Plaćene hulje ili plaćenici Dinka i Save: Pošto obraz?

Savo Manojlović i Dinko Gruhonjić stoje iza organizovanja svojih ljudi koje šalju na tribine da prate reprezentaciju, ali ne da bodre – već da skandiraju protiv Srbije i protiv predsednika.

Organizacija rokfelerovog igrača Save Manojlovića, "Kreni-promeni", plasirala je lažnu tvrdnju da je nekadašnji rukometaš Vladimir Mandić organizovao i poslao svoje ljude da prate košarkašku reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu i da se fizički obračunavaju sa onima koji skandiraju protiv države i predsednika. Međutim, istina je sasvim drugačija – upravo su Savo Manojlović i Dinko Gruhonjić angažovali sopstvene plaćenike da izazovu incidente i javno skandiraju protiv Srbije i njenog rukovodstva.

Podsetimo, kada se lider "Kreni-promeni" suočio s činjenicom da je njegova "obojena revolucija" u Srbiji propala, počeo je otvoreno da poziva na nasilje. Kao da to nije bilo dovoljno, pokret je lansirao spin s ciljem da dodatno produbi podele u društvu – i to upravo na tribinama, među ljudima koji su došli da bodre reprezentaciju Srbije.

Međutim, upravo Savo Manojlović i Dinko Gruhonjić stoje iza organizovanja svojih ljudi koje šalju na tribine da prate reprezentaciju, ali ne da bodre – već da skandiraju protiv Srbije i protiv predsednika. Njihova namera je jasna: da iskoriste svaku priliku za stvaranje haosa i razdora, dok se prava borba vodi na terenu. Takvi plaćenici nemaju mesta među onima koji iskreno vole svoju zemlju, njene simbole, grb i reprezentaciju!

Ono što se danas dešava na tribinama nije ništa novo, već pokušaj repriziranja događaja na Maksimiru, 13. maja 1990. godine, tokom fudbalske utakmice između Crvene zvezde i Dinama — događaja koji se smatra uvertirom u građanski rat, u kojem su Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjišta u Krajini.

Međutim, takve neoustaške metode ni ne treba da čude, budući da je drugi član antisrpskog dvojca Dinko Gruhonjić, koji se više puta zalagao za rasparčavanje Srbije i koji je više nego poznat po svojim šovinističkim izjavama upućenim protiv srpskog naroda, a pogotovo onog dela srpskog naroda koji dolazi sa druge strane Drine – istog onog dela koji je najviše stradao tokom Drugog svetskog rata za vreme NDH.

I dok cela nacija diše kao jedan i bodri našu reprezentaciju na putu ka pobedi, pojedinci koriste trenutak kada svi treba da budemo ujedinjeni da sramno skandiraju protiv sopstvene države. Zar baš sada, dok se Srbija bori na sportskom terenu i na međunarodnoj sceni, neko pokušava da unese razdor? Samo plaćenik ili neko ko radi za tuđ interes može da okrene leđa svom narodu u ovakvom trenutku. Srbija je ponovo na meti – i to ne slučajno. Dok sportisti daju sve od sebe za grb i zastavu, dežurni "aktivisti" igraju za protivnički tim.

I dok javnost mesecima unazad sluša laži, spinove i medijske konstrukcije, dok se pošteni ljudi satanizuju bez ijednog dokaza, a stvarni organizatori haosa ostaju zaštićeni i netaknuti – ostaje ključno pitanje koje niko ne sme da postavi: ko finansira one koji stoje na raspolaganju u misiji protiv Srbije?

To, naravno, nije jedino pitanje: za čiji interes se guraju mladi ljudi da viču protiv države, dok pravi scenaristi sede na udobnom, fino ušuškanom i debelo plaćenom mestu – i sve to da bi srušili ono što se više od decenije gradi? Ko ima korist od haosa na tribinama, od podele među mladima, od veštački izazvanog sukoba između onih koji vole svoju zemlju i onih koji je besramno napadaju za tuđ račun?

Dok se neki "aktivisti" lažno predstavljaju kao borci protiv diktature, njihovi mentori iz senke bez imalo stida skupljaju političke poene, uzimaju tuđe grantove i manipulišu medijskim prostorom – dok Srbiju guraju u haos i anarhiju, gde jedino oni izlaze kao dobitnici, a sav narod plaća cenu.

Na kraju, ostaje otvoreno pitanje: Hulje, pošto obraz?