Novinarska država! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića!

Dobro, drugovi novinari, članovi udruženja (Bodrožiću, dakle), predstavnici ugroženih vrsta, i istih takvih zanata, da dodam tu i dresere slonova, žonglere i iluzioniste: da vas pitam nešto

 

Da li stvarno ja moram da budem jedini koji u ovom gradu sme da primeti da onaj Georgiev Slobodan lupeta, kako jadan zine?

I jeste da je cena za to da mi, kako mi javljaju, okači sliku na tviteru, šta god da to značilo, mada sumnjam, obzirom na to što znam s kim imam posla, na jednu dosta sumanutu ideju:

Ja napišem, dokažem, da on priča i piše gluposti; on dokaže da sam ja ružan. Ergo, svako ko primeti da je on pisac gluposti, mora da je neki ružan gad, baš kao ja. 

Drugim rečima, govori pamet druga Georgieva, ćutite o gluposti mojih sastava, sve ću vas proglasiti ružnim, a ne shvata da iz toga proizilazi velika nesreća: jedan lep u ovoj zemlji neće da ostane, toliko se, naime, broj onih koji tu georgievsku tekstualnu glupost prepoznaju umnožava. Jedino što ćute, plaše se da ih ne slika, iz potaje.

Pa stvarno. Budalaština. I još molim i da mu javi neko da bih ja, da nisam hteo da se zna da sam ružan, rekao Vučku da ne kači moje slike, uz moje tekstove, nego da, mesto mene, tu bude Laura Antoaneli, ili neka amazonska biljka, Kilimandžaro, frojdovi, može neki pas, mačka, gibanica bi bila cool, a super bi stajala i Đavolja varoš. Em lepa, em opasna.

Opet, manje opasna od onoga što on priča, piše, pošto to nasrće na svaki neuron u našem mozgu, poništavajući ga i ostavljajući za sobom ništavilo, besmislenu kašu, ono što se od davnina zove - tabula rasa, i što nas vraća u ono animalno (Aristotel je još o tome pričao, ne znajući, hvala Bogu, za Georgieva, ali ga jeste predosetio, i dosta se uplašio), dakle, georgievsko stanje, u kojem u nama ništa ne postoji, nikakva misao, nikakvo znanje.

Šta drugo čovek da kaže za onoga ko izađe, koliko pre neki dan, i izjavi, redom: 

"Da u trenutnom političkom sistemu nema mesta za novinarstvo uopšte, a kamoli za istraživačko novinarstvo."

"Da novinarstvo mora da bude četvrta grana vlasti, jer se bavi javnim interesom, i zato ima moć" (dodao je i da to - novinarstvo kao četvrtu granu vlasti - Srbija nikada nije imala).

Pa stvarno. Da se ne bavimo sada "političkim sistemom" koji, u ovoj zemlji, nije trenutni, nego je na snazi, kroz razne varijacije i devijacije, još od kako je monarhija ukinuta (hteo je Georgiev valjda da kaže "pod ovom vlašću", ali je u želji da bude pametan zabagovao malo), mnogo gore je ovo - "nema mesta za novinarstvo uopšte, a kamoli za istraživačko novinarstvo".

Šta da vam kažem, u pravu je, nema mesta, NUNS sva mesta zauzeo, ne da ih nikome. Doduše, bilo je nedavno, jedno malo mesto za novinarstvo, na Jarinju i Brnjaku, ali je Georgiev tada otišao u Gračanicu, na izlet, pa propustio priliku.

I jedino mi nije jasno šta se žali, čovek je izmislio, u dahu, izletničko novinarstvo, za njega u Vremenu bar ima mesta, a to, priznaćete, nije malo. Još kada dodaš onoliko mesta na tviteru, pa kod Obućine, na N1...i, bre, kolko mesta, samo novinara nešto malo. Otišli na izlet, šta ćeš.

No, sve je to, koliko grozno, toliko i smešno, dok već kod druge izjave svaka nežnija dušica ozbiljno počinje da plače.

Dakle, da ponovimo: Novinarstvo mora da bude četvrta grana vlasti, jer se bavi javnim interesom, i zato ima moć.

Hm. Interesantna teza. Čim se baviš javnim interesom, ima vlast da budeš. Čist lenjinizam, nema šta. 

Pošto se onaj majstor što se vere po banderama da popravi struju, svakako bavi javnim interesom.

I svaki stolar, o molerima da ne pričamo. Vozači GSB-a i Laste, svi do jednog. A da vidite red ispred pekare Kirćanski u Bulevaru, sve vam je jasno. Ko god da je onaj burek napravio, radio je u javnom interesu i ima da bude vlast, mnogo pre novinara, jer, uostalom, dosta je uobičajeno da se burek uvije u novine, a ne novine u burek. Pa vidi ti, dragi moj, gde je moć. U bureku, brale, sa sirom i sa mesom, Obućina tu silu nikada neće da ima, sve da je puste i Dnevnik da vodi, pa da se on zove haiku Dnevnik.

No, da kažemo i za to, sasvim prijateljski - ma nema veze, ponelo ga, pobrkao, cingcanglice, karburator, alnaser propo... drugi deo teze ne možemo da preskočimo.

Zato što čovek priča nešto o čemu, očigledno, pojma nema.

Prvo, u teoriji se, vrlo retko, pominju mediji, ali i to samo kada se govori o stubovima demokratije (ne o granama vlasti). I ko god ih pomene, medije, kao stub demokratije, brzo mu objasne da lupeta, jer su slobode (a jedna od njih je i sloboda govora), stubovi demokratije, a ne mediji, bilo koji. 

Kada je reč o granama vlasti, nema teorije, nema ludaka, koji tu ubacuje novinarstvo, iz prostog razloga - nemoguće je.

Vlast se grana na izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Nema dalje, a pogotovo ne postoji način da se u to ubaci novinarstvo.

Šta da radi? Sudi? Brine o ekonomiji, bude policija? Donosi zakone? Njima da se žalim ako nema struje? Popraviće to, neko iz Danasa? Jeste da je Draža duhovit ko prosečni eletričar, ali, opet. Struju da mi dira? U mraku da me ostavi!? 

Užas. 

I još da pitam: da li bi tu, novinarsku, vlast, neko birao? Izbori bi bili gde? Na kioscima? AGB Nielsenu? I šta će nesrećni Georgiev, ako na tim novinarskim izborima izaberu Vučka (a miriše mi nešto na taj scenario), a ne njega? Žalio bi se, na reglere, birački spisak, ili, Bože me sačuvaj, pu, pu, pu, na "bugarski voz"? Samo nek proba, moja Baba bila Bugarka, nema šta ko na nju da se žali. 

I kako bi ta novinarska vlast, jednom osvojena, na koji god način, bila podeljena? Po ministarstvima? Obućina, ministar za otrovne jabuke. I za Snežanu i patuljke. Georgiev, ministar za lepotu, salone lepote, to je od javnog interesa, pa ću ja morati na botoks, neće me propustiti. Jasmina Lukač bi garant ubola policiju, stoji joj to. Pa kada se pojavi u uniformi, Vulin će da se smrzne.

Stvarno, ludilo. Zemlja u kojoj su novinari vlast, a ne bar burekdžije. Pa zamislite: Ministarstvo N1 saopštava! Dvije točke: Novinarski odsjek PUPS-a, koji su konačno preuzeli Koraks i Petričić, srušiće svaki most, svaku zgradu, svaki put, stazu, banderu i pešački prelaz, koji su izgrađeni pošto je Dragoljub Bakić, otišao u penziju, tamo još 1976. I Mali mokri lug. Ceo. Krnjaču i Borču, takođe.

Noćna mora, takva, novinarska država, odmah da vam kažem. Oteraće je Vidojković u materinu, i sve nas sa njom.

Te vas zato ponovo molim, razna udruženja (Bodrožić), zadužbine, nevladine organizacije, sportska društva, savez ribolovaca pogotovo: 

Ako niste već zaustavili Nestorovića i Alečkovićku, antivaksere i raspopa Antonija, ravnozemljaše i one sa čipovima, Marinikine kokoške, hajde bar ovome kažite da stane.

Pa stvarno. Neka ide na izlet. I neka ga tamo poprskaju Fajzerom. Možda pomaže.