Dragutin Matanović: O hrabrosti predsednika – zašto kažeš Vučić, a misliš na Srbiju!

Najnovija kolumna Dragutina Matanovića.

" Da bismo shvatili zašto je Srbija koju predvodi Aleksandar Vučić danas na meti obojene revolucije, moramo razumeti širi istorijski i politički kontekst. I zašto oni lukavo kažu „uništiti Vučića“, a zapravo misle na - slobodnu Srbiju.

Ispostavilo se, posle dolaska dosovaca na vlast 2000, da Srbija nije bila „remetilački faktor“ samo zbog komunizma, kako je Zapad tvrdio, i zbog čega je tadašnji gradonačelnik Beograda Zoran Đinđić 1997. skinuo petokraku sa zgrade Starog dvora. Postojali su mnogo dublji politički i geopolitički razlozi. Za Zapad Srbija uvek mora da bude na kolenima, ekonomski slaba i razdvojena od pravoslavne tradicije. Zato je od Srbije otkinuta Crna Gora 2006, da bi tzv. Kosovo već 2008. samoproglasilo nezavisnost. Dolaskom Vučića na vlast Srbija postaje nezavisna i slobodarska zemlja, uz odlične ekonomske i političke odnose, i sa Rusijom, i sa Kinom. Srbija sa Vučićem na čelu ne uvodi sankcije Rusiji, ne pomišlja da prizna nezavisnost KiM, ojačava veze sa Srbima iz Republike Srpske i otvara pitanje političkog i egzistencijalnog položaja Srba u drugim
zemljama, pre svega u regionu.

Ovo nije tekst o ekonomskim uspesima Vučićeve Srbije, rastu plata, penzija i standardu građana. O 500 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađenih za poslednih 10 godina, isto koliko od 1945. do 2014. O sagrađenim modernim kliničkim centrima i bolnicama, obnavljanju škola, završetku gradnje velelepnog hrama Svetog Save, Beogradu koji postaje evropska metropola. O izuzetnom jačanju Vojske Srbije i odbrambene industrije.

Ovo nije tekst ni o nacionalnom buđenju srpskog naroda, časnom i ponosnom obeležavanju velikih tragedija i velikih pobeda. A pre Vučića nisu smeli ni da pomenu NATO agresiju, bitku na Košarama, zverstva hrvatskih ustaša u Jasenovcu ili zločinačko etničko čišćenje Srba iz Hrvatske u operaciji „Oluja“.

Ovo je tekst o hrabrosti predsednika Vučića kao političara i državnika. Nedavno je ukrajinskom predsedniku Zelenskom naređeno da napusti Belu kuću posle javnog sukoba sa predsednikom Trampom u Vašingtonu. Neposredno posle ovog sastanka, stigle su horske poruke podrške Zelenskom od skoro svih evropskih lidera. Posle skupa u Londonu, britanski premijer Starmer gromoglasno je čak najavio formiranje „koalicije voljnih" za odbranu Ukrajine, uključujući slanje trupa. A Vučić? Hrabro i bez oklevanja se oglasio na Iksu, istakavši da je vreme za diplomatske napore kako bi se zaustavila klanica na Istoku Evrope: „Predsednik Donald
Tramp pokazuje istinsko vođstvo zalaganjem za okončanje rata Rusije i Ukrajine.

Diplomatija, a ne beskrajno krvoproliće, mora prevladati“. Rodžer Stoun, jedan od najuticajnih političkih konsultanata u SAD, istakao je ovu izuzetnu hrabrost Vučića: „Za razliku od većine evropskih lidera koji su se okupili oko Zelenskog posle njegovog neuspelog sastanka u Beloj kući, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije oklevao da izrazi podršku predsedniku Trampu“. Vučić to izjavljuje u turbulentnim geopolitičkim vremenima i u trenucima najsnažnijih pokušaja obojene revolucije u Srbiji sa ciljem njegovog rušenja.

Epilog - Vučić je bio u pravu. Posle nekoliko dana političkog previranja u Evropi, Zelenski izjavljuje da Ukrajina ne želi „beskrajni rat“ i da je spremna za pregovore. U pismu predsedniku SAD jasno ističe: „Vreme je da ispravimo stvari. Moj tim i ja spremni smo da radimo pod snažnim vođstvom predsednika Trampa kako bismo postigli trajni mir“.

Neverovatnu hrabrost predsednik Srbije je pokazao i u Njujorku prilikom glasanja Generalne Skupštine UN o tzv. genocidu u Srebrenici. Vučić je tada, potpuno svestan da mu to nikada neće oprostiti, razbudio slobodarske zemlje u svetu, spremne da se bore za istinu. Poručio je da Srbi nisu genocidan narod, da smo mnogo slabiji, ali da će Srbija braniti svoj obraz i slobodu. 

Navodeći da su UN najgore mesto za glasanje o pitanju tzv. genocida, jer je reč o „političkom glasanju, a ne istorijskoj analizi“, Vućić je izjavio da ova odluka koju su doneli „Nemci i Sarajevo“ otvara Pandorinu kutiju: „Može doći do rezolucije o nemačkom genocidu nad Rusima i Srbima, hrvatskom genocidu nad Srbima i raznim drugim temama, do Namibije, šta su radili Nemci tamo“. Udarivši na Nemce i njihove kolonijalne metode, Vučić se zamerio Berlinu i ministarki inostranih poslova Analeni Berbok, koja je upravo donela odluku o svom povlačenju sa političkog vrha. Podsetimo se - u Njujorku su samo 84 zemlje bile za usvajanje rezolucije, 19 protiv, uz 68 uzdržanih. Izuzetan diplomatski uspeh Srbije, veliki diplomatski poraz Nemačke.
Neka svako razmisli – da li je hrabost Vučića u Njujorku bila okidač kod nekih zapadnih centara moći i njihovih tajnih službi za pokretanje obojene revolucije u Srbiji.

P.S. Aleksandar Vučić: „U Srbiji se narod pita i narod je rekao da neće strane sluge", poručio je Matanović. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.