Ko je zapravo ubio Džona Kenedija?! Tramp otkriva šokantne stvari: Pojavile se neverovatne teorije, CIA, Kubanci, Sovjeti...

Više od šest decenija nakon atentata na Džona F. Kenedija, pitanje "Ko je zaista ubio Džona F. Kenedija?" ponovo izaziva pažnju u Sjedinjenim Američkim Državama i širom sveta. Odluka bivšeg predsednika Donalda Trampa da deklasifikuje preostale poverljive dokumente o ovom događaju oživela je stare rasprave, teorije zavere i sumnje u zvaničnu verziju događaja.

Potpisujući naredbu o deklasifikaciji, Tramp je izjavio:

- Mnogi ljudi čekaju na ovo decenijama. Sada će sve biti jasno.

Prema njegovim rečima, ovaj korak je ključan za transparentnost i poverenje javnosti, posebno jer ankete pokazuju da većina Amerikanaca ne veruje zvaničnoj verziji koja tvrdi da je Li Harvi Osvald, bivši marinac i simpatizer Sovjetskog Saveza, delovao samostalno kada je 22. novembra 1963. godine u Dalasu ubio predsednika.

PAŽNJA! SNIMAK JE UZNEMIRUJUĆ!

Ikona demokrata i simbol promena

Džon F. Kenedi, harizmatični lider Demokratske stranke, bio je simbol nade i progresivnih promena. Kao najmlađi izabrani predsednik u istoriji SAD-a, Kenedi je predvodio zemlju kroz ključne trenutke, uključujući Kubansku raketnu krizu 1962. godine, koja je svet dovela na ivicu nuklearnog rata. Njegovi strateški potezi sprečili su eskalaciju.

Kenedi i njegova supruga Žaklina postali su sinonim za političku eleganciju i glamur. Njihova era često se naziva "Kamelot" po legendarnom britanskom kraljevstvu. Međutim, njegovo ubistvo na ulicama Dalasa, pred očima miliona, pretvorilo ga je u mučenika i ostavilo dubok trag u američkoj kolektivnoj svesti.

Teorije zavere: od Kube do CIA-e

Od samog početka, verzija da je Osvald delovao samostalno izazivala je sumnje. Teorije zavere ukazivale su na moguće uloge Kube, Sovjetskog Saveza, pa čak i američkih obaveštajnih službi poput CIA-e.

Jedna od najpoznatijih teorija tvrdi da je Osvald bio samo deo šire zavere i da je drugi pucač bio pozicioniran na takozvanom „travnjaku“, odakle su ispaljeni dodatni hici. Svedoci su tvrdili da su čuli pucnjeve iz tog pravca i videli dim. Takođe, neki stručnjaci smatraju da čuveni Zapruderov snimak sugeriše da je metak došao iz drugačijeg ugla.

Foto: EPA

Postoje i tvrdnje da je atentat bio rezultat zavere unutar visokih struktura američke vlade, uključujući vojsku i obaveštajne agencije, koje nisu podržavale Kenedijevu politiku, naročito njegove navodne planove za povlačenje iz Vijetnama.

Deklasifikacija dokumenata i nova pitanja

Dokumenti koji su delimično objavljeni ranije, uključujući 13.000 fajlova deklasifikovanih tokom mandata predsednika Džoa Bajdena, dodatno su pojačali sumnje, jer mnogi ključni delovi ostaju redigovani. Trampova odluka o potpunom otkrivanju podataka izazvala je nove kontroverze: hoće li objava konačno otkriti istinu o atentatu ili otvoriti nova pitanja?

Tramp se suočio s kritikama. Džek Šlosberg, unuk Džona F. Kenedija, optužio je Trampa da koristi ubistvo njegovog dede u političke svrhe.

- Obožavanje Kenedija i korišćenje njegove tragedije kao političkog oruđa nije ispravno - izjavio je Šlosberg.

Deklasifikacija obuhvata ne samo atentat na Džona F. Kenedija, već i ubistva njegovog brata Roberta F. Kenedija, kao i borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga mlađeg. Ovo otvara mogućnost za nove uvide u ključne događaje 20. veka, ali i podstiče rasprave o ulozi „duboke države“ i transparentnosti vlasti.