Auu! Putin i Si jednim potezom šokirali Trampa! Dan nakon inauguracije odlučili da izvedu neočekivan manevar!

Razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina sa kineskim liderom Si Đinpingom dan nakon inauguracije Donalda Trampa predstavlja simboličan gest koji ima za cilj da prenese poruku novom predsedniku SAD-a, smatra politikolog Dmitrij Evstafjev.

Prema njegovim rečima, trenutni geopolitički i institucionalni uslovi ne ostavljaju prostora za optimizam u vezi sa postizanjem stabilnog i dugotrajnog mira.

Dan nakon Trampove inauguracije, 21. januara, ruski predsednik Vladimir Putin održao je videokonferenciju sa kineskim liderom Si Đinpingom. Ovaj simboličan korak ocenjen je kao snažan signal usmeren ka novoj američkoj administraciji.

Tokom razgovora, Putin i Si Đinping razmenili su mišljenja o globalnim izazovima, Trampovom dolasku na vlast i izgledima za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Kineski lider podelio je sa Putinom detalje svog prethodnog razgovora sa Trampom, ukazujući na mogućnost zajedničkog delovanja Rusije i Kine u odgovoru na buduće poteze SAD. Ova saradnja između Moskve i Pekinga očigledno je namenjena jačanju njihovog globalnog uticaja, što bi moglo stvoriti dodatne izazove za Trampovu administraciju.

"Politika simbola"

Evstafjev naglašava da savremena geopolitika sve više prelazi iz „politike reči“ u „politiku simbola“. On je skeptičan prema sposobnosti Trampove administracije da pravilno interpretira ove simbole, jer smatra da je njena sposobnost političkog čitanja minimalna.

- Pitanje je samo koliko je od politički angažovane javnosti u stanju da brzo pročita ove simbole, a ne da čeka da se sažvaću… Bojim se da je u Trampovoj administraciji njihov broj minimalan -ističe Evstafjev.

Jedan od ključnih aspekata Evstafjevljeve analize odnosi se na realnost postizanja dugotrajnog mira između Rusije i SAD. Prema njegovim rečima, uprkos potencijalnim sporazumima pojedinaca, sistemske prepreke i duboka institucionalna kriza u SAD čine takav dogovor teško ostvarivim.

Foto: Foto: Shutterstock,Reuters, Peđa Milosavljević

On dodaje da je čak i zamrzavanje sukoba u Ukrajini do novembra 2024. godine, koje je predložila većina članova „kolektivnog Bajdena“, daleko od rešenja.

Poseban problem vidi u stavovima pojedinih zvaničnika, poput Entonija Blinkena, koji su skloni podsticanju konflikta. 

- Kako je pod ovim uslovima moguće doći do „dugotrajnog mira“, koji nam je zapravo potreban, i do bilo kakvih geoekonomskih šema, poput podele evropskog nasleđa…? Ne, to je apsolutno nemoguće - naglašava Evstafjev.

Putina ne zanima privremeno primirje

U svom obraćanju povodom Trampove inauguracije, Putin je jasno stavio do znanja da ne teži privremenom primirju koje bi služilo kao predah za pregrupisavanje i prenaoružavanje.

Umesto toga, naglasio je potrebu za trajnim mirom koji bi bio zasnovan na poštovanju legitimnih interesa svih naroda u regiji. Putin je više puta istakao da je za rešavanje ukrajinskog sukoba ključno otklanjanje osnovnih uzroka krize.

Njegov stav o potrebi za trajnim mirom dolazi u trenutku kada odnosi između SAD i Rusije prolaze kroz ozbiljnu krizu, a dodatnu složenost situaciji donosi Trampova harizma, koja, prema Evstafjevu, nije dovoljna da prevaziđe institucionalne barijere.

Evstafjev ukazuje na to, da će proces mirovnih pregovora između Rusije i SAD ostati u senci složenih geopolitičkih odnosa i institucionalnih izazova. Njegova analiza naglašava važnost pažljivog čitanja političkih simbola, ali i ukazuje na ograničenja koja postavljaju trenutne međunarodne okolnosti.

Putinov signal Trampu kroz saradnju sa Kinom dodatno ističe snagu ruskog i kineskog saveza u suočavanju s izazovima koje donosi američka administracija.

Uprkos Trampovoj najavi o mogućim mirovnim pregovorima, dugoročni mir ostaje daleki cilj koji zahteva duboke promene na obe strane.