"Do tada će narod da čeka i iščekuje"! Irina Kojčić: A, oni će da smisle šta lepše i bolje da urade, verovatno da još ponegde okreče mermer

Filolog Irina Kojčić objavila je novu kolumnu o Vladanu Kuzmanoviću, profesoru Građevinskog fakulteta i kandidatu Studentske liste.

Kolumnu prenosimo u celosti. 

Vidim kaže Vladan Kuzmanović, profesor Građevinskog fakulteta i kandidat Studentske liste kako će da preispituje velike javne investicije, gledaće kako, koliko i na šta se troše pare, i onda će da se dogovaraju kako će dalje postupati u skladu sa zakonom i u interesu građana Srbije. Još su mere podeljene na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne (valjda hoće da kaže da su ovi sa Studentske liste dobro organizovani, pošto niko drugi ne deli planove na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne). Takođe, nameravaju da osnuju i "Sud časti" gde će valjda oni da odlučuju ko je poslovao časno, a ko nije, i kome treba oduzeti licence... prema zasluzi. 

Rečeno ovako kako je rekao Kuzmanović, to može nekome da zazvuči pravedno i ispravno, ali tu imamo nešto što se zove "meta jezik", to jest, prevedeno na običan jezik "šta je pisac zapravo hteo da kaže". Prvo, preispitivanje investicija samo po sebi podrazumeva odlaganje istih, često na neodređeno vreme, pošto uvek ima nešto da se "ispita". Ako već neće moći da raskinu neke ugovore, barem će moći realizicaju projekata da razvuku u nedogled... sve po zakonu. A kad se projekti ne realizuju, onda ni ne dolazi ni do kakve greške... pošto projekata nema. 

Kaže Kuzmanović da metro neće rešiti problem saobraćaja u dvomilionskom gradu (jako zanimljiva izjava stručnjaka), kao što ni Moravski koridor valjda nije potreban, a oni će da smisle šta lepše i bolje da urade za te pare... verovatno da još ponegde okreče mermer. 

Plan Studentkse liste je izgleda da se "naš novac" ne troši  na nepotrebne projekte koje svakako nikakvog dobra ni novih investicija neće dovesti, već će stručnjaci da razmatraju šta bi to najviše usrećilo prosečnog građanina Srbije, pa kad smisle, valjda će nas blagovremeno i obavestiti (putem društvenih mreža ili nekih drugih glasila, to ćemo još videti). Do tada će narod da čeka i iščekuje, projekti će stajati u mestu, ali bitno je da "naše pare" neće biti uzalud potrošene (jer šta će metro ovima iz kruga dvojke?). Koliko znam te iste pare nisu bile uzalud trošene ni u ono prethodno, bolje vreme, kada su određeni sa Studentke liste odlučivali, te su projetki isto bili na čekanju, stručnjaci su razmatrali, dobili smo bili dva uređena parka, jedan teren za košarku, par kilometara izgrađenog puta i most na Adi. Sem mosta na Adi, moramo priznati da su i ovi drugi projekti služili da obraduju građane, ali ono što je najzanimljivije je što, uprkos savesnoj štednji tadašnjih vlasti i neulaganja u nepotrebne metroe, koridore i slične nebitne stvari, zemlja je na kraju njihove vlasti ipak upala u duboku ekonomsku krizu. Maler neki, valjda.