KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Srpski studenti žrtve zapadnih obmana i prevara

Radnici i studenti priredili su 23. marta 1903. masovne demonstracije, a one su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom.

Bio je to uvod u Majski prevrat 1903. godine kada su zaverenici brutalno ubili kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu.

Izgovor za studentske demonstracije bila je „navodna kraljičina trudnoća“, ali su uzroci i posledice bili političke i geopolitičke prirode. Posle Majskog prevrata usledile su tragične godine za Srbiju i srpski narod. Prvo dva balkanska rata vođena od 1912. do 1913, a zatim Prvi svetski rat od 1914. do 1918, tokom koga je Srbija izgubila više od 1,2 miliona ljudi, oko 26 odsto tadašnje populacije.

Enormno mnogo mladih je poginulo, a među njima brojni studenti čije su demonstracije bile uvertira u nasilnu smenu dinastije Obrenović.

Studenti su demonstrirali i 27. marta 1941. zbog potpisivanja Trojnog pakta sa Nemačkom. Jugoslavija je potom ušla u najkrvaviji sukob u istoriji, Drugi svetski rat, sa tragičnim posledicama po srpski narod. Pod parolom „Bolje rat, nego pakt“, Jugoslavija je nestala u ratnom plamenu. I sa njom skoro dva miliona Srba. Opet je među žrtvama bilo mnogo mladih, pa i studenata s martovskih demonstracija.

Nove demonstracije studenata u Beogradu dogodile su se 1968 – ovoga puta tražili su više marksizma. Zahtev je bio prilično besmislen, ali je odražavao omladinsku naivnost i veru u „bolje sutra“. I ove demonstracije su imale negativne političke posledice, i kratkoročne i dugoročne, po srpski narod.

U studentskim protestima 1996/97. i 2000. mladi ljudi, željni brzih rešenja i promena, pomagali su onima koji su instrukcije za rušenje Srbije dobijali iz inostranstva. Oni su im govorili da je to za njihovo dobro, ali vlast koju su stranci doveli 5. oktobra 2000. donela je ekonomski i nacionalni sunovrat Srbije. Preko pola miliona ljudi je ostalo bez posla, a nezaposlenost među mladima iznosila je čak 53,2 odsto. Za vreme Vučićeve vlasti posao traži tek svaka četvrta mlada osoba.

I danas mnogo studenata povremeno izlazi na ulice, blokirajući svoje fakultete i onemogućavajući redovnu nastavu. I sebi, ali i većini onih koji nisu sa njima. To su naši budući inženjeri, lekari, pravnici, naučnici. Elita i ponos Srbije. Ali, nažalost, oni koji ih predvode funkcionišu po pravilima obojenih revolucija iz udžbenika CIA i zagrebačkog priručnika „Blokadna kuharica“.

Zato su njihovi lideri nevidljivi i njihovi zahtevi uopšteni. Vidljiv je samo njihov spoj sa mrežom prozapadnih NVO, kojima zapadni centri moći obezbeđuju finansiranje i logistiku i koji zloupotrebljavaju studente za ostvarenje svojih vojnih, ekonomskih i političkih ciljeva. Posebno one srpske studente koje pokreću mladalačka uverenja i vera u bolji i pravedniji svet.

Aleksandar Vučić je odmah ispunio sve studentske zahteve. Takođe, tačno je procenio da sve to nekim „studentima“ neće biti dovoljno – jer iza njih stoji politika. Reč je o omladincima opozicionih političkih stranaka, onih koje rade u tesnoj koordinaciji sa strancima ili onih tesno povezanih sa prozapadnim NVO sektorom u Srbiji.

Zašto studenti koji protestuju traže samo dodatna sredstva za profesore? Nema njihovih zahteva da se smanje cene za ispite i školarine, da bude više mesta za studente na budžetu, da se poboljšaju njihov status i kvalitet studiranja. Zato što je sve to politika.

Pojedini profesori ne samo da podržavaju već i huškaju studente na nemire i blokade, očigledno izvršavajući dobijeni zadatak da sruše Srbiju. Zadatak za koji ih stranci dobro plaćaju. Ti profesori su ili članovi ili simpatizeri antisrpske opozicije ili su u prozapadnim NVO. Ti profesori su monopolisti koji žele da zadrže svoj privilegovan položaj. I zato su bili protiv dolaska stranih univerziteta koji bi pružili mnogo bolje uslove za one koji stvarno žele da uče.

Zabrinjavaju anarhizam, trokcizam i ideologija totalitarizma pojedinih studenata. Oni organizuju komune i boljševičke komisije. Nažalost, izgleda da ih inspiriše 1945, kada su srpski komunisti bez suđenja streljali, pobivši na hiljade pripadnika tadašnje srpske elite. I jahali srpske sveštenike, dok rimokatoličkim ni vlas sa glave nije smela da nedostaje.

U podršci protestima studenata posebno se ističu hrvatske ustaše. Neki hrvatski studenti su 27. decembra ujutru navodno došli kao turisti u Srbiju, a kasno uveče ušli u zgradu Elektrotehničkog fakulteta. Pokazujući time da ili rade ili su operativci hrvatske tajne službe na specijalnom zadatku rušenja Vučića i Srbije. To je strateški cilj Hrvatske. I mnogih na Zapadu.

Ustaškoj eliti je cilj prolivanje srpske krvi na ulicama Srbije. Oni smatraju da se nisu dovoljno obračunali sa srpskim narodom u Jasenovcu i širom „lijepe njihove“ NDH, kao ni tokom zločinačkog pogroma „Oluje“, i da je sada vreme da se nasilno smeni vlast u Srbiji.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira na to kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće i u budućnosti.“