Profesor Đuričin pohvalio Vučićeve ekonomske mere: "Opšti efekat - smanjenje socijalnih razlika"

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin ocenio je da je novi paket ekonomskih mera za poboljšanje životnog standarda, koji je danas predstavio predsednik Aleksandar Vučić, predstavlja spremnost države da se suoči sa ozbiljnim ekonomskim problemima.

Kako smatra profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin, ovi ekonomski problemi su uglavnom posledica određenih političkih problema koji postoje u društvu u poslednjih devet meseci.

- U tom smislu mislim da je prvi cilj borba protiv inflacije, smanjenjem inflatornog pritiska preko trgovinskih politika, pre svega ograničavanjem trgovinskih marži, ali i preko monetarne politike, pre svega preko ograničavanja takozvanog kamatnog spreda ili kamatnog razmaka između stope koje naplaćuju banke klijentima i evribora - rekao je Đuričin Tanjugu.

Podsetio je da je međugodišnja inflacija u julu bila 4,9 odsto, što je iznad gornje granice ciljane inflacije Narodne banke. 

- To je upozorenje i za Narodnu banku, ali i za Ministarstvo finansija da se mora nešto preduzeti, jer inflacioni pritisak i dalje raste i može se desiti da se nastavi. U tom smislu treba da dođe do smanjenja cena velikog broja proizvoda, to je oko 3.000 proizvoda za 24 najveća trgovinska lanca i treba da dođe do smanjenja kamata u bankarskom sektoru uz još neke povlastice kada je u pitanju definisanje kreditnih uslova - istakao je sagovornik Tanjuga. 

Kako je rekao, ostale mere su vezane za pravnu problematiku kada je u pitanju delovanje izvršitelja, zatim za cene ogrevnog drveta i struje, s obzirom da prema protokolu sa MMF mi moramo da podignemo cene električne energije u poslednjem kvartalu.

- Opšti efekt treba da bude smanjenje socijalnih razlika koje se u ekonomiji mere preko Gini koeficijenta, ali ove mere će smanjiti i jedan za nas važniji koeficijent, to je takozvani Palma indeks - ocenio je ekonomista. 

Što se tiče efekta na ekonomiju, Đuričin ističe da je to kompleksan skup mera, koji dodiruje nekoliko strukturnih politika, pre svega trgovinsku politiku i dve važne makroekonomske politike, monetarnu i fiskalnu. 

- Ja verujem da su kreatori ovih mera napravili balans, s obzirom da postoje određene klackalice u primeni ovih mera. Jer, ako smanjujete marže i ako smanjujete kamate, vi smanjujete profite značajnih učesnika na tržištu, a samim tim i smanjujete prihode države. Što znači da će potencijalnim rastom aktivnosti po osnovu ovih mera profiti ostati na sličnom ili možda čak i većem nivou, što će obezbediti nesmetano finansiranje države i održavanje monetarne stabilnosti, koju smo u prethodnom periodu imali na veoma visokom nivou -  zaključio je Đuričin.

Dodao je da su, u krajnjem slučaju, mere oročene na šest, odnosno devet meseci, tako da postoji prostor za, kako je rekao, fino podešavanje.