SAZNAJEMO! Evo zašto Odbor nije usvojio izveštaje Vrhovnog tužilaštva

Skupštinski Odbor za pravosuđe odbio je danas da usvoji izveštaje Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac o radu tužilaštva u Republici Srbiji za 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu.

Ove odluke su, kako saznajemo, posledica haotičnog stanja u kojem se već duže vreme nalazi tužilaštvo.

Naime, prema rečima, predsednika Odbora za pravosuđe Uglješe Mrdića, Izveštaj Vrhovnog javnog tužioca i Vrhovnog javnog tužilaštva Republike Srbije za 2024. godinu nije usvojen jer neispunjava svrhu izveštavanja, kao ni međunarodne standarde na koje se Srbija obavezala, naročito nakon ustavnih promena. Ispunjava samo formu, smatra Odbor za pravosuđe. 

Prema oceni ovog skupštinskog organa, Izveštaj ne ispunjava standarde analitičnosti, transparentnosti, strateškog planiranja, kvalitativnog merenja učinka koje zahtevaju novi zakoni i evropske preporuke, kao i metodologije prikupljanja i obrade podataka u skladu sa domaćim propisima i standardima EU u Poglavlju 23.

Foto: Foto: Informer

U Izveštaju, koji obilluje kvantitativnim podacima o broju predmeta, izostaju kvalitativni pokazatelji, naročito u složenim predmetima korupcije, organizovanog kriminala, nasilja nad ženama i decom, maloletnicima i drugim prioritetnm oblastima.

U tom smislu, kako je naveo Mrdić, izostali su kvalitativni pokazatelji - kao što su razlozi za obustave postupaka, analiza ukinutih optužnica, analiza neuspelih optuženja pred sudovima, uzroci dugotrajnih istraga, kao i troškovi koje je Republika Srbija morala da isplati usled neuspeha u postupcima.

Posledica ovakvog izveštavanja jeste nemogućnost da se oceni kvalitet, profesionalnost i zakonitost rada tužilaštava u 2024. godini, a pogotovo kada su u pitanju troškovi koje je Republika Srbija morala da isplati usled neuspeha u postupcima koje je vodilo tužilaštvo, naveo je Mrdić pored ostalog i podsetio da prema članu 58 Zakona o javnom tužilaštvu za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija, a ovog podatka nema u Izveštaju Vrhovnog javnog tužioca.

Takođe, u Izveštaju nije data analiza predmeta i trendova u posebno prioritetnim oblastima korupcije i visoke korupcije, organizovanog kriminala, privrednog kriminala, digitalnog i sajber kriminala, nasilja u porodici i maloletničkog kriminala, niti se jasno i detaljno razdvajaju podaci u ovim oblastima o toku istraga, dužini trajanja, fazama zastoja, broju optužnica po složenim predmetima, učinku posebnih odeljenja viših tužilaštava, radu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) i Javnog tužilaštva ratne zločine (JTRZ) u 2024. godini.

Ovo je, prema stavu Odbora, posebno ozbiljan nedostatak jer su navedene oblasti prioriteti Republike Srbije i jasno su definisne javnim politikama, većim brojem strategija i posebno su značajne za EU integracije.

Navedeno ima za posledicu neispunjavanje jasno postavljenih prioriteta Republike Srbije, ali i gubitak sredstava iz EU fondova za čije povlačenje jeste uslov dostizanje postavljenih ciljeva u Poglavlju 23.

Takođe u Izveštaju nema prikaza višegodišnjih trendova (2020–2024), usled čega se ne može proceniti da li je došlo do napretka nakon reforme 2022. godine, kakav je uticaj reformi na rad tužilaštava u 2023–2024. godine, te da li su sistemski problemi i dalje prisutni.

Nema jasno prikazanih pritužbi građana i postupanje po pritužbama, što za posledicu ima gubitak poveranja građana u institucije.

Mrdić je ukazao da je izostala i analiza i identifikacija "uskih grla" i predloga rešenja, kao jasni i merljivi ciljevi i indikatori učinka za 2025, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, strategijama Republike Srbije i Poglavljem 23.

Pored toga, izveštaju nedostaje samoprocena i efekti rada, a u skladu sa preporukama Evropske unije, Saveta Evrope (GRECO), Venecijanske komisije i OECD, kao i podaci o transparentnosti i zakonom propisane javnosti rada.

Odsustvo samoprocene i samoocenjivanja (samokritičkog uvida u rezultate, propuste i rizike), je ozbiljan institucionalni problem, ukazao je Mrdić, podsećajući da se prema medjunarodnim standardnima u samostalnom tužilaštvu, kakvo je tužilaštvo u Republici Srbiji, to smatra jednim od ključnih problema. 

Bez samoprocene, Vrhovno javno tužilaštvo ne pokazuje spremnost da identifikuje greške, spremnost da samo analizira šta nije urađeno dobro i odgovornost pred garađanima i u Narodnoj skupštini.

On je istakao da Evropska unija, Savet Evrope (GRECO), Venecijanska komisija i OECD zahtevaju da pravosudne institucije rade samoprocenu, transparentno i da objavljuju sopstvene slabosti i daju preporuke za poboljšanje. 

Ukoliko to izostaje, izveštaj ne ispunjava standarde iz Poglavlja 23 i podložan je opravdanim kritikama u EU izveštajima, naveo je Mrdić i ukazao da Izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva služi ispunjavanju formalne obaveze, a ne evaluaciji rada što dovodi do zastoja u napretku Republike Srbije kada su u pitanju GRECO evaluacije, dostizanje standarda Venecijanske komisije i preporuka EU u Poglavlju 23.

Takon tročasovne sednice Odbor za pravosuđe je jednoglasno od prisustvnih članova  odlučio da Narodnoj skupštini predloži da odbije ove izveštaje Zagorke Dolovac i da izvestilac bude predsednik Odbora Uglješa Mrdić.

Podsetimo, ona je na tu funkciju izabrana odlukom parlamentarne većine.