Kolumna Ivana Radovanovića za "Juronjuz": Il' me ženi, il' tamburu kupi

Priča je apsolutno luda: U sred haosa u Rađevini, i protesta izazvanih nestankom struje, koji je, pak, uzrokovan kidanjem žica na dalekovodima, a koje se, opet, dogodilo, jer je zaleđeno drveće pucalo i padalo na te žice, direktor Elektrodistribucije Loznice apelovao je na građane i seljane da više ne tuže njegovu jadnu firmu zbog seče drveća i granja koji rastu oko dalekovoda.

I taman kada pomisliš - šta je ovome, da li je normalan, stigne objašnjenje. Elektrodistribucija Loznice platila, prošle godine, 300 miliona zbog seče oko dalekovoda.

Fenomenalno. Srpska kvadratura kruga. Ako ne posečeš oko dalekovoda dogodiće se oluja, ili mraz, pašće to drveće i granje i pokidaće žice, ostaće seljani i građani bez struje, i doći će da ti nanu naninu, zašto nisi posekao.

Ako posečeš, isti ti seljani i građani opet će doći da ti nanu naninu, zašto si sekao. I još će da te tuže, da im platiš odštetu.

Obrni okreni, elektrodistribucija, to jest država, ovde je uvek kriva, što me je nateralo da malo porazmislim o leksici našoj (pitajte Milana St. Protića šta to znači), i zaključim da je ona glavni razlog zbog kojeg nam je ovako kako nam je, sa našim dičnim građanima i seljanima.

Reči su mnogo više od pukih pojmova, ili slika, reči su odnos koji imamo prema sebi, stvarnosti i okruženju, i kada se u njih malo uđe, kada se o njima razmisli, dosta toga bude osvetljeno, i jasno.

Primera radi, to da cela priča o tome da smo ne samo patrijarhalno nego i mizogino društvo, staje u puku činjenicu da smo to u čemu živimo označili imenicom ženskog roda - država.

I da vam kažem, da smo to nazvali "držav" (što zvuči tvrdo i erektivno, opasno), niko se s tim ne bi za...bavao, niti bi mu palo na pamet da ga tuži zbog seče drveća i granja.

Ovako, sudbina države je sudbina žene, na ovim prostorima.

A ženi se, ako nije očistila kuću (što bi ti to radio), odmah majke na...eš.

I ako nije dovoljno zasolila ručak, isto, kriva je i zaslužila sve što joj sledi.

Ako te nije češkala, ako nije umesto tebe radila, titrala ti jajca, kupila ti pivo, istresla tepihe, obrisala dasku na šolji koju si popišao, skuvala ti i prinela kafu, ušuškala te, ugrejala, dala ti kad god ti padne na pamet, ćutala dok ti pričaš, sredila decu, otišla u prodavnicu, namestila krevet, bacila đubre, oprala suđe, prozore, pod... imaš sva muška, starozavetna prava da je prebiješ, i da je nabiješ i šutneš nogom u dupe, nezahvalnoj što tebe, tako divnog i krasnog i velikog, ima.

Mi smo mizogino društvo, i zato državu tretiramo isto kao što tretiramo ženu. Zato je i zovemo baš tako kako je zovemo - "država".

I jedina je ona odgovorna, i svaku svoju frustraciju možemo na njoj da iskalimo, i ako nam se ne sviđa život, ili posao, brak, deca, žena, upravo njoj ima da j...mo kevu, i ubeđeni smo da je svaka naša obaveza - njena obaveza, i svaki naš posao - njen posao, i da samo ona nama dođe, a mi njoj ništa, i kriva nam je 0-24, i spremni smo da je pljujemo, šutiramo, ukidamo, i uvek je umesto nas odgovorna, i stalno smo u fazonu "koji ćeš mi ti k...c", i niko nam nije ružan kao ona, niko nas ne nervira kao što nas ona nervira, niko nam više od nje ne smeta, i uvek nam je ona tuđa bolja, pa žalimo što nismo sa njom, i ogovaramo je, sprdamo se s njom, i naša je samo kada nam nemilice daje, a tuđa kada bilo šta traži, i stalno kukamo što nije bolja, i uvek bi da menjamo nju, a ne sebe.

Mi smo mizogino društvo, i zato smo rečima ženskog roda nazvali sve ono što bi da koristimo, drndamo, poslužimo se njime, i okrivimo, za sve.

Tokom prošle godine, na teritoriji Srbije (još jedna imenica ženskog roda), ukupno je, seljanima i građanima, isplaćeno tri i po milijarde zbog seče granja i drveća oko dalekovoda.

I zato sam apsolutno ubeđen da bi, bar kao prelazno rešenje, bar dok ne postanemo normalni, trebalo da promenimo rečnik, i državu zovemo "Držav", a Srbiju "Srb", i, uz to, uvedemo one Stamatovićeve principe ophođenja sa seljanima i građanima.

A da vas podsetim, taj Stamatović, predsednik opštine Čajetina, prošle godine se suočio sa tužbama seljana i građana, jer im je, praveći baš njima, i baš na njiihov zahtev, put baš do njihovog sela, zašao u parcele, i, za taj put, baš njihov, nekome uzeo pet, a nekom deset kvadrata.

Pa je, kada je presuđeno u korist seljana i građana, mirno poslao onu mašinu glodalicu, i put srušio.

Muški, skroz. I da imamo "Držav", tvrdim vam da bi taj, sada, mirno posekao dalekovode, i okupljenima rekao: "Nešto ste 'teli?" i "Marš!"

Pošto je to jedini način da mizogina društva prestanu da budu mizogina, i da seljani i građani počnu malo da krive sebe, a ne nesrećnu državu, i nauče da to što se nešto zove "Elekrodistribucija" (ženski rod), ne znači da možeš da ga j...eš, kad god ti se prohte.

Dok se to ne dogodi, živećemo u mizoginom društvu, u kojem se država, samo zato što je označena rečju koja je ženskog roda, doživljava kao tambura - u nešto se udarati mora.

Ako meni ne verujete, pitajte Milana St. Protića, tamburaša, on sve o vokabularu zna. I udara, bez prestanka. Po tri puta.