Koga farbate: Ulazak Srbije u EU nije skup, košta kao kafa u Berlinu - Odluka je politička

Odluka evropskih zvaničnika da ne otvore Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom je politikanstvo, a tvrdnje da je proširenje EU na Balkan skupo obične su laži!

Autori studije "Koliko me košta Zapadni Balkan" Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji i Crnoj Gori izneli su računicu prema kojem bi proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan prosečnog građanina EU koštalo 5,29 evra godišnje.

Direktor fondacije i inicijator ovog projekta Jakov Devčić navodi da toliko koštaju jedna kafa i pecivo u Nemačkoj.

- To je razlog zašto je na naslovnici studije kafa i pecivo sa cenom od 5,29 evra. U Nemačkoj toliko košta jedna prosečna kafa sa pecivom, i to je simbol koliko bi proširenje realno koštalo - rekao je Devčić.

Pomenuta studija pokazuje da finansijski argumenti protiv proširenja EU nisu utemeljeni u činjenicama i autori istraživanja poručuju da je proširenje pre svega politička odluka, dok bi Srbija, kao najveća ekonomija regiona, bila i najveći pojedinačni korisnik evropskih fondova.

Foto: Tanjug / AP

Sa strahova na činjenice

Devčić kaže je da je osnovni motiv za izradu studije bio da se debata o proširenju izmesti iz sfere straha i mitova i zasnuje na činjenicama.

- Hteli smo da objektivizujemo debatu, da umesto mitova i strahova imamo brojke. Finansijski razlog nije dovoljan razlog da se proširenje ne desi. Strahovi u pojedinim državama članicama postoje, jer se proširenje doživljava kao deljenje "manjeg parčeta kolača", ali brojke pokazuju da je taj strah neosnovan. Ova studija pokazuje da politika proširenja može da stane u jednu šoljicu kafe. Finansije nisu razlog da se proširenje ne dogodi, već ostaje politička odluka - poručuje Devčić.

Foto: ATA Images

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ističe da bi Srbija, kao najveća država i ekonomija regiona, bila i najveći pojedinačni korisnik članstva u EU.

- Proračuni pokazuju da bi Srbija, ukoliko bi sutra postala članica EU, u sedmogodišnjem budžetskom ciklusu imala na raspolaganju oko 21 milijardu evra, odnosno oko tri milijarde evra godišnje. Srbija danas iz evropskih fondova dobija oko 500 miliona evra godišnje, a prethodno navedena suma znači šest puta veći priliv novca. Kada se to podeli na oko 6,5 miliona građana, ukupna vrednost tih sredstava iznosi oko 450 evra po glavi stanovnika godišnje - navodi Subotić.

Postoje i obaveze

Prema njegovim rečiima, Srbija bi istovremeno imala i obavezu uplate u evropski budžet od oko 750 miliona evra godišnje.

- To je otprilike četvrtina onoga što bismo dobijali. Taj odnos važi i za druge članice, čak i one koje su neto korisnici moraju da uplaćuju u budžet EU. Članstvo u EU nije jeftina igračka i zahteva spremnost države da sredstva zaista iskoristi. Novac neće pasti s neba. Moramo da budemo sposobni da ga apsorbujemo, jer u suprotnom plaćamo 750 miliona evra godišnje, a ne koristimo potencijal fondova. Srbija trenutno prednjači u regionu kada je reč o korišćenju IPA fondova, ali su izazovi nakon članstva mnogo veći. Tada više ne govorimo o donatorskoj pomoći, već o strukturnim fondovima koji treba da transformišu državu, smanje socioekonomski jaz i pripreme je za jedinstveno tržište - ističe Subotić.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.