Budžet Srbije dostigao istorijske visine! Impresivan rast od čak 213% omogućio ulaganja u ključne oblasti

Budžet Srbije pre nego što je Aleksandar Vučić preuzeo kormilo države bio je daleko manji, gotovo zanemariv u poređenju s današnjim stanjem.

Kada je Vučić postao predsednik, zemlja se suočavala sa velikim ekonomskim izazovima, visokim dugom, slabom privrednom infrastrukturom i stagnirajućom privredom. Stanje koje je za sobom ostavila Demokratska stranka.

Mnogi sektori bili su u lošem stanju, a ekonomija je bila daleko od stabilne. Za razliku od tog perioda, danas budžet Republike Srbije, beleži rast od neverovatnih 213% u poslednjih 13 godina.

Impresivan rast od 213 odsto

Budžet Republike Srbije od 2012. do 2025. godine zabeležio je impresivan rast od čak 213%, dostigavši istorijski visok nivo od 2.346,2 milijardi dinara. Ovaj rezultat ne predstavlja samo statističku činjenicu već i simbol uspešnih ekonomskih reformi koje su sprovedene pod rukovodstvom Aleksandra Vučića.

Foto: Informer

 

Kada je Vučić preuzeo kormilo, budžet je iznosio 750,1 milijardi dinara, dok je zemlja bila suočena s brojnim izazovima - visokim javnim dugom, neefikasnim javnim sektorom i ekonomijom koja je stagnirala. Danas, Srbija je na stabilnijim temeljima, s rastućim prihodima i strateškim ulaganjima koja jačaju njenu budućnost.

Više novca za građane i razvoj

Ono što ovaj rast čini posebno značajnim jeste njegova svrha. Više novca u državnoj kasi znači bolje plate, sigurnije penzije i nova ulaganja.

Rast budžeta omogućio je upravo značajna ulaganja u ključne oblasti.

Prosečna plata do kraja 2025. - 1000 evra!

Ministar finansija Siniša Mali istakao je danas da se po dinamici i planu očekuje da do kraja ove godine, u decembru 2025. godine, prosečna zarada bude preko 1.000 evra.

- To je jedno od obećanja koje smo dali u 2019. godini, kroz program Srbija 2025. To govori u prilog tome smo posvećeni da nam raste životni standard građana - rekao je Mali.

Od 1. januara povećane su i plate u javnom sektoru za 8 odsto, povećana je minimalna zarada za 13,7 odsto, a kako je naveo Mali, tri godine za redom povećavamo minimalnu zaradu, sada je minimalac u Srbiji 457 evra.

- Podsećanja radi, minimalna zarada 2010. godine bila je 15.700 dinara. Ogromne su razlike, ogroman je napredak. Od 1. decembra prošle godine, podigli smo najstarijim sugrađanima penzije još 10,9 odsto, prosečna penzija je sada 436 evra. I plate i penzije i minimalna zarada nam rastu po planu i dinamici, to su sve dvocifrena povećanja, daleko iznad nivoa inflacije - objasnio je Mali.

2012. godine stopa nezaposlenosti bila je 25,9 odsto, dok je kako je rekao Mali, stopa nezaposlenosti danas je 8,1 odsto.

- Takođe, imamo istorijski nikada veću stopu zaposlenosti, čak smo imali 5,2 milijardi evra stranih investicija, što je rekord - rekao je Mali.

Foto: Shuterstock

 

Povećanje plata u prosveti

Plate u javnom sektoru beleže kontinuiran rast - za 2025. godinu predviđeno je povećanje od 8%, dok će prosvetni radnici dobiti povećanje od 11%.

U cilju poboljšanja materijalnog položaja prosvetnih radnika, Vlada Srbije je usvojila plan povećanja plata u 2025. godini. Početno povećanje od 11% stupilo je na snagu u januaru 2025. godine, čime je osnovna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme porasla sa 86.669 dinara na oko 96.230 dinara. 

Dalje, planirana su dodatna povećanja od 5% u martu i oktobru 2025. godine, što bi do oktobra dovelo osnovnu platu nastavnika na približno 106.000 dinara.

Ova povećanja su deo dogovora između Vlade i reprezentativnih sindikata prosvete, sa ciljem da se početna plata u prosveti izjednači sa prosečnom platom u Srbiji. Povećanje koje dolazi kao podrška prosvetnim radnicima koji igraju ključnu ulogu u obrazovanju budućih generacija.

Podsetimo, premijer Srbije Miloš Vučević saopštio je nedavno da je na sastanku sa predstavnicima sindikata prosvete u sredu postignut dogovor o "ključnim stvarima."

- Nastavili smo razgovore sa četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika. Postigli smo dogovor o ključnim stvarima! Nastavljamo dijalog i po drugim pitanjima od značaja za položaj prosvete u društvu i svih zaposlenih u sistemu prosvete i obrazovanja u Srbiji - istakao je premijer.

Dodao je i da će u ovoj godini biti "istorijska povećanja zarada u osnovnim i srednjim školama", kao i da slede "i druge velike promene u obrazovnom sistemu".

Foto: Tanjug

 

Povećanje penzija

Takođe, penzije rastu za 10,9% što dodatno poboljšava standard penzionera. Prosečna penzija u Srbiji trenutno iznosi 394 evra, a nakon povećanja ona iznosi 436 evra, dok je u 2012. godini iznosila samo 204 evra.

Penzioneri će od januara 2025. godine primati povećanje penzija od 10,9%, što znači da će prosečna penzija porasti sa oko 45.700 dinara na približno 50.700 dinara. 

Dodatno, penzionerima čije su penzije manje od 65.716,70 dinara, biće isplaćen dodatak uz penziju, čime se dodatno štite korisnici sa nižim primanjima.

Ova uredba je na snazi od decembra 2024. godine i trajaće do novembra 2025. godine.

Ko su korisnici ovog dodatka?

Pravo na dodatak imaju korisnici starosne, prevremene starosne, invalidske i porodične penzije, kao i korisnici invalidskih penzija zbog smanjenja radne sposobnosti druge i treće kategorije invalidnosti, čije mesečne penzije ne prelaze iznos od 65.716,70 dinara.

Kako se izračunava dodatak?

Penzionerima sa penzijama manjim od 65.716,70 dinara, isplaćuje se dodatak u iznosu do 5% njihove osnovne penzije. Međutim, ako bi ukupna penzija sa dodatkom premašila gornji limit od 65.716,70 dinara, iznos dodatka se proporcionalno smanjuje kako bi ukupna penzija ostala unutar tog limita.

Stabilan javni dug i privredni rast, ogromna promena za 12 godina

Iako je budžet rastao, država je uspela da zadrži kontrolu nad javnim dugom, koji je na 46,8% BDP-a zaključno sa krajem 2024. godine, (za 2025. godinu je projektovan na 47,5% BDP-a).

Na kraju 2012. godine, javni dug Srbije iznosio je 50,8% bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).

U poređenju sa 2024. godinom, gde je javni dug bio na nivou od 46,8%, vidljivo je smanjenje u relativnom udelu duga u odnosu na BDP. Ovaj trend ukazuje na uspešnu fiskalnu konsolidaciju i odgovorno upravljanje javnim finansijama tokom proteklih godina.

Istovremeno, Srbija beleži privredni rast - za 2025. godinu očekuje se rast od 4,2%.

Foto: Instagram/milosvucevic

 

Što se tiče privrednog rasta, 2012. godina je bila izazovna za srpsku ekonomiju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, te godine je zabeležen pad bruto domaćeg proizvoda od 1,0%. U poređenju sa očekivanim rastom od 4,2% za 2025. godinu, jasno je da je došlo do značajnog poboljšanja ekonomskih performansi zemlje.

Napredak koji je svakako rezultat odgovorne fiskalne politike, digitalizacije javnih usluga, borbe protiv sive ekonomije i podsticanja stranih i domaćih investicija.

Osim toga, Srbija je danas gradilište - moderni auto-putevi, železnice, bolnice i škole niču širom zemlje. Ovo nisu samo infrastrukturni projekti; to su koraci ka tome da se život građana unapredi na svakom nivou, od obrazovanja i zdravstva do bezbednijih i povezanijih zajednica.

Rezultati za ponos svih građana

Srbija se danas nalazi među zemljama koje su prepoznate po svojoj ekonomskoj stabilnosti i perspektivnosti. Uspeh koji nikako nije slučajnost, već plod strateškog planiranja i reformi. 

Građani mogu s pravom biti ponosni na rezultate postignute za vreme Aleksandra Vučića. Budžet koji raste svake godine, zajedno sa platama, penzijama i investicijama, pokazuje da se Srbija kreće u pravom smeru.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.