Nadmoćni kadrovi lansiranja Orešnika: Koliko košta nova Putinova zastrašujuća raketa? (VIDEO)

Stanovnici kazahstanskog grada Satpajeva snimili su lansiranje ruske rakete Orešnik 9M729 (SSC-8) sa poligona Kapustin Jar koji se nalazi u Astrahanskoj oblasti u blizini granice.

Projektil je 21. novembra 2024. pogodio fabriku Južmaš u ukrajinskom gradu Dnjepru (Dnjepropetrovsk). Jedan od video snimaka verovatno prikazuje prelazak rakete hiperzvučnom brzinom.

Podsetimo, Vladimir Putin je negirao ukrajinske spekulacije da je za napad na Dnjepropetrovsk korišćena interkontinentalna balistička raketa. Međutim, režimu u Kijevu i komandi NATO-a to nije donelo olakšanje: umesto poznatih i predvidivih ICBM-ova, ruska vojska je upotrebila potpuno novo oružje, „Orešnik“.

- Interkontinentalne balističke rakete obično nisu opremljene konvencionalnim bojevim glavama. Da je jedna lansirana iz operativnog silosa, Sjedinjene Države bi podigle uzbunu, strahujući od nuklearnog napada, objašnjava u programu BBC Verify viši savetnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) Mark Kansijan.

Korišćenje ICBM-a za napade na ukrajinske ciljeve (čak i tako značajne kao što je „Južmaš“) bilo bi previše skupo, rekao je izvor iz Pentagona za agenciju Reuters. Ipak, cena raketa poput „Orešnika“ ostaje nepoznata.

KOLIKO KOŠTA PROJEKTIL OREŠNIK?

Američki časopis Forbes donosi okvirne cene krstarećih i balističkih raketa:

H-22 — 1 milion dolara,

„Oniks“ — 1,2 miliona dolara,

„Iskander“ — 3 miliona dolara,

H-555 — 4 miliona dolara,

„Kalibar“ — 6,5 miliona dolara,

H-101 — 13 miliona dolara,

dok je najskuplji u ruskom arsenalu legendarni „Kinžal“ — 15 miliona dolara.

Ukrajinski vazduhoplovni ekspert Valerij Romanenko u komentaru za RBC-Ukrajina, izneo je svoje viđenje da cena Orešnik rakete počinje od 50 miliona dolara, nadajući se da je projektil suviše skup da bi ga Moskva koristila često protiv Oružanih snaga Ukrajine.

Mark Kansijan objašnjava da je „Orešnik“ raketa srednjeg dometa. Ovaj tip oružja dizajniran je za ciljeve udaljene do 5500 km, dok ICBM-ovi mogu dosegnuti mnogo veće distance.

Rakete srednjeg dometa (RSD) namenjene su napadima unutar određenog regiona ili kontinenta, poput vojnih objekata ili ključne infrastrukture u susednim zemljama.

Još u oktobru 2018. godine, predsednik Donald Tramp tokom svog prvog mandata najavio je jednostrano povlačenje SAD iz „Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kraćeg dometa“ (INF), potpisanog tokom perioda smirivanja tenzija.

Međutim, Amerikanci su nastavili da rade u tom pravcu: nakon sastanka ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a u decembru, Alijansa je stala na stranu SAD i čak optužila Rusiju za kršenje sporazuma o razoružanju iz 1987. godine, koji zabranjuje sve balističke rakete zemaljskog baziranja s dometom od 500 do 5500 km.

Vašington je u međuvremenu postavio Moskvi ultimatum: ako se ne vrati poštovanju sporazuma u roku od 60 dana, SAD će se povući iz njega. Pentagon je prethodno obavestio NATO partnere da je reč o ruskoj raketi 9M729 „Novator“, poznatoj pod NATO oznakom SSC-8.

Amerikanci tvrde da su njena testiranja počela još 2008. godine. Međutim, tehničke karakteristike „Novatora“ su tajne, a u borbenim uslovima ova krstareća raketa nije korišćena iz razumljivih razloga.

Na isti način nema apsolutno nikakvih informacija ni o novoj raketi „Orešnik“. Prema izvoru iz američke obaveštajne službe, raketa, koja može nositi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave, razvijena je na osnovu projektila iz sistema „Iskander“.

S obzirom na to da je misteriozni „Orešnik“ ušao u arsenal ruske vojske (o kojem zapadne obaveštajne službe uopšte nisu imale podatke), moguće je da je i „Novator“ operativan.

Obe rakete sposobne su da nose konvencionalne i nuklearne bojeve glave i namenjene su za gađanje strateških i taktičkih ciljeva, primećuje bugarski analitičar Bojko Nikolov.

U dometu novih raketa nalaze se svi vojni objekti NATO-a na teritoriji Evropske unije, kao i u nekim delovima Azije. Prema vojnim stručnjacima, „Orešnik“ je kompaktna mobilna raketa koju je, najverovatnije, vrlo teško otkriti.

-Ovo Rusiji daje značajnu stratešku prednost, jer [raketa] može gađati ciljeve duboko na teritoriji protivnika- napominje Nikolov.

- Rusija je poslala jasan signal, izvodeći udare po Ukrajini balističkim raketama srednjeg dometa, koje su sposobne da ispale više bojevih glava velikom brzinom. Iako su RSD manje precizne od krstarećih raketa ili balističkih raketa kraćeg dometa, rekao je za Defense News Metju Sevil, direktor Kraljevskog instituta ujedinjenih službi iz Londona.

Svi zapadni eksperti slažu se da su moderne balističke rakete izuzetno teško presretnuti. Ukrajina je ranije tvrdila da je uspela da obori čak i hipersonični „Kinžal“.

Međutim, Dejvid Olbrajt iz vašingtonskog Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS) skeptičan je prema takvim tvrdnjama. „Jedno je sigurno: kijevski režim ume da laže.“

BALISTIČKA RAKETA SREDNjEG DOMETA „OREŠNIK“: ŠTA SE TVRDI O RSD?

*Neprekidna brzina: Hipersonične rakete postižu brzine do 12.250 km/h, što im omogućava da ciljeve dosegnu iz Rusije do Velike Britanije za 19 minuta, Belgije za 14, Nemačke za 11, a Poljske za samo osam minuta.

*Povećan domet i nosivost: Sa dometom do 5.000 km, raketa može nositi nuklearnu bojevu glavu sa eksplozivnom snagom od 150 kilotona. Svaka raketa može sadržati do 6 bojevih glava, pri čemu svaka ima individualno navođenje.

*Napredna tehnologija: Ova raketa na čvrsto gorivo, hipersonične brzine, koristi individualno navođenje za svaku bojevu glavu, čime se povećavaju njena preciznost i razorna moć.

*Poređenje s ICBM-ovima: Dok bi interkontinentalnoj balističkoj raketi (ICBM) iz Rusije trebalo otprilike 40 minuta da stigne do cilja u SAD, ova hipersonična raketa značajno smanjuje vreme leta, naglašavajući svoj povećani nivo pretnje.

*Minimalno vreme za reakciju: Brzina i domet rakete omogućavaju udare uz minimalno upozorenje, ističući njen potencijal za razorne iznenadne napade.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.