Tramp na čelu SAD i posle januara 2029! Mislite da je šala, razmislite ponovo, u Americi je sve moguće!

Kada se Donald Tramp susreo sa republikancima u Kongresu nedugo nakon pobede na izborima u novembru 2024., izneo je ideju o još jednom mandatu: "Sumnjam da se neću ponovo kandidovati, osim ako ne kažete nešto drugo", našalio se tada Tramp!

Na prvi pogled, piše profesor na Hamilton koledžu Filip Klinkner, a prenosi Azija tajms, ovo izgleda kao očigledna šala jer 22. amandman Ustava SAD jasno kaže da Tramp ne može biti ponovo biran. 

U tekstu amandmana se navodi: "Nijedno lice ne može biti birano na funkciju predsednika više od dva puta i nijedno lice koje je obavljalo funkciju predsednika ili je vršilo dužnost predsednika duže od dve godine od mandata na koji je neko drugo lice izabrano za predsednika, ne može biti birano na funkciju predsednika " 

Taj amandman je usvojen kao odgovor na četiri izbora Franklina Ruzvelta za predsednika. Otkako je Džordž Vašington podneo ostavku na kraju svog drugog mandata, nijedan predsednik nije tražio treći mandat, a kamoli četvrti. Amandman je očigledno imao za cilj da spreči predsednike da služe više od dva mandata.

Budući da je Tramp već dva puta biran za predsednika, amandman ga sprečava da bude izabran treći put. Neki tvrde da pošto Trampovi uslovi nisu bili uzastopni, amandman se ne odnosi na njega. Ali amandman ne pravi razliku između uzastopnih i neuzastopnih mandata.

Iako 22. amandman zabranjuje Trampu da ponovo bude izabran za predsednika, on mu ne zabranjuje da bude predsednik posle 20. januara 2029. Razlog za to je što 22. amandman zabranjuje samo da neko bude „izabran" više od dva puta. Ne govori ništa o tome da je neko postao predsednik na neki drugi način osim da je izabran na funkciju.

Zaobilaženje pravila

Postoji nekoliko potencijalnih alternativnih scenarija. U normalnim okolnostima, one bi bile gotovo nemoguće. Ali Donald Tramp nikada nije bio normalan predsednik.

Tramp je pomerao spoljne granice predsedničke moći . Ono što je najvažnije, on je već pokazao svoju spremnost da prekrši zakon da bi ostao na funkciji . I dok Tramp tvrdi da se šali samo kada iznesi ideju o trećem mandatu, on ima dugu istoriju korišćenja „šala" kao načina da ispali "probne balone .

Štaviše, kada napusti funkciju, Tramp bi se ponovo mogao suočiti sa mogućnošću krivičnog gonjenja i eventualno zatvorske kazne , što ga dodatno motiviše da ostane na vlasti. Kako Trampov drugi mandat napreduje, nemojte se iznenaditi ako Amerikanci čuju više o tome kako bi on mogao da pokuša da ostane na funkciji. Evo šta Ustav kaže o toj perspektivi.

Devet ljudi je obavljalo funkciju predsednika bez prethodnog izbora na tu funkciju. Džon Tajler, Milard Filmor, Endrju Džonson, Čester Artur, Teodor Ruzvelt, Kalvin Kulidž, Hari Truman, Lindon Džonson i Džerald Ford bili su potpredsednici koji su stupili na čelo SAD kada su njihovi prethodnici ili umrli ili dali ostavke.

Osim toga, 22. amandman ne zabranjuje predsedniku sa ograničenim mandatom da bude izabran za potpredsednika. S druge strane, 12. amandman kaže da „nijedna osoba koja po Ustavu ne ispunjava uslove za funkciju predsednika neće imati pravo na funkciju potpredsednika Sjedinjenih Država".

Nije jasno da li se ovo ograničenje odnosi na predsednika sa dva mandata koji nema pravo na treći mandat zbog 22. amandmana - ili samo nameće potpredsedniku druge ustavne kriterijume za predsedničku podobnost, odnosno da kandidat mora biti. rođeni državljanin Sjedinjenih Država, da ima najmanje 35 godina i živi u SAD najmanje 14 godina.

O tom pitanju bi morao da odluči Vrhovni sud SAD. Ako sudije odluče u Trampovu korist - kao što su nedavno donele pitanja u vezi sa klauzulom o pobuni i predsedničkim imunitetom - onda bi karta Tramp-Vance za 2024. mogla postati karta Vens-Tramp za 2028. Ako bude izabran, Vens bi tada mogao da podnese ostavku, čime bi Tramp ponovo postao predsednik.

S duge strane, Vens ne bi morao ni da podnese ostavku da bi potpredsednik Tramp vršio predsedničku funkciju. 25. amandman na Ustav kaže da ako predsednik izjavi da „nije u stanju da obavlja ovlašćenja i dužnosti, onda se ona prenose na potpredsednika koji postaje vršilac dužnosti predsednika".

SAD su imale tri takva vršioca dužnosti predsednika - Džordža HV Buša, Dika Čejnija i Kamalu Haris. Svi su bili na predsedničkoj vlasti nakratko kada je predsednik koji je bio pod anestezijom tokom medicinskih procedura; Čejni je to uradio dva puta.

Foto: EPA

U ovom scenariju, ubrzo nakon stupanja na dužnost 20. januara 2029., predsednik Vens bi mogao da se pozove na 25. amandman tako što će obavestiti predsednika Predstavničkog doma i privremenog predsednika Senata da nije u mogućnosti da obavlja dužnost predsednika. On ne bi morao da daje nikakav razlog ili dokaz za ovu nesposobnost.

Potpredsednik Tramp bi tada postao vršilac dužnosti predsednika i preuzeo bi predsednička ovlašćenja sve dok predsednik Vens ne izda novo obaveštenje da je u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti predsednika.

'Tandemokratija'

Da sve bude još intedresantnije, vršenje predsedničke funkcije ne zahteva čak ni da bude predsednik ili vršilac dužnosti predsednika.

Tramp je više puta izrazio svoje divljenje autokratskom ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, pa bi možda želeo da sledi primer „ tandemokratije " Medvedev-Putin.

Godine 2008. ograničenja mandata u ruskom ustavu sprečila su Putina da se kandiduje za predsednika posle dva uzastopna mandata. Umesto toga, izabrao je lojalnog podređenog, Dmitrija Medvedeva, da se kandiduje za predsednika.

Kada je izabran, Medvedev je imenovao Putina za svog premijera. Putin je ostao čvrsto na vlasti i donosio većinu važnih odluka. Sledeći ovaj primer, budući republikanski predsednik bi mogao da imenuje Trampa na funkciju izvršne vlasti sa koje bi i dalje mogao da vrši vlast.

Foto: Shutterstock/Reuters

Putin je 2012. ponovo mogao da se kandiduje za predsednika, a on i Medvedev su ponovo zamenili uloge. Od tada, Putin je uspeo da izmeni ruski ustav kako bi mu omogućio da ostane predsednik do kraja života .

Korišćenje figurice

Opet, Tramp bi možda mogao da izbegne sva ova pravna podmetanja sledeći primer Džordža i Lurlin Volas. Godine 1966. Ustav Alabame je sprečio Volasa da se kandiduje za treći uzastopni mandat guvernera.

Još uvek izuzetno popularan i nespreman da se odrekne vlasti, Volas je odlučio da se njegova žena Lurlin kandiduje za guvernera. Od početka je bilo jasno da je Lurleen samo figura za Džordža, koji je obećao da će biti savetnik njegovoj ženi, uz platu od 1 američki dolar godišnje.

Slogan kampanje "Dva guvernera, jedan uzrok " jasno je stavio do znanja da je glas za Lurlin zaista bio glas za Džordža. Lurleen je pobedila ubedljivo.

Prema jednom izveštaju o njenom vremenu na funkciji, Volasovi su imali "nešto kao odnos kraljice i premijera: gospođa Volas obavlja ceremonijalne i formalne državne dužnosti. Gospodin Volas crta velike obrise državne politike i vidi da se ona sprovodi."

Trampova supruga nije rođena kao američki državljanin i stoga nema pravo da bude predsednica. Ali kao šef Republikanske stranke, Tramp je mogao da obezbedi da sledeći predsednički kandidat bude član njegove porodice ili neka druga osoba koja će mu biti apsolutno lojalna i poslušna .

Ako bi ta osoba osvojila Belu kuću 2028. godine, Tramp bi mogao da služi kao nezvanični savetnik, što bi mu omogućilo da nastavi da nosi moć predsednika bez stvarne titule.