Dragutin Matanović: O hrabrosti predsednika – zašto kažeš Vučić, a misliš na Srbiju!

Najnovija kolumna Dragutina Matanovića.

" Da bismo shvatili zašto je Srbija koju predvodi Aleksandar Vučić danas na meti obojene revolucije, moramo razumeti širi istorijski i politički kontekst. I zašto oni lukavo kažu „uništiti Vučića“, a zapravo misle na - slobodnu Srbiju.

Ispostavilo se, posle dolaska dosovaca na vlast 2000, da Srbija nije bila „remetilački faktor“ samo zbog komunizma, kako je Zapad tvrdio, i zbog čega je tadašnji gradonačelnik Beograda Zoran Đinđić 1997. skinuo petokraku sa zgrade Starog dvora. Postojali su mnogo dublji politički i geopolitički razlozi. Za Zapad Srbija uvek mora da bude na kolenima, ekonomski slaba i razdvojena od pravoslavne tradicije. Zato je od Srbije otkinuta Crna Gora 2006, da bi tzv. Kosovo već 2008. samoproglasilo nezavisnost. Dolaskom Vučića na vlast Srbija postaje nezavisna i slobodarska zemlja, uz odlične ekonomske i političke odnose, i sa Rusijom, i sa Kinom. Srbija sa Vučićem na čelu ne uvodi sankcije Rusiji, ne pomišlja da prizna nezavisnost KiM, ojačava veze sa Srbima iz Republike Srpske i otvara pitanje političkog i egzistencijalnog položaja Srba u drugim
zemljama, pre svega u regionu.

Ovo nije tekst o ekonomskim uspesima Vučićeve Srbije, rastu plata, penzija i standardu građana. O 500 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađenih za poslednih 10 godina, isto koliko od 1945. do 2014. O sagrađenim modernim kliničkim centrima i bolnicama, obnavljanju škola, završetku gradnje velelepnog hrama Svetog Save, Beogradu koji postaje evropska metropola. O izuzetnom jačanju Vojske Srbije i odbrambene industrije.

Ovo nije tekst ni o nacionalnom buđenju srpskog naroda, časnom i ponosnom obeležavanju velikih tragedija i velikih pobeda. A pre Vučića nisu smeli ni da pomenu NATO agresiju, bitku na Košarama, zverstva hrvatskih ustaša u Jasenovcu ili zločinačko etničko čišćenje Srba iz Hrvatske u operaciji „Oluja“.

Ovo je tekst o hrabrosti predsednika Vučića kao političara i državnika. Nedavno je ukrajinskom predsedniku Zelenskom naređeno da napusti Belu kuću posle javnog sukoba sa predsednikom Trampom u Vašingtonu. Neposredno posle ovog sastanka, stigle su horske poruke podrške Zelenskom od skoro svih evropskih lidera. Posle skupa u Londonu, britanski premijer Starmer gromoglasno je čak najavio formiranje „koalicije voljnih" za odbranu Ukrajine, uključujući slanje trupa. A Vučić? Hrabro i bez oklevanja se oglasio na Iksu, istakavši da je vreme za diplomatske napore kako bi se zaustavila klanica na Istoku Evrope: „Predsednik Donald
Tramp pokazuje istinsko vođstvo zalaganjem za okončanje rata Rusije i Ukrajine.

Diplomatija, a ne beskrajno krvoproliće, mora prevladati“. Rodžer Stoun, jedan od najuticajnih političkih konsultanata u SAD, istakao je ovu izuzetnu hrabrost Vučića: „Za razliku od većine evropskih lidera koji su se okupili oko Zelenskog posle njegovog neuspelog sastanka u Beloj kući, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije oklevao da izrazi podršku predsedniku Trampu“. Vučić to izjavljuje u turbulentnim geopolitičkim vremenima i u trenucima najsnažnijih pokušaja obojene revolucije u Srbiji sa ciljem njegovog rušenja.

Epilog - Vučić je bio u pravu. Posle nekoliko dana političkog previranja u Evropi, Zelenski izjavljuje da Ukrajina ne želi „beskrajni rat“ i da je spremna za pregovore. U pismu predsedniku SAD jasno ističe: „Vreme je da ispravimo stvari. Moj tim i ja spremni smo da radimo pod snažnim vođstvom predsednika Trampa kako bismo postigli trajni mir“.

Neverovatnu hrabrost predsednik Srbije je pokazao i u Njujorku prilikom glasanja Generalne Skupštine UN o tzv. genocidu u Srebrenici. Vučić je tada, potpuno svestan da mu to nikada neće oprostiti, razbudio slobodarske zemlje u svetu, spremne da se bore za istinu. Poručio je da Srbi nisu genocidan narod, da smo mnogo slabiji, ali da će Srbija braniti svoj obraz i slobodu. 

Navodeći da su UN najgore mesto za glasanje o pitanju tzv. genocida, jer je reč o „političkom glasanju, a ne istorijskoj analizi“, Vućić je izjavio da ova odluka koju su doneli „Nemci i Sarajevo“ otvara Pandorinu kutiju: „Može doći do rezolucije o nemačkom genocidu nad Rusima i Srbima, hrvatskom genocidu nad Srbima i raznim drugim temama, do Namibije, šta su radili Nemci tamo“. Udarivši na Nemce i njihove kolonijalne metode, Vučić se zamerio Berlinu i ministarki inostranih poslova Analeni Berbok, koja je upravo donela odluku o svom povlačenju sa političkog vrha. Podsetimo se - u Njujorku su samo 84 zemlje bile za usvajanje rezolucije, 19 protiv, uz 68 uzdržanih. Izuzetan diplomatski uspeh Srbije, veliki diplomatski poraz Nemačke.
Neka svako razmisli – da li je hrabost Vučića u Njujorku bila okidač kod nekih zapadnih centara moći i njihovih tajnih službi za pokretanje obojene revolucije u Srbiji.

P.S. Aleksandar Vučić: „U Srbiji se narod pita i narod je rekao da neće strane sluge", poručio je Matanović.