"Ne možemo dočekati da papa umre!" Mračna strana Vatikana izašla na površinu, zbog ovog smrtno mrze Franju!

Dok se Papa Franja bori za život, p prvi neevropski i jezuitski vođa Crkve, svojim nekonvencionalnim reformama budi nadu kod običnih vernika, dok konzervativci u srcu Vatikana vide opasnost po vekovne tradicije.

Papa Franja, izabran 2013. godine, šokira javnost svojim netradicionalnim pristupom. Odbacio je papinsku raskoš – vozi Fiat, nosi sopstvene torbe i sam plaća račune u hotelima.

Njegove izjave u odbrani LGBT zajednice, postavljajući pitanje: „Ko sam ja da sudim?“, zajedno sa simboličnim gestovima poput pranja nogu muslimanskim izbeglicama, osvojile su simpatije običnih ljudi, ali su izazvale i oštar otpor unutar same Crkve.

"Ne možemo dočekati da umre"

I pored spoljašnje popularnosti, reforme Pape izazivaju burne reakcije među konzervativcima u Vatikanu. Mnogi visoko rangirani sveštenici strahuju da bi njegov inovativni duh mogao potkopati dugogodišnje tradicije i destabilizovati crkvenu strukturu.

Jedan uticajni engleski sveštenik, u tajnosti upoređujući ga sa Kalligulom, izjavio je da bi „da je imao konja, učinio ga kardinalom“. 

- Ne možemo dočekati da umre. Ono što govorimo privatno, ne sme se objavljivati u novinama, ali kad god se susretnu dva sveštenika, razgovaraju o tome kako je Bergoglio jeziv - prenosi Gardijan reči sveštenika.

Optužbe za jeresi i suprotstavljanje reformama

Na nedavnom svetskom skupu, skoro četvrtina kardinalskog saveta izjavila je da Papa Franja „flertuje sa jeresi“.

Kontroverzni pristup razvodu i ponovnom braku postao je kamen spoticanja, kada je Papa predložio da se sveštenicima omogući da pričešćuju osobe čiji je brak propao, a potom obnovljen ili nikada zvanično sklopljen.

Protivnici insistiraju na povlačenju ovih inicijativa, a prošle godine je jedan od kardinala, uz podršku penzionisanih kolega, predložio čak i formalno gonjenje Pape zbog jeresi – meru koju neki nazivaju „atomskom opcijom“.

Praktični aspekti i potreba za promenama

Iako su teoretski spori žestoki, u praksi mnogi regioni već primenjuju sistem u kojem razvedeni i ponovo ujedinjeni parovi pričešćuju. Papa Franja ne teži revoluciji, već poziva na priznanje savremenih realnosti koje su ključne za opstanak Crkve. Stroga primena tradicionalnih pravila onemogućila bi normalan porodični život, a konzervativci se boje da ovakve promene podrivaju osnovne principe katoličke doktrine.

Dve suprotstavljene koncepcije misije Crkve

Sporna tema razvoda i ponovnog braka osvetljava duboku podelu unutar Crkve. Tradicionalisti insistiraju na nepromenljivosti učenja, dok zagovornici reformi ističu potrebu prilagođavanja crkvenih pravila modernom društvu. Papinski grb, sa svojim ukrštenim ključevima, simbolizuje vlast koja mora biti sposobna da povezuje, ali i oslobađa, jasno određujući granice između greha i prihvatljivog.

Prelomni trenutak za Crkvu

Papa Faranja danas stoji na prvoj liniji promena, izazivajući dugogodišnje dogme i tradiciju koja je vekovima definisala katoličku veru. Njegove hrabre reforme teraju Crkvu da preispita svoje principe i uskladi se sa realnostima savremenog sveta. Ukoliko Vatikan ne pronađe ravnotežu između večnih istina i potrebe za modernizacijom, budućnost Crkve biće ozbiljno ugrožena – odluke donesene sada mogle bi oblikovati sudbinu katoličanstva za mnoge buduće vekove.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.