Godina haosa i sukoba širom sveta, ima li svetla u 2025?! Oči Planete uprte su kako nikad u Trampa i Putina!

Izborom Donalda Trampa za predsednika SAD šanse za okončanje rata u Ukrajini znatno su porasle, te se ceo svet nada da će on doneti neke promene, kako u politici prema Evropi, tako i prema Bliskom istoku, gde sukob u Pojasu Gaze i dalje traje

Godinu za nama obeležili su haos i ratovi širom sveta, ali prvi put se pojavila nada da bi sukob u Ukrajini, u kojem zapravo Zapad ratuje protiv Rusije, mogao da bude rešen posle tri godine. Izborom Donalda Trampa za predsednika SAD šanse za dogovor zapadnih sila sa Rusijom postale su izvesnije. On je obećao da će okončati rat u Ukrajini za 24 sata, nakon što 20. januara uđe u Belu kuću, te ceo svet čeka njegov potez u prvom mesecu nove godine.

Osim toga, Bliski istok ni ove godine nije mirovao. Rat Izraela protiv palestinske militantne grupe Hamas u Pojasu Gaze je nastavljen, a u jednom trenutku proširio se i na Liban, te se uključio i Iran, koji je razmenio vatru sa jevrejskom državom prvi put u istoriji. U Siriji su teroristi, uz američku pomoć, svrgli predsednika Sirije Bašara el Asada.

Amerikanci su se umešali i u evropska pitanja, te su poništili legitimne i poštene predsedničke izbore u Rumuniji jer ih nije dobio njihov favorit, a u Moldaviji su namestili glasanje da bi dobila aktuelna predsednica, koja podržava zapadnu politiku. Vašington je umešao prste i u politiku Gruzije, gde je predsedničke izbore dobio proruski kandidat, nakon čega su SAD odmah organizovale masovne proteste.

S druge strane, Nemačka i Francuska pucaju po šavovima, te su vlade u obe zemlje pale. Nemačka će ići na vanredne izbore, a francuski predsednik Emanuel Makron rešio je da zameni premijera, kojem je izglasano nepoverenje, novim kandidatom, ponovo mimo narodne volje.

Haosu u svetu doprinele su i prirodne nepogode, te su tako poplave opustošile Španiju i mesta širom planete.

Donald Tramp opet u Beloj kući

Foto: Tanjug AP

Donald Tramp osvojio je još jedan mandat u Beloj kući na predsedničkim izborima 5. novembra. Uprkos tome što su demokrate na sve načine pokušale da ga sabotiraju, vukući ga po sudovima, Amerikanci su ga izglasali ogromnim brojem glasova, te je pobedio rivalku, odlazeću potpredsednicu SAD Kamalu Haris. Obećao je da će okončati rat u Ukrajini, te da će "srediti" sve što je Džozef Bajden "pokvario", kako u Americi, tako i u svetu.

Pobedio je na izborima uprkos tome što su u predizbornoj kampanji na njega pokušana dva atentata. Prvi se dogodio 13. jula, kad je Tramp pogođen u desno uvo dok je govorio na bini na mitingu u Batleru, u Pensilvaniji. Napadač Metju Kruks (20) kasnije je likvidiran, ali prethodno je ubio jednog učesnika mitinga i još dvoje ranio. Na kraju se ispostavilo da je bilo velikih bezbednosnih propusta. Drugi pokušaj atentata dogodio se 15. septembra, kad je Rajan Vesli Rout sve pripremio kako bi ubio Trampa na golf terenu na Floridi. Napadač je kasnije uhapšen, a suđenje mu počinje naredne godine.

Rat u Ukrajini

Foto: Shutterstock

Ruska vojska sigurno napreduje na frontu, ali Ukrajinci se i dalje bore da to zaustave. Tako su u avgustu ušli u rusku Kursku oblast, gde se i danas vode borbe.

Amerika i Britanija dozvolile su režimu u Kijevu da koristi njihove rakete dugog dometa ATACMS i "storm šedou", a posle nekoliko napada duboko unutar ruske teritorije, predsednik Rusije Vladimir Putin odlučio je da odgovori balističkim projektilom srednjeg dometa "orešnik". U pitanju je sasvim nova ruska raketa dometa do 5.500 kilometara, kojoj nijedan postojeći PVO sistem ne može ništa. Ta raketa je testirana u Ukrajini, te je 21. novembra pogođen vojni cilj u Dnjepropetrovsku.
Uprkos svemu, Ukrajina je nastavila sa terorističkim napadima na teritoriji Rusije. Tako je, u organizaciji Službe bezbednosti Ukrajine, u bombaškom napadu 17. decembra šef odseka za hemijsku, biološku i nuklearnu odbranu Igor Kirilov ubijen ispred svoje kuće, zajedno sa svojim pomoćnikom. Bomba je bila prikačena na električni trotinet, a aktivirana je kad su Kirilov i njegov pomoćnik izašli iz zgrade.

Teroristički napad u Moskvi

Foto: Tanjug/AP

Četvorica državljana Tadžikistana, pripadnika Islamske države (ISIS), otvorila su 22. marta vatru na posetioce koncerta u "Krokus siti kolu" u Krasnogorsku, u Moskovskoj oblasti. Ubili su najmanje 145 ljudi i ranili 551 osobu, a onda podmetnuli požar. Mnogi misle da je ISIS samo iskorišćen da izvede nezapamćeno krvoproliće, a da su organizatori i nalogodavci u stvari SAD i njihov teroristički režim u Kijevu.

Umro Aleksej Navaljni

Foto: EPA

Najistaknutiji ruski opozicionar Aleksej Navaljni, koji je na Zapadu bio označen kao najveći domaći neprijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina, preminuo je 16. februara u 48. godini u zatvoru u autonomnoj oblasti Jamalo-Nenec. Navaljni je umro usled tromba, nakon što mu je pozlilo kad se vratio iz šetnje. U kaznenoj koloniji "Polarni vuk" služio je kaznu od 19 godina godina zbog nekoliko optužbi, uključujući i proneveru.

Putin na izborima dobio peti mandat

Foto: EPA

Predsednički izbori u Rusiji održani su od 15. do 17. marta. Aktuelni predsednik Vladimir Putin tada je izabran za peti šestogodišnji mandat. On je dobio rekordnih 87,15 odsto glasova birača. Izlaznost je bila 73,3 odsto od ukupno 110 miliona glasača, što je, takođe, bio rekord. Time su Rusi pokazali da čvrsto stoje uz Putina i podržavaju njegovu politiku, uprkos zapadnim sankcijama i ogromnim pritiscima.

Sukob na Bliskom istoku

Foto: Reuters

Rat između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze i dalje traje, a u jednom trenutku je pretio da se prelije i na Iran. Izrael je, naime, 1. aprila bombardovao iransku ambasadu u Siriji i tamo ubio visoke vojne zvaničnike. Iran je nakon toga prvi put uzvratio Izraelu balističkim raketama i dronovima. Jevrejska država je na to odgovorila raketnim napadom u blizini nuklearnog objekta u Iranu. Ubrzo zatim, 31. jula, Izrael je ubio političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea u njegovoj rezidenciji u Teheranu.

Rat iz Pojasa Gaze se, međutim, prelio na Liban. Budući da libanski Hezbolah, saveznik Hamasa, sve vreme sporadično gađa Izrael, jevrejska država je odlučila da odgovori. Tako je Mosad prepravio pejdžere koje su koristili pripadnici Hezbolaha i u njih ubacio eksploziv. Te naprave su aktivirane 17. avgusta, te su u LIbanu poginule 32 osobe, a više od 3.200 je povređeno. Mesec dana kasnije Izrael je pojačao vazdušne udare na Liban, a u njima je likvidirano celokupno vođstvo Hezbolaha. To, međutim, nije bilo dovoljno za prestanak sukoba, te je Izrael 1. oktobra izveo kopnenu invaziju na Liban. Nakon pregovora, 26. novembra dogovoren je prekid vatre, a Liban se obavezao da će se pripadnici Hezbolaha povući sa juga zemlje.

Netanijahu na poternici

Foto: EPA

Međunarodni krivični sud izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i vojnog vođe Hamasa Muhameda Deifa zbog optužbi za ratne zločine počinjene tokom rata u Pojasu Gaze. Netanijahu je rekao da ne priznaje taj sud, ali veliki broj zapadnih zemalja najavio je da će ga izručiti Hagu ukoliko kroči na njihovu teritoriju.

Poginuo državni vrh Irana

Foto: Reuters

Iranski predsednik Ebrahim Raisi i ministar spoljnih poslova Husein Amir Adulahijan stradali su sa još nekoliko putnika i članova posade u helikopterskoj nesreći 19. maja. Letelica iranskog predsednika pala je u povratku iz susednog Azerbejdžana u blizini grada Džolfe, u iranskoj provinciji Istočni Azerbejdžan. Helikopter je pao usled tehničkog kvara i loših vremenskih uslova.

Oslobođen Džulijan Asanž

Foto: Reuters

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž (53) od 24. juna je slobodan čovek, posle 14 godina duge pravne bitke sa švedskim, britanskim i američkim pravosuđem. On je, posle pet godina, pušten iz londonskog zatvora Belmarš, nakon što je sklopio sporazum o priznanju krivice sa vlastima u SAD. Asanž je odleteo na američku prekomorsku teritoriju u Pacifiku - Marijanska ostrva, gde se izjasnio krivim po jednoj od 18 tačaka optužnice za špijunažu, nakon čega se kao slobodan građanin vratio u rodnu Australiju.

Pad Bašara el Asada

Foto: Tanjug/AP

Sirijski predsednik Bašar el Asad svrgnut je posle 24 godine na vlasti i 13 godina rata. Teroristi grupe Hajat tahrir el Šam, povezani sa Al Kaidom, osvojili su prvo grad Alep 30. novembra i krenuli da zauzimaju teritorije na putu do Damaska. U glavni grad Sirije ušli su 8. decembra, a Asad je odmah premešten u rusku vojnu bazu u Latakiji. Odatle je avionom prebačen u Rusiju, gde je sa porodicom dobio azil. Sada se nalazi u Moskvi.

Poplave u Španiji

Foto: Tanjug/AP

Španiju su pogodile najgore poplave u poslednjih pola veka. Najmanje 231 osoba je stradala u Valensiji i Andaluziji, koje su i najviše bile pogođene. Uništene su hiljade objekata. Španska vlada nije odreagovala dobro na poplave i nije poslala upozorenje građanima, što je rezultiralo katastrofom.