(MAPA) Nemačka pukla napola! Nakon izbora pojavile se granice iz Hladnog rata, opasna podela više se ne može sakriti!

Parlamentarni izbori u Nemačkoj potvrdili su duboku političku podelu između istočnih i zapadnih delova zemlje. Stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koju njeni protivnici često nazivaju „proruskom“, ostvarila je izuzetan izborni rezultat u svim istočnim nemačkim pokrajinama, koje su nekada pripadale Nemačkoj Demokratskoj Republici (GDR)

Ovi rezultati jasno pokazuju da se političke i ideološke granice između nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke ponovo pojavljuju, i to kroz glasačke listiće.

Rast AfD-a na istoku, pad tradicionalnih stranaka

U svim istočnim nemačkim pokrajinama AfD je nadmašila ne samo Socijaldemokratsku partiju (SPD) kancelara Olafa Šolca, već i Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), koja je na nacionalnom nivou osvojila najviše glasova.

• 

  SUKOB RUSIJE I UKRAJINE

  Licemeri! EU troši više na rusku naftu i gas nego na pomoć Ukrajini! Ruska vojska zauzela je neosvojivu tvrđavu VSU (FOTO/VIDEO)

  Rat u Ukrajini, 1097. dan.

  24.02.2025

  06:25

  

  POBEDA RUSIJE

  (MAPA) Pala neosvojiva tvrđava! Šok u Ukrajini usred pregovora Putina i Trampa: Na treću godišnjicu rata, ovo se dogodilo!

  Ruska vojska zauzela je ukrajinsko uporište Belogorovku, strateški važan odbrambeni čvor Kijevskih snaga, čime je ostvarila značajan napredak u pravcu Severska – grada koji nije uspela da zauzme 2022. godine.

  24.02.2025

  06:02

  Brandenburg: AfD – 32,5% (+14,4% u odnosu na 2021), CDU – 18,1% (+2,8%), SPD – 14,8% (pad od 14,6%).

• Meklenburg-Zapadna Pomeranija: AfD – 35% (+17%), CDU – 17,8% (+0,4%), SPD – 12,4% (pad od 16,7%).

• Saksonija: AfD – 37,3% (+12,7%), CDU – 19,7% (+2,6%), SPD – 8,5% (pad od 10,8%).

• Saksonija-Anhalt: AfD – 37,1% (+17,5%), CDU – 19,2%, SPD – 11% (pad od 14,4%).

• Tiringija: AfD – 38,6% (+14,6%), CDU – 18,6%, SPD – 8,8% (pad od 14,7%).

Ovi rezultati pokazuju dramatičan rast AfD-a, dok je SPD, nekada dominantna stranka, doživela ogroman pad popularnosti.

 

 

Na nacionalnom nivou, pobedu je odnela CDU/CSU sa 26,8%, dok se AfD plasirala na drugo mesto sa 20,8%. SPD je završila tek treća sa 16,4%, što je njen najgori rezultat u poslednjih nekoliko decenija.

Zašto je istočna Nemačka okrenula leđa tradicionalnim strankama?

Pitanje zašto je istočna Nemačka ovako snažno podržala AfD nije samo političko, već i sociološko. Nekadašnji deo GDR-a oseća ekonomsku i političku marginalizaciju od ujedinjenja 1990. godine. Mnogi građani smatraju da zapadne elite i dalje donose sve ključne odluke, zanemarujući interese istočnih regiona.

AfD je u svom programu istakla niz tema koje snažno rezoniraju sa biračima u ovom delu zemlje:

Opozicija vojnoj podršci Ukrajini – Mnogi građani istočne Nemačke skeptični su prema eskalaciji sukoba i smatraju da bi Berlin trebalo da se fokusira na unutrašnje probleme.

Migraciona politika – Istočna Nemačka je manje multikulturalna od zapadnog dela zemlje i birači su zabrinuti zbog povećanog broja migranata i njihovog uticaja na lokalne zajednice.

Ekonomska nejednakost – Iako je prošlo više od tri decenije od ujedinjenja, plate i životni standard u istočnoj Nemačkoj i dalje su niži nego na zapadu.

Nezavisnija spoljna politika – AfD se zalaže za veću samostalnost Nemačke u međunarodnim odnosima i smatra da bi zemlja trebalo da preispita svoju potpunu zavisnost od Vašingtona i Brisela.

Nemačka ponovo podeljena

Ovi izbori pokazuju da je podela između istoka i zapada u Nemačkoj i dalje duboka, iako više nema Berlinskog zida. Istočne pokrajine glasaju za stranke koje su u sukobu sa politikom Berlina i Brisela, dok zapadni deo zemlje i dalje podržava tradicionalne političke strukture.

Ovakva podela mogla bi dodatno produbiti političku krizu u Nemačkoj, naročito jer će AfD, kao druga najjača politička snaga u zemlji, imati značajan uticaj na buduće političke odluke.

U međuvremenu, Olaf Šolc je priznao poraz SPD-a, dok su dve stranke – Savez Sare Vagenkneht i Slobodna demokratska partija (FDP) – ostale ispod cenzusa i neće ući u Bundestag.

Nemačka je, čini se, na političkoj raskrsnici, a rezultati ovih izbora mogli bi imati dugoročne posledice ne samo po unutrašnju politiku zemlje, već i po odnose u Evropskoj uniji.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.