Novica Savić upozorio: Pojedini mediji danas direktno i neskriveno učestvuju u "obojenoj revoluciji"

Novinar Novica Savić održao je govor na izbornoj skupštini Asocijacije novinara Srbije (ANS), koji prenosimo u celosti.

Tokom više od tri decenije bavljenja novinarstvom, u raznim, ali najviše elektronskim medijima, mogu da kažem da mi je ono mnogo dalo, u smislu jednog dinamičnijeg i bogatijeg života, ali mi je upravo zbog takvog života i štošta oduzelo. Ipak, na nedavno pitanje jednog lokalnog lista da li bih danas ponovo izabrao novinarstvo kao profesiju, moj odgovor, možda prebrz i preemotivan, bio je - NE. Razlog nije ekonomske prirode, jer na svetu ima mnogo slabije plaćenih i mnogo težih, odgovornijih i korisnijih poslova. Razlog je etički.

Ako sam na počecima svoje karijere, pre više od tri decenije i imao neke iluzuje o novinarstvu i medijima, kao nečemu što je na korist društvu i ljudima, taj se ideal u susretu sa današnjom stvarnošću razbio u paramparčad. Istina, kroz istoriju, mediji su koristili svaku priliku da sebi prigrabe više prava nego što ga zaslužuju i više uticaja nego što bi bilo normalno, ali poslednjih decenija, to je eskaliralo do te mere, da su, prevashodno zapadni mediji, postali sami sebi svrha. Odmetnuti od društva i građana, često kontrolisani i upravljani od nevidljivih centara moći, postali su prethodnica i "artiljerijska priprema" svih ratova na svetu u proteklim decenijama, učestvovali su u rušenjima legitimnih vlasti "neposlušnih" država, iz redova novinara zemalja koje su im bile na meti često regrutovali špijune i izdajnike...

Osnovna funkcija novinarskog posla, pravovremeno i istinito izveštavanje javnosti, kod takvih medija gotovo u  potpunosti se izgubila, što se, preko njihovih ispostava u Srbiji, prelilo i kod nas. Postali su opasna propagandna mašinerija, a pojedini među njima, kao što su neki ovdašnji sa stranim poreklom i kapitalom, otvoreno priznaju da "prave vesti" ili čak direktno i neskriveno učestvuju u "obojenoj revoluciji".

Foto: Zoran Sinko

Ipak, još imam nadu da će časni i odgovorni delovi i pojedinci iz našeg esnafa prevagnuti u budućnosti nad onim što danas dominira na svetskoj medijskoj sceni, čiji se pipci pružaju i vide i u Srbiji. Takve ljude vidim u Asocijaciji novinara Srbije. Ljude časne, moralne, principijelne, profesionalce i patriote.

Zašto naglašavam patriotizam? Zato što smo i mi novinari deo društva i ne možemo niti smemo gurati glavu u pesak, kao da se oko nas ništa ne dešava, glumeći nekakvu "neutralnost", naročito kada su ugroženi nacionalni interesi. Naša vidljivost nalaže nam obavezu da stanemo na stranu naroda i države, kada su oni napadnuti spolja ili iznutra. Jer naša reč može dopreti dalje i osvetljavati put drugima. Verujem da su u ovoj našoj novoj Asocijaciji novinara Srbije okupljeni baš takvi ljudi, kojima je Srbija svetinja, a pravda i istina na prvom mestu. Želim nam svima sreću u daljim naporima da novinarstvu vratimo čestitost i poštenje.

Živeli i živela Srbija!