(VIDEO) Osvanuo jeziv snimak, Rusija i Amerika razaraju sve redom: Zastrašujuća simulacija pokazala kako će izgledati nuklearni rat!

Kako bi izgledao nuklearni rat između SAD-a i Rusije i koliko bi ljudi zaista moglo preživeti? Profesor Mark Tegmark sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) udružio je tim naučnika kako bi napravio najrealističniju simulaciju globalnog nuklearnog sukoba zasnovanu na dostupnim podacima.

Ova simulacija pruža uvid u razmere razaranja, posledice za klimu i potencijalnu humanitarnu katastrofu.

Nakon što je Džo Bajden odobrio upotrebu ATACMS raketa na ruskoj teritoriji, i posle odluke Vladimira Putina da radikalno promenu nuklearnu doktrinu, ceo svet traži odgovor na pitanje: Može li neko uopšte da preživi Treći svetski rat?

Kako započinje nuklearni rat?

Prema Tegmarkovoj simulaciji, nema velike razlike u tome ko započinje nuklearni sukob. Kada jedna strana lansira rakete, druga brzo reaguje lansiranjem svojih pre nego što ih prve pogode. Balističke rakete sa američkih podmornica u blizini Norveške pogađaju ruske ciljeve za oko 10 minuta, dok ruske rakete, lansirane iz oblasti severno od Kanade, stižu do SAD nekoliko minuta kasnije.

Prvi napadi ciljani su na uništavanje elektronike i energetskih mreža elektromagnetnim impulsom. Zatim se gađaju komandni centri i lansirne baze nuklearnih projektila. Gradovi su takođe mete zbog vojne infrastrukture i namere da se spreči oporavak neprijatelja nakon rata. Svaka eksplozija stvara vatrenu kuglu temperature slične jezgru Sunca, radioaktivne oblake i razorne udarne talase koji ruše zgrade.

Katastrofalne posledice za gradove i stanovništvo

Tegmark ističe da eksplozije, elektromagnetni impulsi i radioaktivnost nisu najgore posledice. Najveća opasnost dolazi od nuklearne zime – efekta izazvanog crnim ugljenikom iz požara koji zahvataju gradove. Danas su nuklearne bombe znatno jače od one bačene na Hirošimu, a požari u gusto naseljenim gradovima, poput Moskve, stvaraju dimne oblake koji se podižu visoko u atmosferu.

Foto: epa/youtube

Ovi oblaci crnog dima ostaju u stratosferi, iznad nivoa kiše koja bi ih mogla isprati, i tu se zadržavaju godinama. Sunčeva svetlost zagreva dim, podižući ga još više, dok ga snažni stratosferski vetrovi šire širom severne hemisfere za svega nekoliko dana. Rezultat je drastično hlađenje planete – čak i leti, temperature u Kansasu bi pale za oko 20 stepeni Celzijusa, dok bi druge oblasti bile pogođene još jačim zahlađenjem.

Glad i masovno izumiranje

Prema naučnom radu koji Tegmark citira, nuklearna zima bi mogla dovesti do smrti više od 5 milijardi ljudi, uključujući 99% stanovništva SAD-a, Evrope, Rusije i Kine. Razlog za to je što većina crnog ugljenika ostaje na severnoj hemisferi, gde najviše ugrožava poljoprivredu, a niske temperature dodatno otežavaju uzgoj hrane u ovim regijama.

Foto: epa/youtube

Nepoznanice i nada za budućnost

Tegmark priznaje da još postoje velike nepoznanice – stvarne posledice mogle bi biti ili manje katastrofalne ili još gore. Nedavno pokrenuti istraživački program od četiri miliona dolara nastoji da pruži jasniju sliku i da unapredi globalnu politiku u vezi sa nuklearnim naoružanjem. Međutim, Tegmark upozorava da je većina postojećih istraživanja klasifikovana i fokusirana na vojne, a ne na humanitarne posledice.

Foto: epa/youtube

Poruka: Informisanost kao prevencija

Iako se može činiti da pojedinci ne mogu mnogo da učine, Tegmark smatra da deljenje informacija, poput video-snimka njegove simulacije, može doprineti sprečavanju nuklearnog rata. Pošto nuklearni sukobi često eskaliraju postepeno, slučajno ili zbog pogrešne procene, širenje svesti o katastrofalnim posledicama moglo bi smanjiti šanse da se ovakva tragedija ikada dogodi.

Nuklearni rat nema pobednika – samo gubitnike, zaključuje Tegmark, apelujući na javnost da se uključi u razgovor o ovoj ključnoj temi.