Borba za mandate i lične interese! Kupuju vreme i kolju se međusobno: Zašto blokaderi kriju imena kandidata?

Prošlo je skoro godinu dana od kada je na profilma "studenata u blokadi" na društvenim mrežama ispostavljen zahtev za održavanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji.

Od tada se u državi i u svetu dogodilo mnogo toga, predsednik Srbije Aleksandr Vučić najavio je da će se parlamentarni, a možda i predsednički izbori održati ove godine, a i sama tzv. "studentska lista" doživela je mnogobrojne transformacije pretvorivši se u listu "druge lige bivšeg režima", u kojoj već duže vremena bukti rat za prevlast.

Međutim, ono što jedino što je ostalo nepromenjeno je - da javnosti i dan danas nije poznato ko su kandidati na toj listi, a kamoli njeni nosioci, dok i program ostaje poptpuno nepoznat, sa retkim i nekonkretnim istupanjem u javnosti pojedinih učesnika "plenuma".

Analitičari ocenjuju da među samim blokaderima vladaju ogromne podele i razjedinjenost te da zbog toga lista još nije ni formirana jer, kako ocenjuju, ne mogu da postignu konsenzus ni o jednom pitanju i da svi zajedno stanu iza nosilaca liste. Ni parlamentarne, još manje predsedničke.

Mačka u džaku

 

 

Politički analitičar Branko Radun naglašava za medije da ni u jednom političkom sistemu na celom svetu ne postoji anonimna izborna lista!

- Nije stvar u tome da samo daju spisak ljudi koji će biti na listi, već da znamo za šta se ti ljudi zalažu - ističe Radun.

Foto: Zoran Sinko

On dodaje da je najčešće i najednostavije rešenje zapravo ono istinito, odnosno da iza svega stoje međusobne borbe za pozicije.

- I veliko je pitanje ko to sada tačno bira kandidate na toj listi. Više je nego očigledno da te ljude ne biraju ti studentski plenumi, i izgleda da sada svega nekoliko ljudi odlučuje ko će biti kandidati, pa je logično da su mnogi nezadovoljni. To više nije onaj pokret sa početka i tu više nema ljudi koji su ga započeli, učestvovali ili pružali podršku recimo prisustvom na protestima... Neko sada pokušava da eksploatiše taj politički kapital koji su oni imali na početku, ali vi zapravo ovde glasate za mačku u džaku. Ne zna se ne samo ko su nosioci i kandidati na listi, već ni njihov program ni stavovi. Nije stvar u tome da nam samo daju spisak ljudi koji će biti na listi već da znamo za šta se ti ljudi zalažu! - objašnjava Radun.

On podseća da građani Srbije za aposlutno svaku stranku, bila ona u vlasti ili u opoziciji, znaju ko je njen predsednik, istaknuti članovi, ali pre svega šta su njihovi politički stavovi:

- Svaka stranka ima određenu strukturu i proceduru, članove, glavni i izvršni odbor i jasan sistem glasanja i unutrašnjih izbora u strančke organe. Oni to nemaju i nejasno je kako i ko bira ko će biti taj koji će u javnosti navodno predstavljati studente.

Opšta mesta

Profesor Filozofskog fakulteta, sociolog Vladimir Vuletić kaže da je od početka jasno da je i na samom startu antivladinih protesta učestvovale razne intersne grupe, od kojih su neke pomagale finansijski, neke logistički, a neke medijski.

- Kada se protest urušio i rasuo, pokušano je da se stvori nešto što bi ga nasledilo. Međutim, teško je dogovoriti se ko će preuzeti primat jer unutar te grupe ima mnogo suprotstavljenih interesa, i domaćih i stranih. Sa druge strane su svesni da ako izađu pojedinačno - biće potpuno nedvidljivi. Sada međusobno ne mogu da se dogovore čija strategija je bolja, tu ima i snažna proevropska struja, ruska, ima i autentičnih pogleda koji nisu poitički artikulisani i sada postoji borba za pozicije. Hteli bi da očuvaju čistotu koju je nosio pojam "studenta" sa početka, ali posle godinu i po dana je to nemoguće. Ni liste ni programa neće biti sve dok se ne oni međusobno ne dogovore ko će koju poziciju da preuzme - kaže prof Vuletić i dodaje:

Foto: Zoran Sinko

- Nosioci liste mogu da budu ličnosti koji će suštinski većini odgovarati i iza koga će moći da svi stanu, ali ko neće imati stvarnu moć odlučivanja i neće se ništa zaista pitati, i za to je idelan recimo rektor BU Vladan Đokić. Za sada niko ne iznosi ništa osim opštih mesta i to je način da se kupi vreme jer kada bi se pojavili sa kanidatitima znaju da bi izgubili podršku građana koji imaju neke svoje projekcije i želje šta bi trebalo da predstavlja ta lista.

Milo Lompar izbačen sa liste?

Kako nezvanično saznaje Kurir iz dobro obaveštenih izvora profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar, koji je bio jedan od kandidata, izbačen je od strane pojedinih interesnih grupacija sa liste.

Foto: ATA Images

Protiv njega je na društvenim mrežama pre nekog vremena krenula antikampanja jer je učestovao na predstavljanju najnovije knjige pesama Radovana Karadžića "Crna bajka", ali i protiv njegovog sina Rastka Lompara koji je objavio knjigu o Dimitriju Ljotiću i pokretu JNP Zbor, a optuživan je da je u raznim podkastima i gostovanjima iznosio stavove sa kojima se tzv. "plenumi" nisu slagali.

BONUS VIDEO