U istoriji Sjedinjenih Američkih Država gotovo da nema godine kada kada ova zemlja nije ratovala.
Spisak država u kojima su, samo u 20. veku Amerikanci izvršili „humanitarnu", ili ma kakvu drugu intervenciju, meri se desetinama. Nijedna država nije izvršila toliko agresija na druge zemlje kao SAD. A pogotovo nakon 1945. godine, kada su zvanično dobili „starateljstvo" nad čitavim zapadnim svetom.
Amerika je država koja je nastala na genocidu. Zločini nad američkim starosedeocima počeli su sa prvim Evropljanima koji su se iskrcali na istočnoj obali američkog kontinenta. Ovi zločini su bili naročito gnusni, jer su miroljubivi starosedeoci pomagali belim došljacima da ne umru od gladi, bolesti i hladnoće. A ovi su im, čim su se učvrstili na američkim obalama, uzvratili masovnim ubistvima i širenjem zaraznih bolesti.
Indijanci su tokom narednih vekova potiskivani ka unutrašnjosti kontinenta, a zločini koji su nad njima činjeni jesu klasična definicija genocida. Potpuno istrebljenje jednog naroda! U ovom slučaju, reč je o desetinama indijanskih naroda koji danas jedva da postoje.
Stradanje Indijanaca dostiže vrhunac tokom 19. veka, kada su SAD krenule u veliku teritorijalnu i tehnološku ekspanziju. Indijancima su pohlepno otimali zemlju za koju su bili egzistencijalno i emotivno vezani. Američka vlada je od 1830. sistematski prisiljavala Indijance u izbeglištvo zapadno od Misisipija. Ova daleka i teška putovanja praćena su masovnim umiranjem od gladi, hladnoće, različitih bolesti.
Pored toga, na hiljade zločina nad Indijancima počinile su bande američkih seljaka, trgovaca i pustolova, naročito nakon što su 1848. u Kaliforniji otkrivene ogromne količine zlata. Tokom najezde lovaca na zlato Indijanci u Kaliforniji su pretrpeli strašne zločine, jer su trgovci i kopači, pod otrovnim dejstvom zlatne groznice, ubijali svakog ko im se nađe na putu. Amerikanci su istrebljivali Indijance i biološkim oružjem. Irokezima, koji su nastanjivali područje gde se danas nalazi Njujork, i koje nikako nisu mogli da pobede oružjem, "darovali" su ćebad zaraženu velikim boginjama. Nakon toga, ovo slavno indijansko pleme je desetkovano.
Indijancima je nakon svakog "humanog preseljenja" obećano da ih više niko nikada neće dirati, da će vladati "večni mir", ali je američka vlada prekršila svaki potpisani sporazum. Izgradnja pacifičke železnice tokom 1860-ih donela je istrebljenje bizona, za koje su američki starosedeoci bili višestruko vezani. Pored simboličkog i religioznog značaja, bizoni su bili veoma važni za ishranu i odevanje Indijanaca, pa su zbog njihovog istrebljenja morali iznova da se sele sve dalje i dalje, u potrazi za novim krdima i izvorom hrane i opstanka. Na tom putu sačekivali su ih američka vojska i brojne bande željne pljačke indijanskih bogatstava.
Pošto su bili brojčano i tehnološki slabiji, njihova sudbina je bila zapečaćena na duži rok. Vodili su uglavnom neuspešne ratove tokom kojih su još više stradali. U tim sukobima Amerikanci su napadali indijanska sela teškom savremenom artiljerijom i rušili sve pred sobom. Ubijali su u tim krvavim pohodima sve koje su zaticali, bez obzira na uzrast i pol.
A kada bi poglavice bile prinuđene na nove sporazume sa američkom vladom, bili su proterivani u krajeve nepovoljne za život, gde su umirali od gladi i teške klime. Indijanci su pružali otpor sve do 1886, kada se predao poglavica Apača, Džeronimo.
Time je okončan genocid koji je broj američkih starosedelaca do 1900. godine sveo, sa nekoliko miliona, na svega 250.000 duša. Oni koji su preživeli bili su, jednom za svagda, razmešteni po rezervatima širom SAD.
Studentsko-blokaderski pokret obavijen je velom tajni od samog početka. Krije se program, krije se lista, kriju se lideri, kriju se izvori finansiranja, a odluke se donose daleko od očiju javnosti. Upravo bi zato pismo Bojane Maljević koje je procurilo u javnost moglo da bude jedan od najvažnijih političkih dokumenata jer nam daje uvid iza kulisa studentsko-blokaderskog pokreta i pokazuje kako funkcioniše njegova unutrašnja politička logika.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Studentsko-blokaderski pokret obavijen je velom tajni od samog početka. Krije se program, krije se lista, kriju se lideri, kriju se izvori finansiranja, a odluke se donose daleko od očiju javnosti. Upravo bi zato pismo Bojane Maljević koje je procurilo u javnost moglo da bude jedan od najvažnijih političkih dokumenata jer nam daje uvid iza kulisa studentsko-blokaderskog pokreta i pokazuje kako funkcioniše njegova unutrašnja politička logika.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski otkrio je jedan od konkretnih modela prekida vatre o kojem Kijev razgovara sa Sjedinjenim Američkim Državama i evropskim partnerima.
Voditelji druge sezone Exatlona Tijana Jović i Aleksa Erski mnoge su nasmejali simpatičnim i opuštenim razgovorom, koji je već na samom početku nagovestio sjajnu atmosferu i odličnu energiju među njima.
Pred početak druge sezone najvećeg sportskog rijalitija Exatlon, pobednica prve sezone Nevena Petrović sa novinarkom Informera Jelenom Dimitrijević u otvorenom razgovoru otkrila sve o iskustvu koje joj je promenilo život.
Leskovac će od 24. do 30. avgusta biti u znaku roštilja, muzike i dobre zabave - održava se 36. Roštiljijada! Manifestacija s ukusom i mirisom, kažu oni koji su imali prilike da je bar jednom (p)osete.
Najveći neprijatelji požara u Deliblatskoj peščari su visoke temperature i jak vetar, koji u toku dana promeni nekoliko pravaca, rekao je pomoćnik načelnika Uprave za Vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije (SVS) Davor Vidović.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski prisustvovala je danas obeležavanju sećanja na srpske žrtve stradale u zločinu u Sisku, poručivši da je obaveza svih nas da čuvamo sećanje na nevino postradale i da istinu o stradanju srpskog naroda prenosimo budućim generacijama.
Projekat "Pokretna apoteka" počinje sutra i prema rečima direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanje Radojević Škodrić pokrivaće ruralne sredine na jugu centralne Srbije.
Uroš Ninković (38), visokopozicionirani pripadnik kavačkog i vračarskog klana, oslobođen je pred Osnovnim sudom u Nikšiću optužbi da je planirao ubistvo Milovana Mija Žižića, oca Luke Žižića koji je likvidiran u aprilu 2022. godine na Novom Beogradu.
Poljska ubrzano pretvara granicu prema Rusiji i Belorusiji u veliku odbrambenu zonu sa protivtenkovskim rovovima, betonskim „ježevima“, minskim preprekama, skladištima i sistemima za nadzor.
Na dnu Severnog i Baltičkog mora, u nemačkim vodama, leži oko 1,6 miliona tona stare municije, a metalni omotači bombi, mina i granata posle više od osam decenija ubrzano propadaju i ispuštaju otrovne materije u more.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da će glavni pravac ruskih operacija ostati Konstantinovka–Slavjansk–Kramatorsk, ali upozorava da bi Moskva, ukoliko prikupi dodatne snage, kasnije mogla da ih prebaci na druge delove fronta radi stvaranja „tampon-zone“.
Nekoliko dana nakon iznenadne i tragične smrti glumice Hejden Penetijer u 36. godini, u javnost isplivavaju sve mračniji detalji o tome šta se zapravo dogodilo u njenim poslednjim satima.
Pitanje koje već godinama potresa svetsku filmsku scenu je ko će naslediti Danijela Krejga i obući odelo najpoznatijeg tajnog agenta na svetu, po svemu sudeći dobija svoj epilog.
Klavir i mikrofon koje je koristio Fredi Merkjuri, kao i rane verzije njegovih pesama, mogli bi na aukciji u oktobru dostići cenu od nekoliko stotina hiljada evra.
Jedan od najvećih špijuna svih vremena, dvostruki agent Duško Popov koji je tokom Drugog svetskog rata uživao poverenje i Nemaca i Britanaca, živi i dalje, u banatskom selu Novo Miloševo, u Muzeju "Žeravica".
Ljubav prema preplanulom tenu ne jenjava, naročito tokom letnjih meseci, a stručnjaci su otkrili koje namirnice trebamo češće da jedemo da bi je zaštitili od oštećenja.
Mleveni paradajz je veoma jednostavan način da se sačuva ukus svežeg paradajza za zimu. Međutim, nakon nekoliko dana često se može primetiti da se sadržaj u tegli ili flaši razdvojio na dva dela, a evo kako da to izbegnete.
Psi često prate svoje vlasnike čak i do kupatila, a razlog je mnogo jednostavniji nego što se čini - žele da budu u blizini osobe kojoj veruju i uz koju se osećaju sigurno.
Neke žene uspevaju da njihov miris parfema ostane primetan čak i satima nakon što izađu iz kuće. Tajna pritom nije u samom izboru parfema, već često u načinu na koji ga nanose i pripremaju kožu za njega.
Određeni predmeti u domaćinstvu mogu sadržati hemikalije koje su povezane sa rakom i drugim zdravstvenim problemima, a onkolog posebno izdvaja dva često korišćena kuhinjska predmeta kao primere na koje bi trebalo obratiti pažnju.
Pevačica Andreana Čekić danas proslavlja 42. rođendan i tom prilikom dobila je bezbroj čestitki, ali ona najemotivnija je usledila od kuma i kolege Darka Lazića.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.