Bilbija: Krug od snova – kada se snovi sudare sa realnošću

I tako smo opet, nije prvi put, napravili pun krug. U početku behu pištaljke i priče o tragediji, žalu i pijetetu za žrtvama, vrednostima humanizma i borbi za studentska prava, istinu, pravdu i sve što ide uz to. Onda su došli „studentski zahtevi” i automobilske sirene vozača koji su se našli u čudu da im neko blokira puteve, mostove, bulevare, pa čak i trotoare.

Na kraju, posle višemesečne igre „hoću izbore, neću izbore”, stigao je ultimativni zahtev – mora se odmah ići na birališta! Zašto odmah, ako su studenti i njihovi profesori koji samo žele vlast, sve donedavno bili mišljenja da „svako ko poziva na izbore radi za Vučića”? Za koga sad rade?

Biće da to ima neke veze s istraživanjima o rejtinzima. Ali onim pravim, koja pokazuju konstantan pad poverenja u famoznu „studentsko-blokadersku listu”, koju bi predvodili rektor Đokić i njegove kolege iz Proglasa, uz podršku nekih biznismena i javnih ličnosti. Za razliku od onih drugih, koja sprovode fantomske organizacije, što smo već mnogo puta imali prilike da vidimo. U takvim „istraživanjima” opozicija već godinama dominantno pobeđuje, a Vučić je uvek „u padu”, srozao se na 40, 30 ili 20 odsto. A onda, kad izbori jednog dana stvarno dođu i narod iskaže svoju volju u glasačkim kutijama, pokaže se sve suprotno.

Da bi se pun krug besmisla do kraja zatvorio, nedostajala je samo još jedna karika u tom blokaderskom lancu. I ona je upravo došla. Predizborni plenumi doneli su odluku – ime Aleksandra Vučića ne sme da se pojavljuje u izbornoj kampanji! Nikad i nigde. Kao što ideolog blokadera i deo „drim tima” sa studentske liste Jovo Bakić kaže, to je „nepomenik”. Ime mu se ne sme spominjati nigde, a posebno ne na glasačkom listiću. Da bismo bili sigurniji u svoju pobedu, ne sme da učestvuje na mitinzima, javnim događajima, prilikom otvaranja brojnih fabrika, auto-puteva, novih bolnica – koje je on izgradio.

Još od skupa na Auto-komandi, kad je Bakić udarao po patrijarhu Porfiriju („kome neće biti oproštaja”) i predsedniku Srbije („hulja”), dok su studenti okretali prasiće i igrali kolce – sve tugujući za 16 žrtava nadstrešnice u Novom Sadu – bilo je jasno da je eliminacija Vučića iz političkog života i izborne trke jedini pravi „studentski zahtev”. Sve drugo je samo bacanje prašine u oči. Isto je bilo i uoči prošlih izbora, kad je bila aktuelna lista „Srbija protiv nasilja” i kad je iznet isti zahtev. Kako se lako napravi pun krug – od „patnje” za žrtvama, do opsesivne želje da se politički zatru jedno ime i prezime. Verovatno i ne samo politički.

Zahtev postoji i pre toga, bar od 2018. godine, iako bi, recimo u Francuskoj, verovatno strpali u ludnicu nekog ko bi predložio da ime Emanuela Makrona ne sme da se pojavi na glasačkom listiću, čak ni na lokalnim izborima. Jedino se u Srbiji ne sme pominjati ime čoveka koji je osmislio i sproveo politiku koja je dovela do otvaranja 609 kilometara novih auto-puteva u poslednjoj deceniji. Koji je gotovo utrostručio i minimalne i maksimalne zarade u Srbiji, a stopu nezaposlenosti smanjio za 300 odsto.

Logika je jasna – kako pobediti čoveka za čije ime i politiku svaki put glasaju više od dva miliona građana Srbije? Jedino tako što više „neće biti ni čoveka, ni imena”. Što ćemo ga proterati iz politike, i tako pobediti. To je, inače, sve popularniji fenomen u Evropi, a mogli smo ovaj scenario da vidimo i nedavno u Rumuniji.

Ali, neće biti u Srbiji ni ovog ni onog „rumunskog scenarija”, posebno ne onakvog kakav priželjkuju neki u našem komšiluku i dalje po Evropi i svetu, gde mnogo toga Vučiću ne mogu da oproste. Ni to što tvrdoglavo odbija da prizna tzv. Kosovo i „srebrenički genocid”, ni to što ne pušta niz vodu Republiku Srpsku i stalno joj pomaže, ni to što svake godine stoji na čelu onih koji obeležavaju godišnjice agresije NATO-a i „Oluje”. Ni to što ne napušta kurs saradnje s tradicionalnim prijateljima, poput Rusije i Kine.

Zato je i ovog puta već viđeni krug morao ponovo da bude zatvoren. Od lažnih suza za žrtvama tragedije, dok plešemo i pevamo zajedno sa Severinom i Tompsonom, pa preko pretnji „korumpiranom diktatorskom režimu”, sve do zahteva da se Vučićevo ime ne sme pominjati na izborima. I kuražićemo se, kao i obično, da ćemo ga pobediti i razbiti na izborima – ali ćemo za svaki slučaj tražiti od stranaca da ga spreče da na tim izborima učestvuje. To je, valjda, taj zahtev za „fer i poštenim izborima”, gde protivnika unapred eliminišeš iz trke, pa ga onda pobeđuješ. U svojim snovima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.