Kolumna Dragutina Matanovića: Belgija sekla dečije šake u Kongu, a Srbe proglašava za genocidne

Kolumna Dragutina Matanovića o zločinima koje je Belgija činija u Kongu.

Belgija, prestonica EU i NATO pakta, ujedno je i centar „borbe“ za demokratiju i ljudska prava. Međutim, Brisel je poznat i po najmračnijim prizorima u Evropi. U tom „rajskom vrtu evropskih vrednosti“, kako ga je poetično opisao Žozef Borel, 1958. na svetskom sajmu kulture i tehnološkog napretka, mogli ste da posetite jedan drugi vrt, koji su nazivali „zoološkim ljudskim vrtom“. Umesto lavova i tigrova, puma i antilopa, građani Evrope odlazili su da gledaju zatočenu jednu „egzotičniju“ vrstu – ljude! Crne muškarce, žene i decu iz „divljačkog Konga“, sprovedene silom u Belgiju i izložene u „prirodnom okruženju“ za zabavu belih Evropljana.

Hiljade posetilica buljilo je u polugole crne ljude koji su, u bambusom ograđenim prostorima na tri hektara tropske bašte, terani da glođu kosti, kako bi bili uverljivi ljudožderi. Brisel nije bio jedini grad sa ovakvom „atrakcijom“. Tokom 19. i 20. veka to je bila svakodnevica u razvijenim zemljama Evrope.

Skoro u isto to vreme – 1961, Srbi, koje oni danas proglašavaju za genocidne, dočekivali su afričke narode u Beogradu sa najvišim počastima, organizujući Samit nesvrstanih – posvećen borbi protiv zapadnih kolonizatora.

Sramni „zoološki vrtovi“ za „necivilizovane“ ljude nisu najgore što su „civilizovani“ belgijski neljudi učinili narodu Konga. Iako nije imala brojne kolonije, kao Velika Britanija i Francuska, Belgija se trudila da ne zaostaje bar kada je genocid u pitanju. Što, ipak, nije bilo lako u tako jakoj konkurenciji.

Krajem 19. veka Kongo je postao privatni posed belgijskog kralja Leopolda II, koji je ovu teritoriju, krajnje cinično, nazvao „Slobodna država Kongo“. Dodelio je „svom“ Kongu i zastavu – istu kakvu ima današnja EU, s tim što je ova imala samo jednu zvezdu na plavoj pozadini. Kongo je pod njegovom vladavinom postao pakao na zemlji.

Leopold II je osnovao privatnu kompaniju „Internacionalno udruženje za istraživanje i civilizovanje Konga“ i zatim poslao privatnu armiju da pokori goloruko stanovništvo Konga. A onda ih je naterao da besplatno i bez ikakvih prava rade na prikupljanju slonovače i lateksa od kojeg se pravila guma. Svaki podanik njegovog zločinačkog veličanstva imao je nerealno visoku radnu normu, a kazna za neučinjeno je bila – smrt!

Smatrajući da na „divljake“ ne vredi trošiti metak, Leopoldovi dželati su smislili „ekonomičnije“ načine. „Neradnička sela“ su kažnjavana tako što su pojedincima sečene šake, bez obzira na pol i uzrast. Žrtve, uključujući i žene i decu, ostavili bi da iskrvare ili da umru u mukama izazvanim infekcijama, a vojnicima koji bi sakupili najviše odsečenih „krvavih šaka“ dodeljivane su novčane nagrade.

Sela koja su odbijala da rade bila su potpuno uništena, a stanovnici pobijeni. Ljudi su umirali od gladi, bolesti i iscrpljenosti. Mnogi su ubijani iz obesti i sadizma u ovoj „slobodnoj i demokratskoj“ zemlji, o čemu svedoče brojni misionari. Dok je u Kongu u njegovo ime vršen genocid, kralj Leopold II je postao jedan od najbogatijih vladara u Evropi. Tako su radili i svi drugi evropski monarsi koji su se dokopali kolonija.

Najlepše građevine u Briselu i čitavoj Belgiji podignute su krvavim novcem baš u vreme Leopolda II. Broj žrtava belgijskog genocida u Kongu do danas se krije, ali većina procena ukazuje da je od 1885. do 1908. ubijeno između 10 i 15 miliona ljudi. Od 1908. godine, Belgija je formalno anektirala “Slobodnu državu Kongo”.

Patnje stanovništva u Kongu su se nastavile sve do sticanja nezavisnosti 1960. godine. Iako je sadašnji belgijski kralj Filip rekao da su njegovi prethodnici počinili zločine, Belgija odbija da prizna genocid u Kongu. Umesto toga, za izmišljeni genocid u Srebrenici, Belgija optužuje čitav srpski narod. Iz današnjeg Brisela se sponzoriše nasilna obojena revolucija u Srbiji, čiji je simbol upravo – krvava šaka. Žele da Srbi, pod simbolom njihovih jezivih zločina, ruše svoju sopstvenu slobodarsku državu.

Da se ne zaboravi, u maju 2024. Nemačka je bila glavni sponzor rezolucije o tzv. genocidu u Srebrenici, znajući da je ona sračunata na rušenje Dejtonskog sporazuma. Za rezoluciju o Srebrenici su glasale 84 zemlje, 87 prisutnih zemalja nisu glasale za, a 19 zemalja nije glasalo. Nelegitimna i Pirova pobeda Zapada, jer su se rezolucije po pitanju genocida u Generalnoj skupštini UN uvek donosile jednoglasno. Neverovatan trenutak istorije gde dželat proglašava svoju žrtvu za dželata.

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi jesmo jedinstven narod i to nam nikada neće moći da oduzmu. Više od 200 godina to pokušavaju i nisu uspeli da promene“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.