Današnja akcija specijalnog tužilaštva je lična osveta Zagorke Dolovac: Advokat Vladimir Gajić o udaru na Vesića

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, pod komandom Mladena Nenadića, pred kamerama glumi odlučnost i borbu za pravdu, a u pozadini sprovodi pravosudni inženjering pod palicom Zagorke Dolovac, pravna javnost sve glasnije prepoznaje da je reč ne o istrazi, već o scenariju, loše napisanom, ali pažljivo koordiniranom.

Umesto da odgovaraju oni čiji potpisi stoje na dozvolama i naredbama kojima je omogućeno da nedovršeni objekti budu otvoreni za javnost, hapse se oni koji nisu doneli odluke, već ih samo sproveli po nalogu Vlade Srbije a u skladu sa ocenama ljudi zaduženih za bezbednost.

Povodom današnje akcije TOK komentar je dao i advokat Vladimir Gajić, koji već mesecima upozorava na prikrivanje odgovornosti u slučaju nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. 

Gajić je napisao:

„Prema mojim informacijama, Vesić je osumnjičen zbog potpisivanja Aneksa ugovora između Infrastrukture Železnice kao investitora, Kineske kompanije kao izvođača i Min. građevina kao finansijera projekta. Pre toga, Vlada Srbije je donela Zaključak i naložila Vesiću kao ministru da potpiše aneks koji je sastavni deo odluke Vlade, s tim da se pre realizacije obavesti nekoliko ministarstava (spoljni poslovi, privreda, trgovina) kao i Državno pravobranilaštvo koje je pravni zastupnik Vlade. Kako nije bilo primedbi, aneksi su potpisani.

Ako su moje informacije tačne, onda je ovo ‘prazna puška’, jer bi inače morali da uhapse celu Vladu i Državnog pravobranioca… a to je nemoguće, ako se uzme u obzir ustavni položaj Vlade. Nameće se kao zaključak da je ovo ‘osveta’ Dolovac. Videćemo…“

 

 

Ako je potpisivanje aneksa koji je odobrilo više ministarstava, Vlada i Državno pravobranilaštvo, krivično delo, onda smo došli do apsurda u kome bi morali biti privedeni svi koji su na bilo koji način učestvovali u legalnoj proceduri, odnosno cela izvršna vlast, što je pravno, institucionalno i politički nemoguće. Ali pošto nije poenta da se istražuje, već da se podmeće, onda je sve dozvoljeno, osim istine.

U ovoj konstrukciji, u kojoj Nenadić već mesecima igra ulogu žrtve političkog pritiska, a u stvari vodi proces osmišljen da zaštiti njegove lične prijatelje, saradnike i nalogodavce, Vesić nije ni meta zbog dela, već zbog simbolike, dovoljno prepoznatljiv da bude medijska meta, a dovoljno van klana da ne bude zaštićen.

I dok se cela pravna javnost pita zašto niko nije ni pokušao da ispita ulogu Miloševića i Bojovića, čiji potpisi stoje na svim ključnim dokumentima, Nenadić i Ganić po nalogu Dolovac guraju istragu u pravcu koji ne vodi ni ka pravdi ni ka istini, već ka zaštiti svog zatvorenog antidržavnog sistema.

Zato se današnja akcija i ne može zvati istragom, već političkim procesom sa elementima državnog udara, u kojem tužilaštvo više ne štiti zakon, već sebe.