Nebojša Bakarec: Epohalno uspešna istorijska poseta Kini – kruna karijere predsednika Vučića!

Pre nego što iznesem činjenice o rezultatima istorijske petodnevne posete predsednika Vučića Kini, pružiću vam osnovne informacije o Kini, značajne iz ugla ovog teksta.

To je potrebno da bih stvorio kontekst za prikaz ove istorijske posete Kini i prikaz fantastičnog uspeha predsednika Vučića.

Kina - vodeća svetska ekonomija!

Prema najnovijim procenama Međunarodnog monetarnog fonda, nominalni BDP SAD bi 2026. trebalo da premaši 30 biliona dolara, dok će kineski premašiti 20 biliona. SAD su nominalno najveća svetska ekonomija, ali Kina već godinama raste znatno brže. Od 2017. kineska ekonomija rasla je u proseku 5,5 odsto godišnje, dok je američki rast iznosio oko 2,5 odsto. Drugim rečima, kineska ekonomija raste gotovo dvostruko brže od američke. Na osnovu kupovne moći Kina je 2016. godine, prestigla SAD i od tada povećava prednost. Kina je kada se izvrši podešavanje u odnosu na cene, po realnoj veličini ekonomije pretekla SAD 2016. godine. Osim što je u realnom pogledu vodeća ekonomija sveta, Kina je i najveći svetski proizvođač - 30 posto industrijske proizvodnje sveta se obavlja u Kini. Kina je najveći spoljnotrgovinski partner za više od 120 država sveta. Kina je ostvarila najviši i najduži ekonomski rast u istoriji čovečanstva, a nije se kao Zapad oslanjala na kolonijalnu eksploataciju tuđih ljudskih i materijalnih resursa. Od 2000. do 2020. godine u Kini je osnovano preko 30 miliona privatnih preduzeća. Oko 80 odsto radnika u Kini danas zapošljavaju privatne kompanije. Prema procenama MMF-a u sledećih pet godina Kina će imati ekonomski rast veći od ekonomskog rasta svih zemalja G7.

Foto: Informer

U Kini vlada meritokratija. Meritokratija je vođstvo zasnovano na nadarenosti, inteligenciji i drugim bitnim veštinama, a ne na nasleđu (aristokratija) ili bogatstvu (plutokratija). Meritokratija je koncept po kome su ekonomska dobra i politička vlast povereni pojedincima na osnovu talenta, pregalaštva i ostvarenja. Vlasti Kine vladaju uz demokratsku podršku ogromne većine građana. Još je Konfučije (551–479. god. pre nove ere), rekao da država uvek treba da teži opciji „najbolji među najboljima”. Mogu da konstatujem da Srbija, vođena predsednikom Vučićem, takođe primenjuje sličan državotvorni model.

Kina nije jednopartijska država. To je samo stereotip koji širi zapad. Dominacija jedne partije je samo pomogla Kini da postane ekonomski najmoćnija država na svetu. Pored Komunističke partije (KPK) u Kini postoji još osam političkih partija (ne računajući Hongkong, Makao i Tajvan), i one su prepoznate u ustavu Kine. Svih devet čine „Ujedinjeni front“, kojim dominira KPK. Dominacija jedne partije je samo pomogla Kini da postane ekonomski najmoćnija država na svetu. Osam političkih partija su u sistemu višepartijske saradnje i političkih konsultacija pod vođstvom KPK. Na Tajvanu, koji je deo Kine, u Hongkongu i u Makau, deluje još niz stranaka van ovih pobrojanih osam. Pitanje kineskog višestranačja nemoguće je posmatrati van konteksta formule „jedna zemlja – dva sistema“. Osam kineskih stranaka zajedno sa KP Kine učestvuju u državnim poslovima, savetovanjima o principima državne politike i izboru najvišeg rukovodstva zemlje. One učestvuju u ostvarenju dogovorene državne politike i u primeni zakona i propisa, u organima vlasti Svekineskog narodnog kongresa. Imaju nezavisan status i ugovorene političke slobode, pravo na organizacionu nezavisnost i ravnopravnost pred zakonom i ustavom. Kina poseduje sposobnu javnu administraciju, odgovornu vlast i vladavinu prava. Po istraživanju IPSOS-a iz marta 2019. godine, 94 odsto Kineza iskazuje zadovoljstvo putem kojim se zemlja kreće. Kineska KPK uživa visok stepen uvažavanja i podrške stanovništva. Kineska država se odgovorno ponaša u pogledu kvaliteta propisa, vladavine prava i borbe protiv korupcije i ima visoku efikasnost upravljanja. Podrška kineskog naroda vlastima i sistemu zasnovana je na „legitimitetu delovanja“. Jednostavno rečeno, kineske vlasti isporučuju narodu očekivane dobrobiti. Jednako tome srpske vlasti isporučuju građanima Srbije očekivane dobrobiti. Sama KPK, kaže „možemo upravljati samo dok imamo ekonomske rezultate“. KPK poseduje „vezivno tkivo“ za dodir za narodom. KPK poseduje institucionalna rešenja za postizanje saglasja o nacionalnim prioritetima.

Zapad oštro kritikuje ekonomski i društveni razvoj Kine iz jednog jedinog razloga – Kina je mnogo konkurentnija od Zapada, a njeni proizvodi su kvaliteniji, a jeftiniji. Kineske kompanije, iz godine u godinu dolaze pod sve žešći udar raznih vrsta neopravdanih sankcija Zapada. Zapad ovo providno pravda političkim i ideološkim razlozima. Navodno, Kina je agresivna i autoritarna država koja želi da potkopa međunarodni poredak, i navodno zbog svog odnosa prema građanskim slobodama, Kina ne zaslužuje da trguje i profitira. Zapadni toksični narativ najčešće umanjuje kineski ekonomski i društveni napredak iz proteklih nekoliko decenija, detinjastim tvrdnjama da je upitan, pa čak i bezvredan, jer ga nije pratila politička demokratizacija. Da bi zaustavio ekonomski naprednu Kinu, koja ga „ugrožava“ svojom superkonkurentnošću, Zapad lažno predstavlja Kinu kao jednopartijsku državu koja guši prava manjina, kao nedemokratsku i autoritarnu državu, kao nekoga ko ugrožava ljudska prava disidenata itd. Kineski model razvoja zaslužuje da bude proučavan i poštovan, a kineska preduzeća u inostranstvu prihvaćena bez ideoloških predrasuda.

Velika većina kineskog naroda smatra da je domaća politička elita odradila dobar posao poslednjih decenija tako što je za veliku većinu građana obezbedila zapošljavanje, medicinsku negu, penzije i kontinuirani rast životnog standarda. Kineski građani generalno su zadovoljni rezultatima rada njihovih državnika, političara i upravljačkih struktura. Kina je od kraja sedamdesetih do danas iz siromaštva podigla 800 miliona ljudi. Kineske vlasti, pod vođstvom predsednika Si Đinpinga, u poslednjih desetak godina sprovode široku akciju iskorenjivanja partijske samovolje i korupcije, trude se, i uspevaju da se konzistentnijim i strožim sprovođenjem zakonskih propisa zauzdaju nedozvoljene aktivnosti novih milijardera. Zbog svega toga prosečni građani u Kini su uvereni da u njihovoj zemlji postoji prava demokratija, u smislu brige vlasti o dobrobiti običnog naroda. Građani Kine vide, da su upravo SAD, sa ogromnim brojem beskućnika, narkomana, zatvorenika, ekstremnim socijalnim razlikama između bogatih i siromašnih i partijama koje politiku vode u korist krupnog kapitala i interesnih grupa koje ih finansiraju, a ne glasača, primer nedemokratije ili lažne, iskrivljene demokratije. Građani Kine vide da više ljudi u njihovoj zemlji ima sigurnu egzistenciju nego u državama Zapada, vide da su javni red i mir, bezbednost prosečnih građana u Kini na višem nivou nego u SAD ili Britaniji. U kineskim gradovima nema pucnjave i pogibija u školama, na univerzitetima, u tržnim centrima ili na ulicama, obrazovanje i zdravstvena nega su dostupni i onima sa najnižim primanjima, a putevi i železnica su u mnogo boljem stanju nego u SAD, koje sebe vide kao ekonomski najuspešniju i najdemokratičniju državu sveta.

Foto: Informer

Srbija i Kina

Srbija za Kinu ima izuzetan značaj koji se ogleda u dve činjenice. Prva činjenica je geografski i geopolitički položaj Srbije – Srbija je ključni strateški koridor u okviru inicijative „Pojas i put“ koji povezuje grčku luku Pirej, Beograd i Budimpeštu, sa zemljama Zapadne Evrope. Druga činjenica je pozicioniranje Srbije kao tačke uticaja u srcu Evrope, čime Kina pokazuje svetu da ostvaruje najviši nivo saradnje sa evropskom državom koja je istovremeno kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Jednostavno rečeno Srbija je dragoceno i prvorazredno uporište Kine u Evropi.

Kina je spasla Rudarsko-topioničarski basen Bor koji je propadao pola veka. Kina je spasla Železaru Smederevo, koju su upropastile vlasti do 2012. godine i Amerikanci (US Steel). Kina je u Srbiju uložila ogroman novac - ukupne kineske investicije u Srbiji procenjuju se na oko 7,8 milijardi evra. Trideset sedam (37) najvećih kineskih kompanija u Srbiji zapošljava gotovo 40.000 ljudi. Četiri od šest prvih izvoznih preduzeća u Srbiji su iz Kine. Kina je danas drugi spoljnotrgovinski partner Srbije. Srbija je za poslednjih 10 godina, 330 puta, ne 330 odsto, već za 330 puta uvećala izvoz u Kinu. Do 2012. Srbija je Imala nula (0) kineskih fabrika. Danas u Srbiji imamo 37 velikih kineskih fabrika. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine stupio je na snagu 1.7.2024. godine i obuhvata oko 20.000 artikala, omogućivši bescarinski izvoz za oko 60 odsto njih. Tokom 2025. godine, ovaj sporazum je doprineo povećanju ukupne robne razmene za 25,5 odsto, koja je dostigla vrednost od 9,36 milijardi dolara.

Foto: Informer

Među najvećim investitorima su Ziđin Majning, sa 2,2 milijarde evra investicija, i Ziđin Koper sa 2,7 milijarde evra. Druge velike investicije su, Linglong International Europe (800 miliona evra), Minth Automotive Europe (516 miliona evra), HBIS GROUP SERBIA IRON & STEEL (166 miliona), Xingyu Automotive Lighting Systems (137 miliona) i mnoge druge. U 2024. vrednost izvoza "Ziđin majninga" bila je oko 2,4 milijarde evra, "Ziđin kopera" oko 1,26 milijardi evra, a HBIS grupe oko 520 miliona evra.

Kineske kompanije su u Srbiji izgradile, ili trenutno grade, neke od najvažnijih infrastrukturnih, saobraćajnih i energetskih objekata:

Autoput „Miloš Veliki“ (Koridor 11): Kineske kompanije (poput CCCC) izgradile su deonice Surčin–Obrenovac, Novi Beograd–Surčin, Obrenovac–Ljig, kao i zahtevnu deonicu Preljina–Požega.

Obilaznica oko Beograda: Završetak ključnih sektora obilaznice koji su rasteretili saobraćaj u glavnom gradu.

Pupinov most: Most koji spaja Zemun i Borču bio je jedan od prvih velikih infrastrukturnih projekata Kine u Srbiji.

Fruškogorski koridor i Dunavski koridor: Trenutni projekti izgradnje brzih saobraćajnica i tunela kroz Frušku goru, kao i povezivanje Požarevca sa Golubcem.

Autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad: Projekat na kojem je angažovana kineska grupacija Shandong.

Brza pruga Beograd–Budimpešta: Rekonstrukcija i modernizacija pruge za velike brzine (deonice Beograd–Novi Sad i Novi Sad–Subotica do mađarske granice).

Beogradski metro: Kineske firme učestvuju u projektovanju i pripremnim radovima za izgradnju prve linije metroa.

Aerodrom u Nišu: Modernizacija i proširenje kapaciteta aerodroma „Konstantin Veliki“.

Termoelektrana Kostolac B3: Izgradnja novog bloka termoelektrane i modernizacija postojećih kopova.

Projekat „Čista Srbija“: Višegodišnji ekološki projekat izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u desetinama opština širom Srbije.

EXPO 2027 i Nacionalni stadion: Izgradnja kompleksa za svetsku izložbu i novog stadiona u Surčinu poverena je kineskim izvođačima.

Novi Savski most: Priprema i izgradnja novog mosta na mestu Starog savskog mosta u Beogradu.

Foto: Informer

Kina je primer za ugled kako se grade prijateljstva i zdravi međunarodni odnosi. Kina u međunarodnim odnosima promoviše koncept multipolarnog sveta i politiku nemešanja u unutrašnje stvari drugih država. Kina ne ucenjuje, ne uslovljava, ne pritiska, ne ponižava Srbiju. Tu se vidi ogromna razlika u korist Kine, u odnosu na postupanje drugih sila prema Srbiji. Zapad decenijama ucenjuje, uslovljava, pritiska i ponižava Srbiju. Treća sila, Rusija, ne postupa kao Zapad, ali nažalost, ne postupa ni kao Kina. Setimo se, Srbija je jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji, i zbog toga već pet godina trpi ogromne napade iz EU, i sa zapada uopšte. U ime te činjenice, Rusija bi recimo, mogla da proda Srbiji ono što je njeno, a to je NIS. Nažalost, Rusija iz samo njoj znanih razloga neće to da uradi, i već godinu i po produžava agoniju po pitanju NIS-a, i ugrožava strateške interese Srbije. Veoma je za Srbiju važno to što Kina nema svoju petu kolonu u Srbiji. Sa druge strane Zapad masno plaća izuzetno agresivnu antisrpsku petu kolonu. Rusija takođe ima svoju petu kolonu u Srbiji. Evo jedne jeretičke misli. Koja je razlika između zapadnog i ruskog petokolonaša u Srbiji? Nema razlike!

Kina je Srbiji pružila ono što Evropska unija nije. Evropska unija je punih pet godina, samovoljno i neopravdano od 2021. godine, do danas, zaustavila srpske evrointegracije, samo zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Evropska unija takođe, potpuno neopravdano Srbiji zamera što sarađuje sa Kinom, i zamera najmanje tri stvari. Prvo, EU posebno zamera Srbiji vojno-tehničku saradnju sa Kinom (uvoz dronova iz Kine, razvoj sopstvenog drona „Pegaz“ na osnovu transfera kineske tehnologije i korišćenje najmodernijih kineskih PVO sistema). Drugo, EU zamera Srbiji policijsku i tehnološku saradnju sa Kinom - zajedničke policijske patrole u srpskim i kineskim gradovima, i prihvatanje Huawei 5G tehnologije i sistema za prepoznavanje lica (face recognition) u okviru projekta „Pametan grad“ (Smart City) u Beogradu. Treće, Brisel zamera Srbiji što kroz međudržavne sporazume sa Kinom, navodno zaobilazi standardne ekonomske prakse EU, pre svega u oblasti sprovođenja javnih tendera. Sve te zamerke su neosnovane. Postavlja se pitanje zbog čega Evropska unija napada sve što Kina radi u Srbiji? Evropska unija je utemeljena, kako sama tvrdi, na principima demokratije, tržišne ekonomije, slobodne trgovine, zdrave konkurencije kapitala. Zbog čega onda EU nastupa nedemokratski, netržišno, boji se konkurencije kapitala, kada su u pitanju kineski poslovi u Srbiji? Čemu taj agresivni protekcionizam od strane onih koji su se zaklinjali u princip slobodne, liberalne i tržišne ekonomije? Zapad sve teže prihvata uspon Kine kao globalnog konkurenta, kome ne može da parira kvalitetom i cenom proizvoda.

Foto: Informer

Srbija kroz Kinu jača svoju stratešku autonomiju i neutralnost. Predsednik Vučić je unazad deset godina uveo princip multivektorske spoljne politike Beograda. Predsednik Vučić svojom posetom Kini, naglašava stratešku težnju Srbije ka uspostavljanju strateške autonomije, kako bi balansirala između drugih velikih sila, koristeći Kinu kao polugu prema drugim velikim silama. Srbija je najvažniji kineski prijatelj u Evropi. To Srbiji u političkom smislu daje veliki značaj, osnažuje geopolitičku poziciju, čini Srbiju veoma važnom zemljom u očima svih stranih partnera sa kojima razgovara.

Ključna činjenica je da su Republika Srbija i Narodna Republika Kina uspostavile „Zajednicu sa zajedničkom budućnošću“. Ova odluka je formalizovana tokom zvanične posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu u maju 2024. godine, čime je Srbija postala prva i jedina evropska zemlja sa ovim najvišim stepenom bilateralnih odnosa sa Pekingom. Ovaj istorijski sporazum predstavlja nadogradnju dotadašnjeg sveobuhvatnog strateškog partnerstva Kine i Srbije. Dvojica predsednika, Aleksandar Vučić i Si Đinping, potpisali su Zajedničku izjavu o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice sa zajedničkom budućnošću u novoj eri. Ovim dokumentom se dodatno učvršćuje tradicionalno "čelično prijateljstvo", sa fokusom na uzajamnu podršku po pitanjima suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Pored pomenute zajednice, dogovoreno je i unapređenje saradnje kroz četiri ključne kineske inicijative: Globalni razvoj, Globalna bezbednost, Globalna civilizacija i Globalno upravljanje. Strateški sporazum Srbije i Kine - „Zajednica sa zajedničkom budućnošću“ znači principijelnu saradnju u deljenju sudbine dveju zemalja u međunarodnom poretku. Srbija time ujednačava diplomatski jezik i stavove o suverenitetu sa Kinom. Odnos Kine i Srbije podrazumeva međusobnu podršku u međunarodnim institucijama. Kina blokira pokušaje Prištine da aplicira u multilateralne mehanizme i podržava poziciju Beograda u UN, dok Srbija dosledno podržava politiku jedne Kine.

Koncepcija globalnog poretka za koju se zalaže predsednik Kine, Si Đinping je „zajednica zajedničke budućnosti čovečanstva“, koju planira da ostvari kroz sprovođenje četiri kineska programa: Inicijativa „Pojas i put“, gde je uključeno oko 150 država i više od 30 međunarodnih organizacija, koje su sa Kinom potpisale Memorandum o razumevanju, Globalna inicijativa za razvoj, Globalna inicijativa za bezbednost i Globalna inicijativa za civilizaciju. Prvi čovek Kine želi da uspostavi alternativu Zapadu i zapadnom međunarodnom poretku i kao što je više puta rekao, ovo su promene u svetu „kakve nismo videli poslednjih 100 godina“. Srbija je pristupila „Inicijativi pojas i put“ (Belt and Road Initiative - BRI) 2015. godine. Članstvo u „Inicijativi pojas i put“ ima i 29 država Evrope, od kojih je 17 članica Evropske unije. Utoliko je besmisleniji odnos EU prema saradnji Srbije i Kine.

Činjenice o poseti predsednika Vučića Kini!

Poseta predsednika Vučića Kini je u potpunosti nadmašila sve dosadašnje posete – a bilo ih je ukupno devet. Neposredno pred posetu Kini, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će kruna njegove karijere biti predstojeća poseta Narodnoj Republici Kini. Neposredno pre predsednika Vučića, u Kini su bili predsednik SAD, Donald Tramp, i predsednik Rusije, Vladimir Putin.

Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je kineski predsednik Si Đinping uručio najviše državno odlikovanje Narodne Republike Kine za strane državljane - Orden prijateljstva. Ovo je bio tek drugi put da predsednik Si Đinping prisustvuje dodeli ovog ordena, a posebna čast je to što ga je našem predsedniku lično uručio. „Ne mogu da zamislim veće priznanje za narod i građane Srbije“, istakao je predsednik Vučić. Predsednik Kine je naročito naglasio to koliko je predsednik Vučić učinio za razvoj prijateljstva između Srbije i Kine. Na samom početku sastanka dvojice lidera predsednik Si je naveo da „što svet postaje turbulentniji, to bi više naša saradnja trebalo da ojača“. Odlikovanje, način na koji je predsednik Vučić dočekan u Kini, i svi potpisani sporazumi i ugovori, potvrdili su vrhunski svetski državnički status i ugled predsednika Vučića.

Predsednik Vučić je potpisao zajedničke izjave sa predsednikom Kine Si Đinpingom, potpisana su 23 bilateralna sporazuma između Srbije i Kine u različitim oblastima i još 10 sporazuma o saradnji i dogovoreno je gotovo milijardu evra u investicijama. Teme razgovora sa kineskim domaćinima su bile: robotika, veštačka inteligencija, energetika, turizam, vojno-tehnička, infrastrukturna i ekonomska saradnja, ali i znanje, kako obezbediti škole i znanje za naše ljude u različitim oblastima, i promene u sistemu obrazovanja.

Foto: Informer

Predsednik Vučić se, između ostalog, sastao sa:

Predsednikom Kine, Si Đinpingom (četvorosatni susret).

Premijerom Kine, Li Ćijangom.

Predsedavajućim Nacionalnog komiteta Kineske narodne političke konsultativne konferencije, Vang Huningom.

Predsednicom Kineskog instituta za međunarodne studije i generalnim sekretarom Istraživačkog centra diplomatske misli Si Đinpinga, Čen Bo.

Predstavnicima kompanija HBIS, Bank of China, CNNC, AVIC, ALIT, CASIC, CASC, CETC, NORINCO i ARIDGE u Pekingu, i sa predstavnicima još 19 kineskih kompanija (ukupno 29 kompanija).

Članom Političkog biroa Komunističke partije Kine i sekretarom Komiteta KPK grada Šangaja Čen Điningom.

U Đasingu su 27.5.2026. godine, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potpisani novi investicioni sporazumi između Srbije i vodećih kineskih kompanija koji će Srbiji doneti investicije vredne više 953 miliona evra i 1.700 novih radnih mesta. Investicije će biti usmerene u više gradova, među kojima su Niš, Novi Sad, Zrenjanin, Šabac, Ćuprija i Inđija.

Na ceremoniji u Kinesko-srpskom omladinskom kulturnom centru potpisana su dva nova ugovora sa kompanijom Mint Grup, koja je globalni lider u dizajnu i proizvodnji spoljašnjih delova za automobile, strukturnih komponenti i aluminijumskih kućišta za baterije za električna vozila. Prvi ugovor predviđa investiciju od 135 miliona evra i 600 novih radnih mesta u Loznici, a drugi investiciju od 91 milion evra i 220 novih radnih mesta u Šapcu.

Sa kompanijom SHAK, kineskim proizvođačem visokokvalitetnih automobilskih šasija i strukturnih komponenti potpisan je ugovor o investiciji u Novom Sadu vrednoj 33,5 miliona evra, a koja donosi i 50 novih radnih mesta.

Sa kompanijom BMTS Tehnology, koja proizvodi turbopunjače i električne pomoćne sisteme za putnička i komercijalna vozila, biće potpisan investicioni sporazum usmeren na automatizaciju, a vrednost investicije je 13,3 miliona evra.

Sa kompanijom Xingyu Automotive, jednim od vodećih kineskih proizvođača naprednih sistema za osvetljenje automobila, uključujući LED farove, zadnja svetla i module osvetljenja biće potpisan ugovor o investiciji vrednoj 77 miliona evra i 100 novih radnih mesta u Nišu.

Na ceremoniji je najavljena i nova investicija kompanije Linglong Tajer od 566 miliona evra koja će doneti 400 novih radnih mesta u Zrenjaninu.

Najavljena je i planirana investicija kompanije Yusei u Nišu u iznosu od 27 miliona evra koja donosi 280 novih radnih mesta.

Na ceremoniji je potpisan i Memorandum o razumevanju između Holding grupe Mint i kompanije China Construction Fourth Engineering Division Corp. Ltd. Southeast Branch kao podrška investicijama kompanije Mint u Srbiji.

Predsednik Vučić je rekao da očekujemo da napravimo fabriku transformatora, da se u potpunosti proizvode na teritoriji Srbije. Rekao je da time jačamo i skraćujemo rokove za sve trafostanice, i za EMC i za EDS, i da će Srbija i da izvozi te transformatore.

Foto: Informer

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je 25.05.2026. da su Srbija i Kina u Pekingu potpisale niz sporazuma koji proširuju saradnju u oblasti pravosuđa, bezbednosti, ekonomije, obrazovanja, digitalizacije i zaštite životne sredine. Poseban akcenat stavljen je na borbu protiv kriminala, zeleni razvoj i "pametna" rešenja u obrazovanju i infrastrukturi, uz bespovratnu pomoć od najmanje 100 miliona juana (12,67 miliona evra).

Predsednik Vučić je saopštio da od Kine nabavljamo i najsavremenije odbrambene sisteme, kakve verovatno ne poseduje niko u Evropi. „Naša Srbija je izabrala put slobode, suvereniteta i nezavisnosti, a zato je važno imati snažnu i dobro opremljenu vojsku, jer u suprotnom nećete imati ni zemlju, ni državu“ rekao je predsednik. Predsednik Vučić je u Šangaju izjavio i da je Vojska Srbije danas mnogo snažnija i jača, navodeći da se očekuju dodatna pojačanja iz Francuske, Rusije, Izraela i Kine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Šangaju sa predstavncima kineskih kompanija AVIC i ALIT, a sastanku su prisustvovali i ministar finansija Siniša Mali i ministar odbrane Bratislav Gašić. AVIC je jedno od najvećih kineskih državnih odbrambenih preduzeća, a njegov poslovni obim obuhvata vazduhoplovno naoružanje i opremu, vojno-transportne avione, helikoptere, vazdušne sisteme, opštu avijaciju i druge industrije. ALIT je videće drzavno preduzeće koje je ovlastila kineska vlada za uvoz i izvoz sistema naoružanja vezanih za vazduhoplovstvo i služi kao most u saradnji u vazduhoplovnoj industriji između Kine i ostatka sveta.

Foto: Informer

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je:

- obišao robotizovanu fabriku kompanije Šaomi i razgovarao sa rukovodstvom te kompanije.

- održao predavanje na jednom od dva najuglednija univerziteta Kine, na Univerzitetu Ćinghua i učestvovao u diskusiji sa studentima.

- napisao autorski tekst za "South China Morning Post" o odnosu Kine i Srbije.

- saopštio da je Srbija spremna da sa Kinom govori i o izgradnji modularnog reaktora. Sa predstavnicima China National Nuclear Corporation, predsednik Vučić je razgovarao o konkretnijim koracima u saradnji, i rekao: „Imajući u vidu da je CNNC jedan od ključnih potencijalnih partnera naše zemlje u važnom i strateškom procesu razvoja nuklearne energije. Posebnu pažnju posvetili smo razmeni znanja i iskustava, savremenim tehnologijama i mogućnostima primene malih modularnih reaktora, koji predstavljaju budućnost bezbedne i održive energetike“. Vučić je potvrdio i da su kineski partneri tokom posete izneli ponudu za izgradnju modularnog nuklearnog reaktora u Srbiji, uz, kako je naveo, veoma povoljne cene, kratke rokove izgradnje i program obuke za srpske stručnjake. „Razgovaraćemo i dalje. Znate da imamo sporazum sa francuskim EDF-om, razgovarali smo i sa Rusima takođe, koji su veoma uspešni po tom pitanju. Dobijali smo ponude i od drugih azijskih zemalja, pa ćemo razmatrati šta je za Srbiju najbolje, ali ovo je bilo veoma konkretno”, rekao je Vučić.

- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posetio Muzej posvećen Prvom kongresu Komunističke partije Kine koji se nalazi u Šangaju.

- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posetio Veliki kineski zid.

Foto: Informer

U delegaciji Republike Srbije, uz predsednika Vučića su bili ključni ministri Vlade Srbije: Siniša Mali – ministar finansija, Bratislav Gašić – ministar odbrane, Adrijana Mesarović – ministarka privrede, Jagoda Lazarević – ministarka trgovine. Posetu predsednika Vučića Kini je pratio je veliki broj predstavnika različitih institucija i privrednika. Mloš Vučević – predsednik Srpske napredne stranke i savetnik predsednika Srbije je predvodio posebnu delegaciju SNS koja je paralelno imala sastanke sa zvaničnicima Komunističke partije Kine i zvaničnicima države Kine. U toj delegaciji su bili članovi predsedništva SNS, Milenko Jovanov, Biljana Pantić Pilja i Miloš Terzić. Predsednik SNS, Miloš Vučević potpisao je 25.5.2026. godine, u Pekingu, Memorandum o saradnji SNS i Komunističke partije Kine. Delegacija Srpske napredne stranke, predvođena predsednikom Milošem Vučevićem, sastala se u Pekingu sa ministrom Odeljenja za međunarodnu saradnju KPK Liu Haisingom. Predsednik SNS Miloš Vučević sastao se u Pekingu sa Cai Ćijem, članom Stalnog komiteta Politbiroa CK KP Kine.

Poseta predsednika Vučića Kini predstavlja potpuni trijumf u svakom pogledu. Čelično prijateljstvo Kine i Srbije je još više ojačano i produbljeno. Srbija pobeđuje.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.