Analiza Darka Obradovića: Šta povezuje Beograd na vodi i proteste blokadera - jedan obrazac je potpuno isti

Srbija je pod konstantnom opsadom. Karakter ove delatnosti je obmana kao uvod u opstrukciju. Od izgradnje Beograda na vodi do današnjih protesta obrazac je u potpunosti isti.

Stvoriti pometnju, metež i nepoverenje među građanima Srbije. Sve ovo se stvara na jednom opasnom terenu - domen društvene bezbednosti.

Društvena ili socijetalna bezbednost ili sigurnost je subjektivan osećaj sigurnosti građana. Kada se jednom to osećanje naruši nastupa stanje anarhije. To stanje prati produbljivanje nepoverenja.

Nepoverenje prema nauci u slučaju vakcina, nepoverenje prema ekološkoj bezbednosti za rudnik litijuma, nepoverenje u policiju, nepoverenje u pravosuđe i na kraju nepoverenje u državu.

Sejanje dezinformacija

Uvek je početna faza sejanje dezinformacija koje imaju za cilj da zaplaše, razbesne i motivišu. Bezbednost može biti i kriterijum. U tom slučaju to znači da je bezbednost jednaka za sve. Oni koji blokiraju saobraćaj narušavaju bezbednost onih koji koriste saobraćaj. Srpska policija nalazi se pod udarom subverzivnih dezinformacija. U pitanje se čak dovodi i regularna formacijska oprema.

Definitivno treba poraditi po određenim kriterijumima kada je reč o policiji, ali to u ovom slučaju nije tema. O policijskim akcijama sudi se na osnovu nekoliko sekundi propagandno aranžiranih snimaka. Izvlačenje iz konteksta predstavlja ključni obrazac za radikalizaciju. Više nije reč o demokratskom pravu na građansku neposlušnost, već o funkcionisanju većih gradova širom Srbije.

Foto: ATAIMAGES

Protesti, performansi i okupljanja služe motivaciji pristalica u demokratskim društvima, a ne nanošenju štete drugim sugrađanima. Sutra kada sve prođe treba nastaviti zajednički život. Bezbednost je pitanje poverenja. Institucije su ustavne kategorije. Onog trenutka kada se njihova nepristrasnost dovede u pitanje nastupa faza za aboliciju svih izgrednika. Danas je situacija po pitanju dezinformacija i trenutnih blokada dodatno zaoštrena. Plasiraju se teze da srpska policija zapravo nije policija, već paramilitarna formacija, a da su oni koji blokiraju redovno funkcionisanje saobraćaja su borci za slobodu. Ove moralne vratolomije nisu ni malo bezazlene.

Laži o 'zvučnom topu'

Srbija se još uvek oporavlja od laži o upotrebi 'zvučnog topa'. Ova laž je bila direktno usmerena na međunarodni kredibilitet Srbije. Kao i u slučaju litijuma, slučaj 'zvučnog topa' optužuje vlast sa pozicija teorija zavera. Pravo je čudo kako je sprečeno krvoproliće tog 15. marta. Oni koji ništa ne znaju, i ne bave se bezbednošću komentarišu postupanje policije. Svi se oslanjaju na par sekundi snimaka sa društvenih mreza koji su vrlo selektivni. Niko se ne zapita šta se dešavalo nekoliko minuta ili sekundi pre događaja koji pokazuje 'policijsku brutalnost'.  Aktivnosti na sprovođenju javnog reda i mira, a analizirao sam ih nekoliko, pokazuju vrlo proceduralno postupanje. Svi koji blokiraju raskrsnice upozoreni su nekoliko puta da se sklone sa saobraćajnica. Uz pomoć megafona izdavana su jasna i nedvosmislena upozorenja. Imamo primer iz Novog Sada kada su upozorenja izdata, policija krenula, a da su demonstranti bacali predmete na njih.

Foto: Tanjug

Odjednom je nastao problem što policijaci nose fantomke koje su deo formacijske opreme. Nakon toga napadnute su policijske značke tkz. pečevi. Postavljalo se pitanje zašto značke nisu metalne i emajlirane. Na društvenim mrežama se objavljuju legitimacije koje nisu u skladu sa pravilnikom, a za koje se tvrdi da su ih nosili policajci prilikom intervencije. Da otkrijem tajnu, zbog mogućnosti fizičkog kontakta pečevi su daleko bezbedniji od metalnih znački koje mogu napraviti oderotine, posekotine ili pocepati odeću. Ova akcija ima za cilj da policiju predstavi kao privatnu nasilničku formaciju koja se ponaša kao nekakva divlja horda bez odgovornosti. Da li ćemo da verujemo društvenim mrežama, propagandistima ili institucijama?

Izazovanje provokacija

Nepovoljnu bezbednosnu situaciju nametnule su blokade kojima je cilj da izazovu provokacije. Policijska intervencija na deblokiranju predstavlja reakciju. Zaboravlja se da se sve policijske akcije snimaju. Ovo se naročito radi kada se interveniše prema masi koja je sklona nasilju. Na taj način se obezbeđuju sudski dokazi. Svako može podneti prijavu za prekomernu upotrebu sile ukoliko to smatra za shodno i opet na scenu stupaju video snimci. U dokazni materijal mogu se priložiti i nemontirani materijali koje su ostećeni ili druga lica napravili.

Međutim, tu dolazi do jednog velikog problema jer se vidi celokupan kontekst bezbednosno aktivnog dešavanja. U demokratskim društvima broj ljudi na demonstracijama ne može da vodi i usmerava politiku države. Već imamo jako bolna iskustva kada je država popustila pred ulicom i zaustavila strateški projekat rudnika litijuma. Šta bi se dogodilo da se popustilo pred nasrtijima na Beograd na vodi? Najavljena je blokada izložbe Ekspo 2027, rafinerija i još nekih fabrika. Kome su blokade donele pravdu?

Foto: Promo

Reformatori poput predsednika Vučića uvek su na meti. Žuti prsluci u Francuskoj pokazuju da masovnost, rušilastvo i huliganizam nisu društveni konsenzus. Blokade treba vratiti u zakonske okvire. Uspostaviti radne grupe sa međunarodnim posmatračima doprineće transparentnosti u sprovođenju zakona. Dijalog može da postoji samo uz prisustvo dobrih namera. Da li je dovoljno što je zaustavljanjem rudnika litijuma Srbija lišena milijardi stranih direktnih investicija? Da li sada treba rasterati učesnike Ekspa 2027? Da li će se vlast promeniti teranjem blokiranjem Ekspa?
Srbija se predstavlja svetu. Sedam meseci traje izrugivanje građanskih sloboda.

Da li smo čuli proaktivne inicijative nakon tragedije u 'Ribnikaru'? Da li je neko predložio da se formiraju centri za video-nadzor, uz korišćenje tehnologija veštačke inteligencije koje mogu sprečiti tragedije u nastajanju? Moramo biti spremni da krenemo u korak sa savremenim svetom. Digitalizacija i inovacije treba da budu glavne vesti iz Srbije. Blokade ugrožavaju strane direktne investicije. Konkurentnost globalne ekonomije ne trpi rizike poput blokiranja fabrika, puteva i investicija.