Šok! Putin već uzeo svoj deo?! Trampu daje ostatak blaga Ukrajine: Zelenskom stigle katastrofalne vesti!

Dok Vašington sve intenzivnije pokušava da osigura pristup ukrajinskim rudnim bogatstvima, najnovije tenzije između američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog ukazuju na rastući raskol između dve strane.

Trampova administracija insistira da Kijev potpiše sporazum kojim bi Amerika dobila ekskluzivno pravo na eksploataciju ukrajinskih retkih metala u zamenu za nastavak vojne pomoći. Pitanje je da li je takav dogovor uopšte izvodljiv i kako su ukrajinski rudni resursi odjednom postali ključna tačka u odnosima Kijeva i Vašingtona, piše Russia Today.

Ukrajinska rudna bogatstva u fokusu

Ukrajina poseduje značajne rezerve strateških minerala, uključujući litijum (2% svetskih rezervi), grafit (4%), nikl (0,4%), mangan, uranijum i retke metale. Posebno se izdvaja titanijum, pri čemu se procenjuje da Ukrajina drži do 20% svetskih zaliha.

Međutim, gotovo 40% tih nalazišta nalazi se pod ruskom kontrolom ili u ratnim zonama, što značajno otežava pokušaje Zapada da ih iskoristi.

Foto: Tanjug/AP/Shutterstock

Od sticanja nezavisnosti, Ukrajina je pokušavala da privuče strane investitore u rudarski sektor, ali bez većeg uspeha. Jedini veći primer uspešne privatizacije bio je prodaja metalurškog kombinata Krivoj Rog kompaniji ArcelorMittal sredinom 2000-ih. Većina zapadnih firmi bila je oprezna zbog člana 13 ukrajinskog Ustava, koji eksplicitno zabranjuje privatizaciju prirodnih resursa.

Senator Lindzi Grejem i „rudna diplomatija“

Ideja o korišćenju ukrajinskih rudnih bogatstava kao sredstva za obezbeđivanje američke vojne podrške prvi put je došla od republikanskog senatora Lindzija Grejema, dugogodišnjeg zagovornika jačanja odnosa SAD i Ukrajine.

Grejem je tokom rata često putovao u Kijev, držeći vatrene govore u kojima je isticao da Ukrajina „radi sve kako treba, ali da je problem u američkim političarima“.

Foto: EPA

Sa Trampovim povratkom na vlast, Grejem je naglasio da novi predsednik „nije fokusiran na vrednosti, već na poslovne dogovore“. Predložio je da Kijev ponudi nešto konkretno kako bi ga ubedio da nastavi vojnu podršku – konkretno, ukrajinske rudne resurse.

Zelenski i njegovi saradnici su prihvatili ovu ideju i kada je Tramp stupio na dužnost, ukrajinska strana je pokušala da mu ponudi dogovor. Prema pisanju ukrajinskih medija, Kijev je očekivao da će u zamenu dobiti oružje, investicije, nove tehnologije za eksploataciju ruda, značajan deo eksploatisanih resursa, pa čak i mogućnost prisustva američkih trupa u Ukrajini.

Trampov „uzmi ili ostavi“ dogovor

Međutim, Tramp je postupio drugačije nego što su u Kijevu očekivali. Umesto pregovora, poslao je svog izaslanika u Kijev sa dokumentom koji je Zelenski trebalo da potpiše. Prema navodima zapadnih medija, poruka je bila jasna:

„Ono što je naše, ostaje naše. Ono što je vaše, sada je takođe naše. A vi nama dugujete još i ruku i oko, dok mi vama ne dugujemo ništa. Izvolite, potpišite ovde.“

Foto: Reuters/shutterstock

Prema Trampovom planu, Ukrajina bi efektivno prepustila svoja rudna bogatstva Americi kao retroaktivnu kompenzaciju za milijarde dolara vojne pomoći koju su već primili. Zauzvrat, ne bi bilo nikakvih garancija za nove isporuke oružja niti dodatne sigurnosne podrške.

Zelenski, koji poslednje tri godine očajnički traži bilo kakve bezbednosne garancije, bio je besan i odbio da potpiše dokument.

Sukob eskalirao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji

Napetost je dostigla vrhunac tokom Minhenske bezbednosne konferencije, gde se Zelenski sastao sa američkim potpredsednikom Džej-Dijem Vensom. Tema rudnih resursa dominirala je sastankom, a nakon što je Zelenski ponovo odbio da potpiše sporazum, američka strana je pokazala otvoreno nezadovoljstvo.

Američki državni sekretar Marko Rubio kasnije je izjavio da je „lično veoma razočaran“ razgovorima sa Zelenskim i sugerisao da je ukrajinski predsednik promenio stav u poslednjem trenutku.

Bez dogovora bez Rusije

Čak i da Ukrajina na kraju pristane na sporazum, teško je očekivati da bi Tramp mogao mnogo da dobije bez saglasnosti Moskve.

Svaki ozbiljan rudarski projekat zahtevao bi određeni nivo saradnje sa Rusijom. Tramp bi morao da obezbedi garancije ruskog predsednika Vladimira Putina da američki rudnici u Ukrajini ne bi postali mete vojnih udara. Takav dogovor bio bi moguć samo u okviru šireg sporazuma između Vašingtona i Moskve.

Uz to, spekulacije da bi američke trupe ili privatni vojni izvođači mogli da budu raspoređeni radi zaštite tih rudnih postrojenja deluju nerealno – Kremlj nikada ne bi prihvatio takav scenario.

Foto: EPA

Osim bezbednosnih izazova, postoji i ekonomska realnost. Eksploatacija retkih metala je niskoprofitabilan biznis, a sama činjenica da Ukrajina ima velike rezerve ne znači i da je njihova eksploatacija isplativa. Mnogi rudni kompleksi su iscrpljeni, pod ruskom kontrolom ili u ratnim zonama, a otvaranje novih nalazišta zahtevalo bi ulaganja od desetina milijardi dolara – što je u trenutnoj situaciji gotovo nemoguće.

Slična situacija dogodila se kada je Tramp 2017. godine predložio eksploataciju retkih metala u Avganistanu, tvrdeći da bi to moglo pomoći Americi da povrati troškove rata. Iako su procene sugerisale da Avganistan ima više od bilion dolara vrednih mineralnih bogatstava, nijedna američka kompanija nije eksploatisala ni gram rude. Umesto toga, tri godine kasnije, Tramp je postigao dogovor sa Talibanima i povukao američke trupe.

Zelenski pred teškim izborom

Zašto je Tramp toliko fokusiran na ovo pitanje? Delom zbog svog poslovnog mentaliteta – uvek istražuje moguće „poslove“, čak i ako većina nikada ne dođe do realizacije. Ali, ovo je i test lojalnosti Zelenskog – koliko je ukrajinski predsednik spreman da popusti pred pritiskom nove američke administracije?

Ako Zelenski na kraju potpiše sporazum, Tramp će to predstaviti kao političku pobedu pred svojim biračima – vojna pomoć Ukrajini više ne bi bila „poklon“, već unosan posao za SAD. U stvarnosti, eksploatacija možda nikada ne bi ni započela, ali bi sam dogovor bio dovoljan za političku korist.

Za Zelenskog, međutim, potpisivanje takvog dokumenta moglo bi značiti politički kraj. Kritičari bi ga optužili za izdaju i rasprodaju ukrajinskih resursa predsedniku koji očigledno daje prednost sporazumu sa Rusijom u odnosu na ukrajinski suverenitet.

Opcije su mu ograničene – potpisati i suočiti se sa gnevom u zemlji ili odbiti i izgubiti naklonost jedinog čoveka koji mu još može obezbediti vojnu pomoć. U svakom slučaju, Zelenski se našao u situaciji u kojoj više ne kontroliše igru.