Rezervni plan Zagorke Dolovac da zadrži poljuljanu moć: Briselska pravosudna invazija, kineske mete i blokada Trampovih investicija

Istraga u vezi pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, hapšenje bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića i niz drugih osoba koje su navodno povezane sa nesrećom, kao i agresivna kampanja prozapadnih medija i opozicionih političara koja ih prati, nije spontani pravosudni nalet, već dobro koordinisana operacija iz samog vrha tužilaštva na čelu sa Zagorkom Dolovac.

Dok u javnosti nastupa kao pasivna i nevidljiva prva dama pravosuđa, iza scene ona itekako vuče konce regionalne rekonfiguracije moći, prilagođene novoj geopolitici Evropske unije i promene uticaja američke administracije u Beogradu.

Prema saznanjima iz vrha tužilaštva, Dolovac je u toku juna i jula održala nekoliko ZUM sastanaka sa zvaničnicima iz Brisel, sastanaka koji nisu protokolarni, već operativnog karaktera. Rečeno je da je tim putem dobila direktnu logističku podršku za postupke čiji smo svedoci. Sam Mladen Nenadić, specijalni tužilac za organizovani kriminal, neposredno pre hapšenja Momirovića, potvrdio je ta saznanja i to tako što je rekao kolegama unutar institucije da je "sve dogovoreno sa čelnicima EU". Takav nivo koordinacije nije moguć bez političkog pokroviteljstva, i to u trenutku kada se EU sama bori sa unutrašnjim korupcionaškim aferama.

Baš na slučaju Nadstrešnice vidimo izuzetne opretivne sposobnosti Zagorke Dolovac. Ona udar ne vrši direktno na domaću strukturu, već na kineske izvođače, CCCC i CRIC,  koji su godinama unazad partneri države Srbije u krupnim infrastrukturnim projektima. Optužnicom koja sugeriše "kriminalno učešće" kineskih kompanija, ona otvara prostor da EU progura sopstvene građevinske i logističke konzorcijume, pod izgovorom transparentnosti i standarda.

Foto: Tanja Andrić/ATA images

A u suštini, reč je o planskom istiskivanju kineskog kapitala i uticaja sa Balkana, gde "pasivna" Dolovac deluje kao operativac novog evropskog modela ekonomske kontrole. Njeni potezi nisu odraz pravosudne objektivnosti, već pragmatične politike u kojoj Srbija služi kao poligon za treću stranu, uvijenu u priču o vladavini prava.

Međutim, u Briselu ništa nije za džabe. Upravo na tom putu "usluga" našao se i slučaj Generalštaba. Iako je deo arhitektonskog i istorijskog nasleđa, simbol NATO bombardovanja 1999, zgrada je već godinama ruina bez ikakvog održavanja ili ulaganja. Kako bi se rešilo pitanje te višedecenijske urbane pustoši, u javnosti se pojavila inicijativa za rekonstrukciju ili komercijalno ulaganje, u kojoj je  učestvovao i fond povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom Donalda Trampa. U momentu kada su dogovori oko Generalštaba krenuli sa realizacijom, Zagorka Dolovac, preko Tužilaštva za organizovani kriminal i Mladena Nenadića, pokreće istragu pod izgovorom formalnih neregularnosti u dokumentaciji. Za javnost i interpretaciju prozapadnih medija, reč je o zaštiti pravnog procesa. Ali nezvanično, u pitanju je eliminacija  uticaja  trenutne političke elite iz Vašingtona i samog Donalda Trampa, a u korist struktura iz Brisela. Slučaj je time zakočen, a poruka da više nema mesta za američke igrače koji ne dolaze preko evropskih kanala - poslata.

Ono što javnost ne zna, a što je suština ovog scenarija, jeste težnja Zagorke Dolovac da se politički ojača unutar nove konfiguracije moći u Briselu. Jer kako tvrde izvori bliski delegaciji EU u Srbiji, ali i naši izvori iz vrhovnog tužilaštva,  nakon smene ambasadora Kristofera Hila i slabljenja američkog uticaja, Dolovac je započela proces traženja zamene za američkog specijalnog tužioca Dženingsa, čija je kancelarija godinama bila tik uz njenu. U momentu kada je postalo jasno da je "trampovski" lobi više ne podržava i da je njena pozicija opasno poljuljana, ona se svesno okreće Briselu kao novom uporištu legitimiteta.

Foto: Ata images / printscreen

Sastanak sa odlazećim šefom Delegacije EU, Emanuelom Žiofreom, u junu ove godine a koji je nakon pisanja medija uklonjen kao događaj sa zvaničnog sajta Vrhovnog tužilaštva,  prema istom izvoru, nije bio samo oproštajni, već prilika da se obezbedi podrška za novu pravosudnu ofanzivu koja će u isto vreme zadovoljiti formalne ciljeve EU i razbiti ostatke republikanskog uticaja u srpskim institucijama.

Dok spolja deluje kao povratak vladavini prava, iznutra se ova kampanja oslanja na istu staru matricu, mreže NVO aktivista, politički uticajnih tužioca i ljudi direktno povezanih sa prozapadnom opozicijom. Imena kao što su Bojana Savović, Zorica Stojšić i Tatjana Lagumdžija nisu nova u tom prostoru. Njihova saradnja sa strukturama bliskim Mariniki Tepić i Draganu Đilasu nije ni prikrivena, već aktivna i, čini se, unapred obaveštena. Istrage, hapšenja, objave u medijima, sve se sliva u jedan tok koji unapred poznaju ne samo odbrane, već i sam politički vrh opozicije.

Na taj način, Zagorka Dolovac pokušava da vrati izgubljeni legitimitet kod novih evropskih struktura koristeći klasičnu metodu, odnosno progon domaćih političkih aktera, naizgled antikorupcijski narativ i novu metu - Kinu. Paralelno s tim, američki uticaj se sistemski gura u stranu, što najbolje pokazuje pokušaj „zaborava“ uloge Dženingsa u samom Tužilaštvu.

Na kraju kada se sve rezimira, ne radi se ovde o pravdi, već o moći. Zagorka Dolovac pokušava da se predstavi kao nova Laura Koveši sa Balkana, ali bez odgovornosti i bez legitimiteta, jer umesto stvarne borbe protiv korupcije, hapšenja stvarnih krivaca, građani Srbije dobijaju politički cirkus pod dirigentskom palicom iz Brisela.