KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Na Blagovesti pao sneg da svaka zverka pokaže svoj trag

Najnovija kolumna Dragutina Matanovića.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u ponedeljak su slavili veliki praznik Blagovesti, koji se uvek obeležava 7. aprila, devet meseci pre Božića. Na ovogodišnje Blagovesti pao je aprilski sneg, ali, kako narod kaže, ne da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag.

Zahvaljujući redakciji Informera, javnost u Srbiji je mogla da gleda snimak na kome se vidi kako plenum Medicinskog fakulteta planira da zauzme kontrolu leta na aerodromu Nikola Tesla. Maltretiranje građana od strane blokadera time je preraslo u potpuno ogoljeni teroristički napad. Nešto što je javno nagoveštovao i Miloš Francuz Jovanović.

U skandaloznom snimku čuje se kako hladnokrvnim glasom jedan od studenata izlaže detaljan plan terorističke akcije. On je svaku pojedinost predvideo, kao da je vođa neke militantne terorističke organizacije. Zapanjuje da se niko se od prisutnih pedesetak studenata ne suprostavlja toj ideji. Pokorno slušaju plan teroristčkog akta protiv sopstvene zemlje, kao da su vojnici Pol Potovih jezivih Crvenih Kmera.

Samo je jedan od prisutnih studenata, Vojin Lazarević, shvatio kakva opasnost preti državi. Hrabro je snimio užasni plan kolega medicinara i dostavio ga redakciji Informera. Plenumaši su ga zato zarobili u zgradi Medicinskog fakulteta. Malteretirali ga, pretili mu i psovali porodicu. Zato postoji velika zabrinutost da bi ovi studenti blokaderi, ako ikada postanu doktori, u svojoj lekarskoj praksi zgazili Hipokratovu zakletvu. Birajući koga da leče i kako da leče. Čak i kad su u pitanju bolesna deca.

A dan ranije, u nedelju, grupa od oko 200 Srba iz svih krajeva Kosova i Metohije pešice je krenula ka Beogradu, da bi 12. aprila stigla na veliki narodni skup podrške Vučiću i Srbiji. Ovi heroji su kod kuće ostavili svoje supružnike, svoju decu, svoje očeve i majke. Dnevno prelaze peške i do 50 kilometara, po kiši, snegu i hladnoću. I na putu dugom oko 300 kilometara sve vreme ponosno nose naše crveno-plavo-bele srpske trobojke.

I dok ih gledam kako odlučno koračaju kroz aprilski kijamet čujem anđeoski glas devojčice Pavline Radovanović iz Orahovca kako peva „Hriste Bože“. Ti Srbi nam donose i opomenu da nikad ne zaboravimo pogrom 2004. godine. Strašno podsećanje na plamen koji obavija crkvu Bogorodicu Ljevišku, veliku srpsku svetinju iz 14. veka. Da se nikad ne zaboravi ubijanje i etničko čišćenje Srba, paljenje njihovih kuća, uništavanje oko 10.000 monumentalnih fresaka i drugih vrednih crkvenih relikvija, knjiga krštenih, venčanih i umrlih, koji svedoče o vekovnom trajanju Srba na KiM.

Ali, sa sobom oni nam donose i lepotu Šar-planine, Prokletija i Kopaonika, koji prirodno ograđuju naše Kosovo i Metohiju. Prolećni buk mnogobrojnih reka koje protiču kroz kosovsko-metohijske klisure i pored plodnih pašnjaka, od Belog Drima, Crnoljeve, Sitnice i Ibra, do Nerodimke, Lepenca, Laba, Prizrenske, Pećke i Dečanske Bistrice. Ti Srbi nas podsećaju da su Kosovo i Metohija istorijska kolevka Srbije. I da je tu srpski narod uvek bio na udaru neprijatelja, ali je ostajao i opstajao.

A za to vreme blokaderi i studenti, koji su se kobajagi biciklima uputili do Strazbura, na svakoj lokaciji, kada se ugase kamere, imaju organizovan motorozivan prevoz. Predstavnici moćne američka investicione kompanije „Blek rok“ spremaju doček srpskih studenta i blokadera. Jasan dokaz da je ovo što se dešava u Srbiji obojena revolucija.

I šta hoće studenti blokaderi u Strazburu da poruče strancima? Da kažu da je sve što su do sada organizovali u Srbiji bilo apsolutno nezakonito? Da ispričaju kako su formirali anarhističke plenume i zborove da bi u Srbiji ugušili demokratiju, najveću tekovinu savremenog sveta? Da se pohvale kako su blokirali slobodu kretanja i slobodu mišljenja, najviše vrednosti u hijerarhiji ljudskih prava? Da opišu kako su organizovali nasilje na ulicama srpskih gradova, gađali kamenicima, jajima, bacali dimne bombe i suzavce i pokušavali da linčuju političke neistomišljenike? I da pri svemu tome Vučićeva „tiranska“ vlast ni jedan pendrek nije podigla na njih? Biće to parada licemerja.

Već pet meseci u našoj zemlji traje maltretiranje građana. Teror manjine nad većinom. Jedini cilj agresivne manjine je srušiti i uništiti Srbiju. Zato je važan Beograd 12. aprila. Tog dana se brani naš nacionalni opstanak.

P.S. Aleksandar Vučić: „Siguran sam da ćemo vratiti otetu državu”.