Biljana Lukić - kraljica laži i površne senzacije: Od "spaljenih leševa" u Obrenovcu do "golih žena" u Novom Sadu

Ko je zapravo Biljana Lukić? Žena koja svoju validaciju na društvenim mrežama gradi kroz tabloidne i neproverene izjave. Predstavlja se kao spisateljica, novinarka i osnivač agencije – ali sve to više liči na dekoraciju da bi imala šta da napiše pored svog imena.

Njen "najponosniji" rad, roman Maskarada, reklamiran je kao "istinita priča devedesetih". Istinita? Teško! Radi se o zbirci poluistina, jeftinih dramskih scena i plošnih likova upakovanih da deluju kao triler. U stvarnosti, to je običan marketinški trik: prodaja magle sa primesom patetike. Da stvar bude gora, i telenovele koje se prodaju pored pisoara na železničkim stanicama imaju veći tiraž i bolju temu.

Ali prava šteta nije u knjizi – već u njenom javnom nastupu. Lukić je odavno poznata po širenju bolesnih priča. Tokom poplava u Obrenovcu 2014. širila je monstruoznu izmišljotinu da se "spaljuju leševi". Niti jedan dokaz, niti jedan izveštaj – samo laž koja je unosila paniku među očajne ljude.

I nije stala tu. Najnoviji "biser" stigao je 11. septembra 2025. kada je objavila da je policija u Novom Sadu "terala žene da se skidaju gole u stanici". Kao šlag na tortu dodala je i rečenicu: "Samo Nepal Srbiju spasava!!!". Besmislica za podsmeh, ali i ozbiljan udarac zdravom razumu i poverenju u javnu reč.

Ovo nije ni književnost ni novinarstvo – ovo je čist senzacionalizam na steroidima. Umetnost šoka bez trunke dokaza. Umesto argumenata – histerija. Umesto činjenica – izmišljotine.

Zato je jasno: i Maskarada i njeni statusi na mrežama imaju istu suštinu – jeftina, površna senzacija koja pravi samo haos i konfuziju. Nema tu ozbiljne misli, nema odgovornosti. Samo buka, laž i prazne rečenice.

Ako ovakav pristup naziva "istinitošću", onda je za Biljanu Lukić istina najjeftinija roba na rasprodaji.