Gujon o sporom ulasku Srbije u EU: To je pitanje politike i geopolitičkih interesa

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon poručio je za mađarski nedeljnik Mandiner da to što Srbija ne ide brže ka Evropskoj uniji je pitanje politike i geopolitičkih interesa

Gujon je istakao da je Srbija ostvarila značajan ekonomski napredak u poslednjoj deceniji, podsetivši da je BDP Srbije između 2020. i 2025. rastao prosečno četiri odsto godišnje, što je čak 2,5 puta brže od proseka EU, i da po tim ekonomskim parametrima parira sa državama koje imaju najveći rast u EU poput Irske i Poljske.

- Sve to jasno pokazuje kako ulazak Srbije u EU nije pitanje ekonomije, već pre svega politike i geopolitike. Ceo Zapadni Balkan, sa svojih 15 do 18 miliona stanovnika, 'kap je u moru' u poređenju sa 450 miliona građana EU, i ne bi doneo nikakvu dramatičnu promenu ni demografski, ni politički, ni ekonomski kada bi nas sve odjednom primili. Srbija je danas ekonomski i reformski na daleko višem nivou i mnogo spremnija nego što su to bile Bugarska ili Rumunija kada su postale članice EU - naglasio je Gujon.

Foto: informer.rs

Gujon je naveo da politička pitanja, poput odnosa Beograda i Prištine, često koče proces proširenja i podsetio da je Priština više puta odbila da pregovara sa srpskom vladom i da nije ispunila obaveze iz 2013. o formiranju Zajednice srpskih opština.

- Iako ispunjavanje poglavlja 35 ne zavisi samo od nas, nego i od Prištine, zabrinjava što se neke evropske države glasno pozivaju na međunarodno pravo i suverenitet, ali to očigledno ne važi kada je reč o Srbiji i njenoj pokrajini Kosovu i Metohiji - rekao je Gujon. 

Povodom činjenice da je EU sa Srbijom otvorila posebno poglavlje 35, koje se tiče AP Kosovo i Metohija, i da od rešavanja tog pitanja zavisi ceo proces pristupanja, Gujon je poručio da EU ne može da traži od Srbije da prizna nezavisnost AP Kosovo i Metohija, kada ni pet njenih članica Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar o tome ne žele ni da razgovaraju.

Gujon je ukazao i na to da proces pristupanja povremeno iznosi na površinu nesporazume, pa je zato posebno važno što Srbija tesno sarađuje sa Mađarskom, jer, kako je rekao, ta zemlja i narod razumeju Srbiju. 

Kako se navodi, Gujon je na sugestiju novinara da bi bliski odnosi Srbije i Mađarske mogli biti prećutna politička prepreka srpskoj integraciji zato što Brisel ne želi da Orbanova politika dobije još jednog saveznika, odgovorio da bi to bilo kratkovido.

- Ideologije dolaze i odlaze. Za 50 godina o svetu ćemo misliti potpuno drugačije nego sada, ali nacionalne države i kulture ostaju s nama, i ako ih ujedinimo u savez, samo možemo biti jači. To je bila vizija Evrope Šarla de Gola, a ne nekog čudnog, levo-liberalnog kluba - zaključio je Gujon.