JA I VIBER! Najnovija kolumna IVANA RADOVANOVIĆA, koju ne smete da propustite!

Počeo sam da odgovaram Viberu. Jednostavno, postalo je neizdrživo.

I nije bio problem, do skora, što su me, svaki put kada uđem na Viber, zasipali porukama raznih dostavljača hrane, mada me je kopkalo - otkud stoka zna da ne kuvam, a volim da jedem.

Jeste delovalo zastrašujuće, kao da ti, preko tih mreža svaki korak prate, svaki zalogaj mere, broj kalorija, čitaju prepisku sa Malom Slavijom iz koje najčešće naručujem... ali, hajde, računao sam da namere možda i nisu loše, da ne pričam da sam toliko poruka raznih dostavljača izbrisao, da mi sada ne bi doneli hranu, ni da ih molim.

Međutim, otkako sam napunio 60 godina, o čemu, evo, i vas obaveštavam, počeo je čist horor.
Dostavljači su nestali, a umesto njih, kako kliknem na famous aplikaciju, zvekne me, pravo u facu:
“Da li često idete u toalet?”

Molim?

Šta to koga briga, leba ti?

Kako ste mi to izmerili?

U WC me pratite?

Užas!

Koji se nastavlja, jer, čim tu odvratnost o sopstvenoj, zastareloj, prostati obrišem, pojavi se nova:
“Prirodni način da se rešite hemoroida”.

Alo, bre!

Pa ne nosim ja telefon u dupetu, nego u džepu!

Jeste li vi normalni!

I da vam odmah kažem, nisu. Zato što čim i tu poganost izbrišem, oni nastavljaju:
“Bole vas zglobovi”?

“Visok pritisak”?

“Imate problem sa kičmom”?

“Alhcajmer, bolest dvadeset prvog veka”.

“Loša probava zna da najavi rak”.

“Merite li šećer”?

Jaoj, ljudi!

Bolestan sam, od svega!

I kako odem na Viber, samo što u komu ne padnem.

Pa krenem da se pipkam, zagledam, trčim da kupim aparat za merenje pritiska, ozbiljno razmišljam da ipak odem kod doktora, a nekoliko puta sam duboko razmatrao i o testamentu, koliko god da nemam šta da ostavim.

Jednom rečju (pardon, dve): ubi me aplikacija. Sjebala mi bivstvo, skroz. Oterala u paranoju, izazvala razne simptome, i to sve one koje onaj čika zove - bolest na smrt. Očajanje me dohvatilo, totalno.

No, kako sam borben čovek, jogunast, u jednom trenutku sam odlučio da tako više neće moći, i počeo da odgovaram, uredno.

Pa sada to izgleda ovako, a lako ćete razumeti sa kakvim radosnim, pakosnim besom to radim.

Oni meni: “Alchajmer...”

Ja njima: “Mama ti je zaboravna, mamu da ti j...”

Oni: “Problemi sa probavom”?

Ja: “Serem vam se na Viber”!

Oni: “Bole vas zglobovi”?

Ja: “Noge ću da vam polomim, samo da vas nađem”.

I tako, jedino još nisam smislio šta da im kažem za hemoroide i odlazak u toalet, tu su me baš dirnuli u živac, nezgodna je tema, plašim se da, slučajno, ne otkrijem još nešto, pa onda belaj da bude i stigne mi reklama proktologa, i to pod oznakom: Hitno!

Opet, rešiću i to.

Tako što ću da pošaljem poruku onom Viberu lično, i ona će da glasi:

“Slušaj me ti, Viberu, to što imam 60 godina moja je lična stvar, uopšte se ne osećam ni staro ni zastarelo, te te molim da mi se skineš s qurca, zauvek”.

A pre toga, molim te da mi bar jednu reklamu za Viagru pošalješ.

To bi me ohrabrilo.

I dosta zdravije bih se osećao.