Srbija - ekonomska sila Balkana: Američki list objavio tekst o velikim uspesima Srbije

Srbija je ekonomska sila Balkana i jedna od najbrže rastućih ekonomija Evrope koja investitorima nudi konkurentne troškove poslovanja, kvalifikovanu radnu snagu i širok spektar podsticaja, piše USA Today u danas objavljenom izdanju o Srbiji, u članku pod naslovom "Srbija - ekonomska sila Balkana" (Serbia - The Balkans’ economic powerhouse).

Kako je navedeno, Srbija je sada prepoznata kao najdinamičnija ekonomija Zapadnog Balkana, s prognozom rasta BDP-a od 4,5 odsto u 2025. godini i rekordnim stranim ulaganjima, što je pozicionira kao motor regionalnog razvoja i privlačnu destinaciju za globalni kapital.

- Srbija se uprkos globalnim izazovima transformisala u jednu od najbrže rastućih evropskih ekonomija, što je ogroman pomak u odnosu na 2012. godinu kada smo bili pred bankrotom - izjavio je za specijalno izdanje lista USA Today ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Srbije Siniša Mali.

BDP Srbije je, kaže, od tada gotovo utrostručen i sada iznosi 93 milijarde dolara, stopa nezaposlenosti je pala sa 26 odsto na 8,1 odsto, dok su devizne rezerve dostigle rekordne 33 milijarde dolara.

Foto: Tanja Andric

Istovremeno, javni dug Srbije čini 44 odsto BDP-a, što je daleko ispod proseka evrozone od 89 odsto.

Najveći iskorak dogodio se prošle godine kada je Srbija po prvi put dobila investicioni kreditni rejting agencije Standard & Poor’s (S&P), čime je dodatno učvršćen status zemlje sa stabilnim makroekonomskim osnovama, naveo je Mali.

Tokom 2024. godine, u Srbiju je ušlo 5,9 milijardi dolara direktnih stranih investicija, što je za 14 odsto više nego 2023. i predstavlja najviši iznos u istoriji regiona.

Takođe, Srbija konstantno privlači više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija na Zapanom Balkanu.

Srbija se uoči izložbe Ekspo 2027. u Beogradu priprema za doček više miliona posetilaca iz više od 120 zemalja i najavljuje ulaganja od 20 milijardi dolara u infrastrukturu, navodi se u članku.

Vlada Srbije snažno podržava startap kompanije, kao i mala i srednja preduzeća, koja čine više od 90 odsto svih srpskih firmi, kroz povoljne kredite, garantne šeme i razvoj tržišta kapitala.

- Fokusiran sam na jačanje tržišta kapitala u Srbiji i pomoć malim i srednjim preduzećima da im pristupe. Takođe pružamo pristupačne kredite za nove investicije i sarađujemo sa međunarodnim finansijskim institucijama kako bismo olakšali jeftino finansiranje putem komercijalnih banaka - naveo je ministar Mali.

Najavio je da Srbija ima ambiciju da do 2030. godine obezbedi 45 odsto energije iz obnovljivih izvora, uz konačni cilj - ugljeničnu neutralnost.

Foto: Tanja Andric

Ovaj energetski zaokret uključuje krupne investicije u solarne parkove, vetroelektrane i modernizaciju mreže. Istovremeno, Srbija ulaže u 323 infrastrukturna projekta koji pokrivaju puteve, železnicu, bolnice, škole i poljoprivredu, ukupne vrednosti od 20 milijardi dolara uoči "Ekspa 2027“.

Jedan od primera održivog razvoja partnerstvo sa američkom kompanijom UGT Renewables na izgradnji solarnog parka snage 1 GW.

- Ovo će ne samo podići BDP, već i unaprediti kvalitet života i povećati konkurentnost naše zemlje - istakao je Mali.

On očekuje porast interesovanja američkih i svetskih investitora  u narednim godinama, a posebno uoči izložbe Ekspo 2027.

- U potpunosti smo posvećeni integraciji u porodicu EU i agresivno usklađujemo naše zakone i propise sa standardima bloka. Do 2027. ispunićemo sve formalne uslove za članstvo u Evropskoj uniji - poručuje Mali.

Foto: Tanja Andric

Prema rečima predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, jedan od najznačajnijih pomaka poslednjih godina jeste prelazak sa radno intenzivne privrede na ekonomiju zasnovanu na znanju. IT sektor je postao najveći izvozni sektor Srbije, sa više od 4,4 milijarde dolara izvoza.

On je dodao da više od 20.000 kompanija koje posluju u zemlji ima strano vlasništvo, među kojima su i vodeći globalni igrači u proizvodnji i IT sektoru.

Beograd je danas domaćin istraživačkih centara vodećih svetskih firmi, uključujući Microsoft i AMD, koji su ovde otvorili centre za razvoj najsavremenijih čipova.

U isto vreme, zemlja beleži ubrzan razvoj startap scene, koju Čadež opisuje kao "najbrže rastući startap ekosistem u Evropi".

Srbija ima povoljnu stratešku lokaciju i niz slobodnih trgovinskih sporazuma koji omogućavaju pristup tržištu od 2,8 milijardi ljudi, uključujući Evropsku uniju, Sjedinjene Američke Države, Kinu, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate.

- Takođe radimo zajedno sa susednim zemljama kako bismo investitorima ponudili pristup većim tržištima, od 6,5 miliona u Srbiji do 22 miliona u regionu. Uprkos prošlim političkim izazovima, lideri sada prepoznaju važnost saradnje za zajednički uspeh - dodao je Čadež.

Među industrijama sa najvećim potencijalom izdvaja se proizvodnja električnih vozila i lanac vrednosti koji prati tu tehnologiju.

- Sa kompanijama poput Stelantisa koje već proizvode električna vozila u Srbiji, kao i bogatim rezervama litijuma, bakra, grafita i bora, imamo sve preduslove da postanemo centar za celokupni proces, od rudarstva do baterija i fabrika vozila - istakao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.