Supermeni - Nova kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate

Ne znam da li je Biljana Stojković članica Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo, ali sam ubeđen da je bar kandidat, ako ništa drugo, ono za dopisnog člana

Pogotovo pošto je uspela da izjavi da, osim 'veza sa navijačima', ne vidi drugih razloga da se piše o Danilu Vučiću, 'mladiću bez nekih velikih kvaliteta, dostignuća i obrazovanja'.

'Negativan rođen', poput oca, rekao bi Dušan Petričić, njen kolega iz Skupštine slobodne Srbije, u koju su se samoizabrali samo oni bez ikakve greške u genima, dakle - genijalci, čisti.

Međunarodna federacija za planirano roditeljstvo je, inače, eugenistička organizacija, čiji je nukleus, sa prefiksom 'Američka', osnovala Margaret Sanger (Biljana Stojković s one strane bare), ubeđena da je, pravilnim izborom gena, i kontrolom rađanja, moguće stvoriti nikog drugog nego Supermena.

Za taj cilj, po njoj, dovoljno je primeniti malo segregacije i sterilizacije nad manje vrednim grupama ljudi, i - voila! Da je Stojkovićeva na vreme bila vlast, šta da vam pričam, Danilo Vučić ne bi bio ni rođen. Zasluženo.

Pošto nije sposoban da bude Supermen, koji će nam. I on i svi drugi koji, za razliku od gđe Stojković, i pozitivno rođenog Petričića, nemaju 'nekih velikih kvaliteta, dostignuća i obrazovanja'.

I ceo problem sa kaobajagi srpskim intelektualcima je upravo u tome. U nekoliko drevnih bolesti (ni u tome, jadni, nisu originalni), koje se očituju:
- pod jedan, u ubeđenju (poput Platona) da je idealno društvo moguće samo ako se sve neidealno u njemu zabrani;
- pod dva, u nastojanju da prvo nešto zaključe (takođe starogrčki izum, koji su vekovima sledili brojni mislioci), pa tek onda da o tome raspravljaju (Vučić svaki je zlo, pa recite nešto na tu temu, slobodno);
- i pod tri, u tome da žive u uverenju da su sami Supermeni, nadljudi, jedini koji su dostojni da budu vlast i odlučuju o svemu, pa i o tome ko zaslužuje da bude pomenut (rođen), a ko ne, što jeste eugenika u svom esencijalnom obliku.

Posledica ovih bolesti je vrlo prosta. Od intelektualca pravi krezavi pamflet, dnevno-političkog aktivistu koji sve rešava floskulama i parolama, nesposoban da uradi bilo šta što nije i nedostojno i plitko, i čak i mnogo gore, s obzirom na tvrdnju o izuzetnosti, od onoga što rade oni koje doživljava kao protivnike napretka.

Posebno je neukusno to što im je puko vređanje, sprdanje, izvrgavanje ruglu, pozivanje na broj zuba, ili broj završenih razreda, pismenost i nepismenost, postalo argument kojim se dokazuje razlika u klasi i rasi, čistokrvnost, ili genska greška koju treba iskoreniti (kakav otac - negativan, takav sin - duplo negativan), bez ikakve primisli o tome da, na taj način, ne samo one 'niščeg duha' nego i sve obične lišavaš prava na to da postoje u tvom idealnom svetu. A za prava se, kao boriš.

I šta ja znam, možda nam se sutra sve to i desi, možda pozitivno rođeni, oni sa 'kvalitetima, dostignućima i obrazovanjem', dođu na vlast... Možda Supermen Teodorović ubedi nas neuke da glasamo za njega i Supermena Petričića, za Biljanu Stojković - aka Margaret Sanger - pre svih, moguće je, pošto su se i veća čuda dešavala kroz istoriju. Jedino što bi bilo fer da nam na vreme kažu - šta posle toga?

Da sklanjamo decu? Pre nego što budu odstranjena? I da li su svesni da bi ta, idealna Srbija, bila jako mala. I da bi u njoj živeli samo samoizabrani članovi Skupštine slobodne Srbije.

Što bi im, valjda, bilo dovoljno.

Koji ćemo im. Kada nismo Supermeni. I imamo decu koja nisu vredna njihovog pomena.