Kolumna Novice Savića: Nekrofilska politika

Kadgod sam se ponadao da smo mi Srbi onakvi kakvima volimo da se predstavljamo, od epskih pesama pa do viceva u kojima obavezno budemo najpametniji, moj me narod, ili deo naroda, demantuje.

Koliko je prošlo od onoga što se desilo ministru Darku Glišiću, kada je pred TV kamerama doživeo moždani udar, koji je srećom preživeo, do ovoga što se desilo ministru Ivici Dačiću? Manje od godinu dana. A, opet se ista mržnja ponavlja.

Iz jednog dela srpskog naroda, nažalost, izliva se toliko zlo, kakvog bi se postideli i najveći tirani, mučitelji i zlikovci sveta. Dok je duša Darka Glišića lebdela između neba i zemlje, neki su ga najstrašnije vređali i priželjkivali mu smrt. To isto, isti ti, danas rade Ivici Dačiću. Oni se i ne kriju, čak se ponose svojom opsesivnom mržnjom. I svi ti takvi ozbiljno poremećeni umovi, dolaze iz istog korpusa - blokaderskog.

Svuda u svetu postoje političke razlike, pa i sukobi, ali nigde kao u Srbiji nije zavladala nekrofilska politika. Ućariti na nečijoj smrti, kad se već ne može znanjem, pameću ili idejom doći do birača, postala je opsesija opozicionih političara i onih koji ih podržavaju. Počelo je sa Ribnikarom, Malim Orašjem i Dubonom, nastavilo se sa nadstrešnicom u Novom Sadu, a stiglo do Ivice Dačića.

Zaista se pitam, jesu li ti ljudi pobegli iz nekakve ustanove zatvorenog tipa? Pušteni na vikend, pa se nisu vratili... Ima ona izreka da nema zdravih, ima samo nepregledanih. Ovi koji žele smrt Ivici Dačiću svakako spadaju u nepregledane, a čini mi se da imaju više šifara nego šifrarnik KOS-a. Ti slučajni Srbi, nisu i ne mogu biti moj narod, a još manje im se sme staviti država u ruke. Jer, mržnja nije ono na čemu se Srbija temelji, već ljubav, ona Svetosavska, koje su se ovakvi mrzitelj odrekli.

Ipak, Ivice, dobri ljudi Srbije su uz tebe, dobrog čoveka. Čekamo te da nam opet pevaš Miljacku.

BONUS VIDEO