GREŠKA KOJA NIJE POGUBNA! Nova kolumna Ivana Radovanovića koju ne smete da propustite!

Interesantno je to kako, svaki put kada pomenem Đilasa, na mene skoči Jasmina Lukač, novinarka Danasa, najpoznatija po tome što se u pokret Mi tu učlanila tvrdnjom da je Vuk Drašković ljubio u usta, na šta čak ni Dana Drašković nije reagovala, bar ne na neki drugi način, osim, po pouzdanim izvorima, grohotom

 

Prećutala je ovaj "seksualni atak" dragog nam revolucionara i Marinika, i nije se pojavila, pred kućom Draškovića, sve sa Jasminom, pravdu da zahteva, a zašto, neka njih dve to objasne, njima dvema, a da se, pri tom, ako mogu, ne pocepaju od smeha.

I šta ću drugo i ja, osim da se smejem toj drugoj Jasmininoj opsesiji, Đilasom, koliko i mnome, i toj sinhronoj vezi: ja o Đilasu, Jasmina o meni. Pa opet. Kao da sam onaj leptir iz Teorije haosa. Manem krilcem, u Informeru, a u Danasu - uragan. Smešnog besa.

Pri tom, pošto joj se i ne sviđa baš da joj odgovorim, u Danasu, i pošto se to ni Danasu ne sviđa, pa odbija da objavi moje odgovore, Jasmina je sada prešla na novi nivo.

Piše o meni, a ne sme da pomene ni moje ime, ni naslov teksta, ni Informer, nego, jadna, barata oveštalim frazama, poš?tapalicama smišljenim za one sa nedostatkom mašte i talenta: Ja sam "medijski konsultant" (do sada sam, pod imenom i prezimenom, bio "kolumnista Informera", gde li to nestade), tekst je "suvoparna analiza", a Informer "dnevni tabloid u vlasništvu tajkuna".

No, ne smeta mi ni to, volim ja polemike, jedino što je za polemike potrebno da i sa druge strane bude neko ko se zove "polemičar", a ne nesrećni "skribent-diletant", koji misli da mu je posao da, na moje tvrdnje kako Đilas, šta god radi, dolazi u ćorsokak, i da, samim tim, u stvari i ne zna šta radi, niti šta hoće, uzbuđeno odgovara epskim napevom (samo deseterac tu fali), o tome kako je Đilas nežan, jer su, eto, nju razni političari hteli da biju (ljube?), a on, jedini, nije.

Pa naravno da nije, nije mu Jasmina bivša žena, nego verni "pas čuvar" njegovog ćudoređa, imena i dela, naročito od strašnog mene i mojih smatranja na temu njegove pogrešne politike.

Zato i tako cirkuski reži i zavija, Jasmina, poput dresirane životinjice, kad god, zaboravivši na nju (a zašto bih je se i setio?), pomenem ime onoga u koga tako bezgranično veruje.

Probao sam, na te pokušaje, da ljudima u Danasu objasnim da mi je sve to smešno, pa sam na njen prethodni tekst odgovorio jednim vicom, ali, kao što rekoh, nisu se usudili da ga objave.

Zato ću sada, za svoj konačni odgovor, i Jasmini i Danasu i Đilasu, da se pozovem na viši autoritet, pa ću, umesto vica, da navedem šta je o "smešnom", što jeste suština njihovog medijsko-političkog angažmana, u svojoj "Poetici", napisao Aristotel:

"Smešno je neka greška, i rugoba, koja ne donosi bola i nije pogubna".

Toliko, pa nek slobodno nastave, prepoznati.