Šta smo izgubili posle 5. oktobra: Put od propadanja do oporavka - kako smo se digli na noge posle 2012. godine

Sutra je 5. oktobar, 25 godina od događaja koji su promenili Srbiju. Tog dana se ne samo srušio režim Slobodana Miloševića, nego je počelo i nasilje, uništavanje institucija, fabrika i ekonomskog tkiva zemlje.

Posle tog preokreta Srbija je izgubila Kosovo i Metohiju, Crnu Goru, stotine fabrika i miliione ljudi koji su otišli "trbuhom za kruhom". Tek od oko 2012. godine počeli su da se osećaju prvi znaci oporavka, postepeno, polako, ali ipak vidljivo.

Posledice: šta je izgubljeno

Gubitak Kosova i Metohije kao teritorije pod kontrolom Beograda, što je, mnogi smatraju, direktna posledica međunarodnih događaja i politike posle 5. oktobra. Gubitak Crne Gore - referendumska secesija 2006. godine.

Foto: Foto: EPA Images

Politika

Imali smo krupni kapital kao sponzore! Živković otkriva ko su bili finansijeri 5. oktobra (FOTO)

Kako je otkrio bivši premijer Srbije Zoran Živković za antisrpske medije, za izbornu kampanju protiv Slobodana Miloševića trebalo im je između milion i milion i po maraka.

13.09.2025

13:10

Politika

Miketić bi da upada u firme i otima narodnu imovinu - Poziva na "krizne štabove" kao posle 5. oktobra

Đorđe Miketić, jedan od samozvanih vođa blokadera terorista, želi da upada u firme i otima narodnu imovinu!

17.08.2025

15:59

Dramatičan pad industrijske proizvodnje: stotine fabrike su zatvorene ili uništene, radna mesta izgubljena, infrastruktura zapuštena. Migracije - mladi napuštaju zemlju, tražeći bolje uslove inostranstvu.

Foto: Tanja Andric/printscreen

Svetla tačka: 2012. godina

Ipak, stvari su počele da se menjaju na bolje tek oko 2012. godine. Pojavili su se znaci ekonomske stabilizacije; izvoz, privreda i investicije su se relativno oporavljale.

Politički su se pojavile opcije za veću transparentnost i reforme, mada uz mešovite rezultate.

Sećanje, ali i opomena

Za mnoge, 5. oktobar je i dalje simbol da su građani uspeli da nateraju režim da ode ali i opomena da se bitka za bolju, pravedniju i uređeniju državu nikada ne sme prestati. Jer bez pravih reformi, demokratije i odgovorne vlasti, sećanja na promene lako blede, a stanja lošeg upravljanja i populizma se ponavljaju.

Foto: Foto: Profimedia

Jeziv pokušaj linča Dragoljuba Milanovića

Jedan od najmračnijih momenata tog haosa zabeležen je na RTS-u, kada je Dragoljub Milanović, tadašnji direktor RTS-a, bio meta nasrtaja mase. U emisijama i svedočenjima sam Milanović je ispričao da je tog dana bio u zgradi RTS-a, kada su počeli pucnji prema televiziji, kada je zgrada planula dimom, a ljudi su bježali. On je bio na drugom spratu, kad mu je preneto da gori deo zgrade i da je rizik veliki.

Foto: Foto: EPA Images

Videvši da situacija eskalira, pokušao je da izađe u hodnik, ali su ga napadači presreli, jedan čovek sa letvom juri ga, psovke su bile svuda, zidovi su bili oštećeni. Milanović je podigao ruke u nemoći da se brani. Tek zahvaljujući intervenciji slučajnih prolaznika mladića i starijeg čoveka, uspeo je da se skloni u mali stan u blizini televizije, gde su ga sklonili.

Tamo su mu morali obrijati bradu, da ga ne bi prepoznali, jer je bilo ozbiljnih pretnji da će ga izvesti na ulicu i nastaviti nasilje.

Foto: Foto: EPA Images

Supruga mu je, kako Milanović navodi, takođe nastradala, dobila je batine u demonstracijama tog dana. Porodica je bila zaplašena, bolnice nisu htele da prime povređene, lekarska pomoć bila je otežana.

Foto: Foto: Profimedia

Ovaj momenat linča je ostao u kolektivnoj memoriji kao simbol besa, anarhije i sloma vladavine prava 5. oktobra. Nasilje je bilo ne samo grupni bes, bilo je i planirano, istrajno, s namerom da se simboli režima i represije prebiju, unize i fizički unište.

Rezultati od 2012. godine

Ekonomski rast

Bruto domaći proizvod (BDP): U 2012. godini, BDP Srbije iznosio je oko 33 milijarde evra, dok je prema najnovijim podacima iz 2025. godine, BDP dostigao približno 88 milijardi evra, što predstavlja više nego dupliranje u odnosu na 2012. godinu.

Foto: Shutterstock

BDP po glavi stanovnika: U 2012. godini, BDP po glavi stanovnika bio je oko 4.700 evra, dok je u 2023. godini porastao na približno 8.000 evra 

Stopa rasta BDP-a: Prosečna godišnja stopa rasta BDP-a od 2012. do 2022. godine iznosila je oko 2,3%, dok je u 2023. godini zabeležen rast od 3,85%.

Tržište rada

Stopa nezaposlenosti: U 2012. godini, stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je 25,9%, dok je u 2022. godini smanjena na 10,4% .

Stopa nezaposlenosti mladih: U 2012. godini, stopa nezaposlenosti među mladima bila je preko 51%, dok je u 2023. godini smanjena na oko 25,4%.

Foto: Shutterstock

Stopa zaposlenosti: Prema podacima iz drugog kvartala 2025. godine, stopa zaposlenosti iznosila je 51,5%, dok je stopa nezaposlenosti bila 8,5% 

Strane direktne investicije (SDI)

Neto priliv SDI: Od 2015. godine, neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju kontinuirano raste, što doprinosi ekonomskom razvoju i otvaranju novih radnih mesta 

Industrija i infrastruktura

Industrijski sektor: U strukturi BDP-a, industrija čini značajan udeo, sa posebnim naglaskom na proizvodnju, energetiku i infrastrukturu.

Infrastrukturni projekti: Realizovani su brojni infrastrukturni projekti, uključujući izgradnju i modernizaciju saobraćajnica, železnica i energetskih objekata, što doprinosi boljoj povezanosti i konkurentnosti zemlje.

Od 2012. godine, Srbija je postigla značajan ekonomski napredak, sa smanjenjem nezaposlenosti, povećanjem BDP-a i privlačenjem stranih investicija. Iako postoje izazovi, poput globalnih ekonomskih turbulencija  trendovi ukazuju na stabilan i održiv ekonomski rast u narednim godinama.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.