BAJKA O SEDAM PATULJAKA! Obavezno pročitajte najnoviju kolumnu Ivana Radovanovića!

I tako. Posle sedam godina udruženih napora, raznih jurodivih mesija, poludelih intelektualaca, pokreta, protesta, cike i vriske, srpska opozicija je smislila sledeće, redom:

 

Da bojkotuje izbore, pasivno (Đilas), kako ne bi deca bila uznemiravana.

Da ih bojkotuje ne-pasivno (Boško), aktivno lemajući neposlušne, i aktivno posle toga posteći, da se tijelo očisti od greha.

Da bojkot, i aktivni i pasivni, otera u tri pičke materine (Sergej).

Da napravi Listu za bojkot i izađe na izbore (Tadić), da bi, posle izbora ponovo krenula da bojkotuje, sve, pa i sebe.

Da skupi potpise, pa onda da odluči (Radulović).

Da deo bojkotuje, deo ne bojkotuje (DS).

Da, umesto potpisa, skuplja šerpe (Ne davimo Beograd), pa, kada ih skupi, odluči šta dalje.

Da se obesi (to sam ja smislio), svako ko se proteklih sedam godina iskreno nadao da će Vučić dobiti konkurenciju.

Pošto neće.

A neće, zato što gomila samoubeđenih, narcisoidnih, šupljih i praznih kvazi revolucionara, nesposobna da uči i menja se, nikada nije ni imala ozbiljan kapacitet da nešto uradi, samo što srpska lumpen-inteligencija, gadljiva na Vučića, to nikako nije smela da prizna.

Umesto toga, sedam godina su izmišljali nove mesije, ubeđeni da se stvar da rešiti samo novim liderom, bez obzira da li se taj bavi politikom tako što se grči, ili psuje, ili rida i plače.

Politika, program, plan, nisu ih zanimali, nisu ih ni tražili; istraživanja su prezrivo odbacili; svaki racio skrajnuli u korist ega, i nastavili da traže svog ličnog vođu, pa makar ga i izmislili, napravili od blata, ako ga ne nađu.

U toj potrazi za opozicionim svetim gralom pridružili su im se i “nezavisni” mediji, navijajući, kao ludi, te za ovog, te za onog, frustrirani tviteraši i svi kojima je bio potreban krivac za sopstvene propasti i neuspehe.

I?

Na kraju su našli sedam patuljaka.

Ljutka (Boško), Plačka (Đilas), Tupka (Sergej), Stidljivka (Lutovac)...od kojih je svaki ubeđen da nije patuljak, nego princ, a jedini je Vuk Jeremić prihvatio još goru halucinaciju, da je Snežana.
Sve zajedno, duplo golo. Ništa. Nula.

Sedam godina je bačeno u vetar, a Vučić je ostao jedini koji može, a sada i mora, da, pored svega ostalog, sam sebi stvori i neku normalni opoziciju, da bi zemlja ostala normalna.

Ili to, ili da se proglasi za imperatora i, umesto raznih ludaka, u parlament izabere - konja.

Što bi Srbija, uključujući tu i mene, pozdravila.

Em da cirkus bude pravi cirkus, em su konji, za razliku od Boška i ekipe, plemenite životinje.