika i korumpiranih birokrata na leđa marljivih Amerikanaca - napisao je Pol na platformi X u sredu.

Ukrajinska ekonomija zavisna od zapadne pomoći

Ukrajinska vlada gotovo u potpunosti zavisi od zapadne pomoći kako bi održala svoju posrnulu ekonomiju. U septembru je usvojen nacrt budžeta za 2025. godinu, predviđajući deficit od 75%, što zahteva između 12 i 15 milijardi dolara spoljne podrške za pokrivanje rupa u budžetu.

Prema ukrajinskom Ministarstvu finansija, javni dug zemlje u julu je premašio 152 milijarde dolara, dok su troškovi njegovog servisiranja porasli sa 900 miliona na 5,2 milijarde dolara godišnje.

Zapadne garancije i ruska reakcija

U oktobru su zemlje G7 finalizovale dodatni zajam od 50 milijardi dolara za Ukrajinu, garantovan prihodima od 300 milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava na Zapadu. Ipak, Međunarodni monetarni fond (MMF) se protivi potpunom konfiskovanju tih sredstava, strahujući da bi to narušilo poverenje u zapadni finansijski sistem.

Moskva je zamrzavanje sredstava označila kao "krađu" i upozorila da bi korišćenje tih fondova bilo nelegalno i opasno. Ruski ministar finansija Anton Siluanov izjavio je u sredu da će Rusija preduzeti recipročne mere.

- Ako su zapadne zemlje odlučile da koriste naša sredstva i prihode od njih, ruska strana će sprovesti odgovarajuće akcije - rekao je Siluanov.