"False flag" u režiji prozapadne opozicije: "Garaža" kao početak kraja obračuna sa policijom i tužilaštvom (VIDEO)

Srbija se ne nalazi samo na udaru nasilnih akcija protestanata koje obuhvataju više različitih frontova, već pre svega opasne medijske kampanje, koja je, pod plaštom brige za ljudska prava, zapravo usmerena na sistemsko urušavanje ugleda i autoriteta poslednje dve institucije koje stoje na braniku države - tužilaštva i policije.

Slučaj "Garaža", koji je probudio i one uspavane, na površini deluje kao tužno svedočenje jedne mlade žene, ali kad se malo više zagrebe i pogleda šira slika, vidi se da je reč o pažljivo tempiranoj, organizovanoj akciji opozicionih političkih struktura, prozapadnih NVO, medija i stranaka koje koriste medijski empatiju našeg naroda kao oružje protiv policije i pravosuđa. Cilj nije istina, cilj je rušenje poverenja u institucije koje predstavljaju poslednju liniju odbrane države, kroz još jednu fals fleg operaciju.

U središtu skandala nalazi se izvesna Nikolina Sinđelić, navodno jedna obična studentkinja, koja se 15. avgusta pojavljuje na televiziji Nova S, mediju dobro vrlo poznatom po netrpeljivom odnosu prema svemu što simbolizuje srpsku državu. U svom gostovanju Nikolina javno iznosi teške optužbe protiv Jedinice za zaštitu objekata, tvrdeći da je prethodne večeri u garaži Vlade Srbije pretrpela zlostavljanje, ponižavanje, pa čak i pretnje silovanjem od strane komandanta ove jedinice Marka Krička.

Bez priloženih dokaza, bez svedoka, čak ni lekarske dokumentacije ili bar neke modrice koja bi na bilo koji način potkrepila priču, zahvaljujući agresivnoj kampanji prozapadnih medija, njena priča dobija razmere nacionalnog skandala pre nego što je ijedan organ dobio zvaničnu prijavu.  Sve deluje kao unapred režirana predstava , osmišljena da prikupi što veću pažnju, zapali atmosferu i da izazove sumnju, bes i antagonizam prema onima koji rade najteži i najopasniji posao u ovoj državi, ali i koji su ujedno poslednja linija odbrane od grupacije kojoj Nikolina i njene kolege pripadaju.

Paradoksalno, u trenutku javnog nastupa, Sinđelić nije priložila nijedan medicinski izveštaj, nije objavljen nijedan snimak koji bi potvrdio njene tvrdnje, nijedna fotografija neke modrice, niti je tog dana podneta zvanična prijava. Ono što dodatno pojačava sumnju u istinitost njene priče jeste da je tek nekoliko dana od senzacionalnog nastupa,  sama najavila da će lekaru otići tek 19. avgusta. Dakle,  pet dana nakon navodnog događaja. Za to vreme, objektivno gledano, svaka osoba koja ima političku motivaciju, a Nikola itekako ima, može i sama da nanese sebi povrede ili da ih izazove na druge načine, a potom ih prikaže kao posledice policijskog nasilja.

Uz sve to, prijava nije podneta lično, već preko političke organizacije "Srbija Centar", na čijem je čelu Zdravko Ponoš, bivši predsednički kandidat, lider opozicije i čovek čija je politička agenda usmerena na sukob sa institucijama aktuelne vlasti. Podnošenje prijave preko ovakvog kanala dodatno kompromituje narativ o nepristrasnosti i iskrenosti. Ali, ako nastavimo dalje, tu se priča o nepristrasnosti ne završava, nego tek počinje...

Umesto da se obrati Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, prijava je podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal, iako ta institucija po zakonu nije nadležna. Sve upućuje na to da je podnošenje prijave TOK-u bio taktički potez,  kada TOK, odnosno specijalni tužilac Mladen Nenadić takođe blizak opozicionim političkim strukturama i samom blokaderskom pokretu, očekivano proglasi nenadležnost, biće stvoren privid da je sistem odbio da reaguje, što daje dodatno gorivo za medijsku kampanju protiv policije i države.

Još ozbiljniji je politički kontekst koji stoji iza same "žrtve", i tu dolazimo do ključnog, Nikolina Sinđelić nije samo studentkinja, već i aktivna članica omladine Narodnog pokreta Srbije , opozicione stranke koju vodi Miki Aleksić, još jedan od lidera blokaderskog pokreta, koji je u među studentima aktivirao sve svoje omladince, uključujući i Nikolinu. I umesto da se u javnosti predstavi kao politički angažovana ličnost, ona nastupa kao apolitična građanka, čime se prikriva ideološki i politički motivisan karakter cele operacije.

I kao po komandi, odmah nakon podnošenja prijave, u medijskom prostoru se pojavljuje penzionisana tužiteljka Jasmina Paunović,  koja se sada predstavlja kao neutralni pravni ekspert, iako je jedini ekspert bila za filtere na fotografijama i poziranje za medije. Ali iza tog naizgled "stručnog nastupa" krije se takođe politički  aktivizam blisko povezan sa inicijativom „Proglas“, koja važi za jednu od glavnih poluga blokada na fakultetima. Valjda je njen angažman na panelima i tribinama koje organizuju studentske i aktivističke grupe, zaslužan i što se govori da se njeno ime našlo i na tzv. studentskoj izbornoj listi, gde ima svega, osim studenata.

Da apsurd bude potpun, Paunovićka je i sama već bila učesnik jedne vrste fals fleg operacije, samo na ličnoj osnovi. Dok je vodila predmet vezan za EPS, njenim nestručnim postupanjem procenjena šteta je iznosila svega pola miliona dolara. Međutim, nakon što je sklonjena sa slučaja, pravi stručnjaci su utvrdili da je šteta daleko veća, odnosno 7,5 miliona dolara. No, javnost za to nikad nije mogla da čuje, jer je istina utopljena u buci medijskih nastupa, odmetnutog dela tužilaštva i uigrane podrške prozapadnih medija, pa je tako stvorena jedna "Laura".

Strani mediji koji deluju kao produžena ruka zapada, kao što su N1, Nova S, Danas, Vreme i njima slični već odavno ne funkcionišu kao novinarske kuće u klasičnom smislu reči. Umesto istraživanja, proveravanja obe strane, sučeljavanja činjenica i stavova, javnost ima već gotovu sliku i krivce na tacni.  Sve deluje koordinisano, kao dobro uigrani scenario u kom nema mesta za nijanse - policija je uvek kriva, država je represivna, a svako ko tvrdi da je žrtva, ukoliko pripada određenom političkom etalonu,  automatski dobija status svetitelja. Niko ne postavlja logična pitanja: Gde su motivi, dokazi, ko su ti ljudi koji su optuženi, a ko su žrtve. Niko se ne usuđuje da kaže: "Stanite, da li je ovo baš tako kako izgleda?"

Krajnji cilj ove medijsko-političke operacije je višeslojan i ima dva glavna zadatka:

-Demoralizacija i delegitimizacija policijskih snaga, naročito JZO, koja predstavlja simbol državne snage i reda.

-Stvaranje javnog pritiska na pravosuđe, sa posebnim udarom na Višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića, koji je jedini tužilac u zemlji koji se sistemski bori protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije, ali i jedini koji procesuira nasilnike i pokušava Srbiju da vrati u stanje normalnog poretka.

Glavni javni tužilac Nenad Stefanović već duže vreme je pod stalnom paljbom, ne samo od strane medija, već i od određenih delova samog pravosudnog sistema. Za strane medije poput Nove S i N1, on je gotovo omiljena meta, ali ne zato što je prekoračio svoja ovlašćenja, već upravo suprotno, zato što je neko konačno počeo da ih koristi. Svaki njegov potez se dočekuje s omalovažavanjem, svaka istraga se tumači kao politička, i svaki pokušaj da se zakon primeni dosledno predstavlja se kao napad na „građanska prava“. A građanska prava onih koji su deo blokaderskog pokreta više nemaju granica!

Istovremeno, dok Više javno tužilaštvo pod njegovim rukovodstvom pokušava da privede pravdi one koji su brutalno napadali i ozbiljno povredili policajce na ulicama, organizovali upade u institucije, palili prostorije vladajuće stranke, pozivali na nerede i izazivali haos pod maskom protesta, pojedini sudovi i tužilaštva, koja deluju kao da imaju sopstvenu politiku, rade sve suprotno. Napadi na policiju su počeli samovoljno da se tumače kao, nasilnici se puštaju na slobodu istog dana, a poruke koje se time šalju u javnost su fatalne po ustavni poredak,  ako napadaš državu, možeš da prođeš nekažnjeno, pod uslovom da si na „pravoj“ strani. I na taj način se osećaj nekažnjivosti samo širi, srazmerno nasilju i pretnjama na mrežama.

Umesto da se pravosuđe bavi onim što je svima očigledno, organizovanim delovanjem ekstremističkih grupa, fizičkim napadima, pretnjama, pa i direktnim terorističkim metodama, agresivnom koordiniranom kampanjom nevladinog sektora, prozapadne opozicije i stranih medija  u fokus je došla jedna medijska izjava, bez dokaza, svedoka i bez dokumentacije. To je dovoljno da se pokrene čitav mehanizam pritisaka, intervjua, „stručnih mišljenja“ i političkih saopštenja, sve sa jednim ciljem, da se oslabi  i demontira poslednja linija odbrane države, tužilaštvo i organi bezbednosti.

I sve to pod maskom "borbe za ljudska prava". A u stvari, reč je o fals-fleg operaciji, gde je jedna politička aktivistkinja, koja se čak i lažno predstavlja kao obična studenktinja, očigledno politički instruisana, iskorišćena kao okidač za izazivanje nove javne krize.

Slučaj "Garaža" odavno je prerastao okvire jedne obične krivične prijave. Ovde više nije reč samo o pravu i pravdi, reč je o scenariju koji sve više liči na hibridni rat, a njegov cilj je da se policija  demorališe, kriminalizuje i povuče sa terena u trenucima kada je najpotrebnija. Javnost se bombarduje koordinisanim vestima i narativima u kojima nema mesta za činjenice, samo za unapred donesenim presudama. Sve to vodi ka jednom cilju, slabljenju državnog integriteta, destabilizaciji institucija i otvaranju prostora za strane sile, koji dobro znaju da je slaba država najlakša meta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.