OVO MORATE PROČITATI! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića: Nervoza zbog voza 2

Kada pogledam opozicionu štampu (sajtove), uopšte nisam siguran: da li oni znaju da se 3. aprila održavaju izbori za predsednika, parlament, gradonačelnika, ili misle da se tog dana biraju najgluplji tekstovi, pa se ubiše ko će besmisleniju besedu da napiše

I stvarno, do jutros sam mislio da je tekst Ljube Stojadinovića (o tome kako će brzi voz smeti da ide 200 na sat samo par km, pa će onda morati da koči), etalon kolumnističke stupidnosti, a onda sam pročitao Teofila Pančića u Danasu, i shvatio - nije ipak nesrećni Ljuba najgluplji.

Da sve bude još gore, Teofil je apsolutno ubeđen da je pametniji od Ljube (jaka stvar), ali i od svih ostalih, te sa svojom glupošću nastupa paternalistički, i zadaje nam je kao "must be" način ponašanja i mišljenja, jer, smatra valjda, ko ne misli ko Teofil, glup je ko Ljuba, ne shvatajući prostu stvar. Ko misli ko Teofil, značajno je gluplji, od svih Ljuba na ovom svetu.

Sve ovo, pri tom, nije nikakvo vređanje, nego samo jasan zaključak posle čitanja Teofilovog teksta "Uši gvozdenog konja", svojevrsnog panegirika nabeđenoj stupidnosti, istoj onoj koja, evo već deset godina, ne dozvoljava suprotnom mišljenju ne samo da načini ozbiljniji korak protiv Vučića, nego i da konačno postane suvislo.

Sve ono što je problem opozicije i njoj naklonjene javnosti, nalazi se baš u ovom tekstu.

Prvo, u samom naslovu, taj pokušaj da se sve što oni drugi rade unizi, te je voz "gvozdeni konj", pošto je Vučić, jelte, Indijanac jedan obični, nepismen i samim tim zbunjen čudima tehnike, koje smo mi, oh tako pametni, odavno savladali, i o njima sve znamo, svaku sitnicu.

Stvarno. Vozao je Teofil vozove? Izgradio prugu?

Obišao svet onim Maskovim tjubom, kroz koji se jurca hiljadu na sat?

Naravno. Te zašto bi se on onda oduševljavao tom sitnicom, prvim brzim vozom u Srbiji, to nije za njega, nego za nas, krezavce, koji ništa ne znaju.

Dalje, da bi dokazao superiornu inteligenciju, Teofil se setio i Vučićeve biografije (tako opšte mesto), i toga da je ovaj kao navijač nekada išao vozovima.

Divno. Prosto mogu da zamislim kako bi Teofil, onog dana kada je Čerčil proglasio pobedu u Drugom
svetskom ratu, s visine odbrusio veselom premijeru: A Galipolje? A rudari? Misliš da smo zaboravili?
Ili kako bi, kada se Nil Armstrong onomad javio sa meseca, glasno uzviknuo: A šta ćemo sa nemačkim raketnim naučnicima, Nile?

Odmah zatim, Teofil nastavlja sa oveštalim prikazima Vučićevih devedestih, uz obaveznu napomenu da su takva sećanja ovde "strogo zabranjena".

Nego šta, zato ih i ima onoliko, po novinama, na televizijama, portalima, ovde još samo Džoni Dep ne zna "kakav je strašan zločinac" Vučić bio devedesetih, toliko je ta tema zabranjena.

No, najbolji je u tekstu ipak taj lajtmotiv. Vučić se dečački oduševljava vozovima; zapanjujuće mu stvari koje smo mi već zaboravili; učiniće da zaboravimo da je voza ikada i bilo, pa će nam ga pokazati i biti proglašen za čudotvorca; daje nam ništa, da bi onda nešto izvukao iz zaborava i proglasio ga za svoj izum; čudi se svakoj nečudnoj stvari na svetu; ubeđen je da kada on otkrije železnicu, cela Srbija otkrije železnicu...

Drugim rečima, vidi što sam pametan pa vidim sve ono što nepametni ne vide.

Sjajno, samo postoji jedan mali problem: I on se zove: izvini, ali ako si tako pametan (ako ste svi vi toliko pametni), kako ovaj začuđeni, dečački oduševljeni onim što je vama odavno poznato, delilac ničega, zaumni tip sve sa tako lošom biografijom, evo, već deset godina, čisti te pametne ko metlom, pobeđujući, svaki put, sa još više glasova?

Za Teofila i slične, odgovor je jasan. Malo krade (nemoguće je ukrasti milion glasova više), a malo više je ovo glup narod, koji ništa ne razume.

I možda je to i tačno, ali što se vi onda upreste da mu objašnjavate? Ne vidite da vas svi ti sve više ne razumeju?

Ne primećujete da ih vređate? Da im pokazujete prezir? Da sve koji su se oduševili tim vozom, ili auto putem predstavljate kao polu idiote?

I da sve bude strašnije, nemate nikakvu drugu, bolju ponudu za njih, osim one u kojoj bi trebalo da prihvate da ste vi najpametniji, pognu glavu i urade baš ono što im kažete.

I gde je ta vaša bolja Srbija od ove koju nam ovaj pokazuje kao nešto novo, a vi znate da nije novo, nego je toga bilo, u haj haj, u vaša stara dobra vremena, kada ste vi drmali i levo i desno, čitavom zemljom, ali on, magijom valjda, učinio da je svi zaborave. Istog dana kada se Teofil obilno popišao po svima kojima se brze pruge i brzi vozovi sviđaju, u jednim drugim novinama, nerežimskim, objavljen je interesantan podatak.

I po tom podatku, u vreme bivše vlasti izgrađeno je, tačno, 0 kilometara pruga, a u vreme ove koja nudi ništa, izgrađeno, renovirano, više od 300 km.

I da li je onda čudno što smo zaboravili? I pruge i vozove?

Da li je idiot svaki onaj kome se sviđa ideja da se vozi kao u Švajcarskoj ili Francuskoj? I ko hoće da 200 na sat ide i do Niša, Subotice, ka Crnoj Gori? Ili je idiot onaj ko svim tim ljudima objašnjava da je sve to ništa, da ne treba da se pale, i da, 3. aprila, treba da glasaju protiv toga?

Naravno, neće nikada Teofil prihvatiti da je on taj koji bi mogao da ispadne glup, kao što je ispao. I biće mnogo ljut, posle izbora, na one kojima je Vučić prodao taj odvratni voz, u zamenu za glas. Opet, da sam ja opozicija, odmah bi mu uručio nagradu za najgluplji najgluplji tekst, i zamolio bih ga da, do izbora, ne objavi više ni reč. Zato što je svaka njegova reč, direktan glas za Vučića. I verujem da bi pristao Teofil. Taman da ne ispadne samo glup, nego da ispadne i žrtva.