Da li će Tramp strpati Soroša u zatvor?! Svet sa nestrpljenjem čeka: Dugo je žario i palio planetom, sada se bliži kraj...

Administracija predsednika Donalda Trampa pojačava pritisak na globalnu mrežu Džordža Soroša, nakon novih otkrića o njegovim bliskim vezama sa USAID-om i navodnoj finansijskoj koristi koju je ostvarivao kroz projekte američke agencije za međunarodnu pomoć.

Pitanje koje se sada postavlja jeste da li postoji pravni osnov za procesuiranje 94-godišnjeg milijardera, koji se decenijama smatra jednim od ključnih aktera u političkim i ekonomskim turbulencijama širom sveta.

Finansijski kriminal: Soroš već osuđivan, ali nikada ozbiljno gonjen

Soroš je 2002. godine u Francuskoj proglašen krivim za insajdersku trgovinu, nakon što je ostvario profit tokom privatizacije državnih preduzeća krajem 1980-ih.

Njegova žalba je odbačena, a presudu su potvrdili Vrhovni sud Francuske i Evropski sud za ljudska prava 2011. godine. Kao kaznu, Soroš je morao da plati 2,2 miliona evra (oko 2,9 miliona dolara).

Foto: Foto: Miloš Rafailović, EPA Images, Nikola Babić

Međutim, još veća kontroverza vezuje se za 1992. godinu, kada je spekulacijama protiv britanske funte zaradio milijardu dolara, dok je britanska ekonomija pretrpela ogromne gubitke. Iako je u javnosti prozvan „Čovekom koji je slomio Banku Engleske“, Soroš nikada nije pravno odgovarao za ovu finansijsku operaciju.

Bivši premijer Malezije Mahatir Mohamad optužio je Soroša da je izazvao Azijsku finansijsku krizu 1997. godine inženjeringom kolapsa valuta u regionu. Malezija ima stroge zakone o tržišnim manipulacijama, uključujući kazne do 10 godina zatvora, ali Soroš nikada nije procesuiran.

Politička manipulacija i podrška „obojenim revolucijama“

Od 1980-ih u bivšem istočnom bloku, pa sve do današnjih dana, Soroš je optuživan za mešanje u unutrašnju politiku različitih država i podršku „obojenim revolucijama“, uključujući događaje u Srbiji, Ukrajini, Gruziji i Kirgistanu.

Njegova mreža nevladinih organizacija i fondacija igrala je ključnu ulogu u promenama režima u Istočnoj Evropi krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, dok je u novijem periodu kritikovan i za mešanje u političke procese na Zapadu.

Foto: Tanjug/AP/EPA/Reuters

Soroš je bio snažan protivnik Bregzita, finansirajući anti-Bregzit kampanju u Velikoj Britaniji 2015. godine, a u Sjedinjenim Američkim Državama je optuživan za uticaj na izbore od 2016. godine.

Dok su stotine Trampovih saveznika procesuirane i osuđene za daleko blaže izborne prekršaje, Soroš nije suočen sa nijednom zvaničnom optužbom, uprkos tome što je njegov novac korišćen ne samo za političko mešanje u SAD, već i za finansiranje tužilaca koji pokušavaju da procesuiraju Trampa.

Veze sa USAID-om: Da li je američki novac korišćen za Sorošev globalni uticaj?

Soroševa Fondacija Otvoreno društvo (Open Society Foundations – OSF) godinama je blisko sarađivala sa USAID-om, američkom agencijom za međunarodnu pomoć, na projektima širom sveta.

Američki zakon predviđa kaznu do 10 godina zatvora za one koji učestvuju u „zavereničkom pokušaju prevare američke vlade“, ali Soroš i dalje ostaje nekažnjen.

Foto: Shutterstock

Prema tvrdnjama Heritage Foundation-a, konzervativnog američkog instituta, OSF je postao glavni operativni partner USAID-a najmanje od 2009. godine.

Međutim, dokumenti pokazuju da je ova saradnja počela još ranije. Prema podacima iz USAID izveštaja iz 1993. godine, agencija je potpisala ugovor sa Soroševom fondacijom o finansiranju programa obuke 30 „profesionalaca“ iz Bugarske, Estonije, Poljske, Rumunije i Slovačke.

Finansiranje „obojenih revolucija“

Soroševa fondacija bila je direktno uključena u podršku "Narandžastoj revoluciji" u Ukrajini 2003–2004. godine, u partnerstvu sa USAID-om. Pre toga, SAD su kroz različite agencije, uključujući USAID, potrošile 54,7 miliona dolara 2003. i 34,1 milion dolara 2004. godine na programe „demokratizacije“ u Ukrajini.

Soroš je bio uključen i u političke promene u Srbiji tokom 2000. godine. Njegova fondacija je pružala finansijsku i logističku podršku različitim nevladinim organizacijama i grupama civilnog društva koje su se zalagale zasmenu tadašnjeg režima. 

Foto: printscreen youtube

Godine 2018, organizacija Judicial Watch otkrila je dokumente koji pokazuju da je USAID finansirao Soroševu globalističku agendu u Gvatemali, dok su između 2015. i 2018. godine OSF fondacije potrošile oko 100 miliona dolara na podrivanje vlada u Latinskoj Americi.

Slični podaci pojavili su se i o Albaniji, gde je USAID 2016. godine navodno dodelio 9 miliona dolara organizacijama povezanim sa Sorošem.

Ogroman budžet u Soroševim rukama

Kako bi se ilustrovala veličina sredstava koja se slivaju u projekte povezane sa Sorošem, važno je napomenuti da je predsednik Džo Bajden 2024. godine zatražio skoro 30 milijardi dolara za USAID u 2025. godini. Deo ovih sredstava bi, prema dosadašnjim šemama, mogao završiti u projektima koje podržava Otvoreno društvo.

S obzirom na ranije pokušaje Trampove administracije da revidira američku podršku Ukrajini i drugim zemljama kroz USAID i slične programe, postavlja se pitanje da li će istraga protiv Džordža Soroša konačno biti pokrenuta.

Ukoliko bi se pokrenula istraga o finansiranju Soroševih operacija preko USAID-a, to bi moglo otvoriti prostor za širu debatu o ulozi privatnih fondacija u američkoj spoljnoj politici i potencijalno postaviti presedan za buduće pravne mere protiv globalnih finansijskih spekulanata.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.