Krajnje je vreme da se Srbija vrati njenom narodu

Često sam se pitao šta to nagoni neke ljude da svoju energiju, nekada čak i svrhu postojanja, potpuno ispune mržnjom i usmere je prema drugome ili drugima, po njihovim kriterijumima nepodobnim pojedincima i grupama ili prema samoj državi.

Nije lako tako živeti, i donekle mi ih je i žao, ali takve osobe u određenim istorijskim momentima, kada popuste svi moralni obruči i ako im se za to pruži prilika, znaju da počine užasna zverstva. Istorija čovečanstva puna je takvih primera...Uostalom, da ne idemo daleko u prošlost, jer sa takvim ljudima trenutno živimo.

Prateći političku situaciju u našoj zemlji proteklih meseci, došao sam do izvesnih zaključaka oko strukture učesnika ovih, sada već otvoreno nasilnih protesta, mada su oni to u svojoj suštini bili od samog početka, ali su bili zavijeni u oblandu nekakvih "studentskih zahteva". U osnovi, blokaderi se dele u tri grupe i nekoliko podgrupa.

Prva, najbenignija su osobe koje su nezadovoljne svakim sistemom i bune se protiv svega i svačega, imalo to ili nemalo neki smisao. To su večiti opozicionari, ostareli revolucionari. Njima je izlazak na ulicu kao nekakvo hodočašće ili performans. Uglavnom su iz srednjeg, gradskog staleža, preziru pristalice vlasti, pa i običan narod i smatraju da su neopravdano uskraćeni i osujećeni u nečemu, nadajući se da će im biti bolje i da će dobiti ono što misle da zaslužuju čim obore vladaoca.

Druga grupa, ne previše brojna, ali agresivna, su osobe koje imaju problem sa sopstvenim životom, ličnim frustracijama, neiskazanim besom i sklonost ka nasilju. Oni su u svojoj biti anarhisti i nihilisti, njihova ideja je da državu treba srušiti, spaliti do temelja, a šta posle, tu se njihova politička agenda završava...Ove dve grupe se negde i preklapaju, uglavnom kroz političku nezrelost i iracionalnu mržnju prema nosiocima vlasti. Iz njih se izdvaja i podgrupa tinejdžera, klinaca (srednjoškolaca i studenata ) koji su dočekali svojih pet minuta "važnosti". Oni često i ne znaju šta je cilj demonstracija, niti su svesni posledica, ali im je zabavno da u njima učestvuju, posmatrajući to kao jednu veliku žurku. Ipak, oni nisu bezopasni, jer ih je lako izmanipulisati i naterati na zlo. Takođe, njihove vođe su najčešće plaćene i instruirane za to što rade, dok su ostali samo “korisni idioti”. Vođe su “bez lica”, deluju po sistemu boljševičkih ćelija, u konspiraciji, i oglašavaju se isključivo tvitovima ili saopštenjima koje ne potpisuju imenima i prezimenima već uopštenim terminom “Studenti” ili “Gimnazijalci”.

Foto: Informer

Treća grupa, koja je i najopasnija su tzv. "intelektualci", proteklih decenija od NVO i stranih faktora involvirani u srpsko društvo, od Univerziteta do osnovnih škola, pravosuđa, tužilaštva, advokature, državne uprave, ustanova kulture, pa sve do medija, koje naglašavam kao posebno generisano zlo, jer imaju neograničenu moć, što se u Srbiji lepo vidi na primerima N1 i Nove S, koje su praktično izmislile novi vid novinarstva -“izveštavanje sa učešćem”. Štaviše ove dve televizije i njihovi sateliti aktivno podstrekavaju blokade i demonstracije.

Elemente ove široke “intelektualne” grupe povezuje ideologija komunizma i boljševizma, ( plenumi, neidentifikovani organi odlučivanja, nespremnost na dijalog, proganjanje političkih neistomišljenika, nacionalno odricanje...), što ne čudi, jer kad bi se malo pročešljale biografije vođa i inspiratora "blokaderskog pokreta" lako bi se došlo do toga da su im uzor nekadašnji zagovornici osnivanja “Crvenog univerziteta Karl Marks” iz 1968. godine, možda i njihovi dedovi.

I dok prve dve grupacije Policija može da razjuri i pohapsi, sa ovim trećima, kancerom koji se raširio Srbijom i srpskim društvom, mora se obračunati država sa najvišeg nivoa, sistemski, tako što će promeniti zakone, oduzeti im poluge moći i vratiti Srbiju njenom narodu. Krajnje je vreme da se to uradi, ako hoćemo da sačuvamo državu.