Koga farbate: Ulazak Srbije u EU nije skup, košta kao kafa u Berlinu - Odluka je politička

Odluka evropskih zvaničnika da ne otvore Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom je politikanstvo, a tvrdnje da je proširenje EU na Balkan skupo obične su laži!

Autori studije "Koliko me košta Zapadni Balkan" Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji i Crnoj Gori izneli su računicu prema kojem bi proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan prosečnog građanina EU koštalo 5,29 evra godišnje.

Direktor fondacije i inicijator ovog projekta Jakov Devčić navodi da toliko koštaju jedna kafa i pecivo u Nemačkoj.

- To je razlog zašto je na naslovnici studije kafa i pecivo sa cenom od 5,29 evra. U Nemačkoj toliko košta jedna prosečna kafa sa pecivom, i to je simbol koliko bi proširenje realno koštalo - rekao je Devčić.

Pomenuta studija pokazuje da finansijski argumenti protiv proširenja EU nisu utemeljeni u činjenicama i autori istraživanja poručuju da je proširenje pre svega politička odluka, dok bi Srbija, kao najveća ekonomija regiona, bila i najveći pojedinačni korisnik evropskih fondova.

Foto: Tanjug / AP

Sa strahova na činjenice

Devčić kaže je da je osnovni motiv za izradu studije bio da se debata o proširenju izmesti iz sfere straha i mitova i zasnuje na činjenicama.

- Hteli smo da objektivizujemo debatu, da umesto mitova i strahova imamo brojke. Finansijski razlog nije dovoljan razlog da se proširenje ne desi. Strahovi u pojedinim državama članicama postoje, jer se proširenje doživljava kao deljenje "manjeg parčeta kolača", ali brojke pokazuju da je taj strah neosnovan. Ova studija pokazuje da politika proširenja može da stane u jednu šoljicu kafe. Finansije nisu razlog da se proširenje ne dogodi, već ostaje politička odluka - poručuje Devčić.

Foto: ATA Images

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ističe da bi Srbija, kao najveća država i ekonomija regiona, bila i najveći pojedinačni korisnik članstva u EU.

- Proračuni pokazuju da bi Srbija, ukoliko bi sutra postala članica EU, u sedmogodišnjem budžetskom ciklusu imala na raspolaganju oko 21 milijardu evra, odnosno oko tri milijarde evra godišnje. Srbija danas iz evropskih fondova dobija oko 500 miliona evra godišnje, a prethodno navedena suma znači šest puta veći priliv novca. Kada se to podeli na oko 6,5 miliona građana, ukupna vrednost tih sredstava iznosi oko 450 evra po glavi stanovnika godišnje - navodi Subotić.

Postoje i obaveze

Prema njegovim rečiima, Srbija bi istovremeno imala i obavezu uplate u evropski budžet od oko 750 miliona evra godišnje.

- To je otprilike četvrtina onoga što bismo dobijali. Taj odnos važi i za druge članice, čak i one koje su neto korisnici moraju da uplaćuju u budžet EU. Članstvo u EU nije jeftina igračka i zahteva spremnost države da sredstva zaista iskoristi. Novac neće pasti s neba. Moramo da budemo sposobni da ga apsorbujemo, jer u suprotnom plaćamo 750 miliona evra godišnje, a ne koristimo potencijal fondova. Srbija trenutno prednjači u regionu kada je reč o korišćenju IPA fondova, ali su izazovi nakon članstva mnogo veći. Tada više ne govorimo o donatorskoj pomoći, već o strukturnim fondovima koji treba da transformišu državu, smanje socioekonomski jaz i pripreme je za jedinstveno tržište - ističe Subotić.

BONUS VIDEO