Psiholog razotkrila blokadere nakon šoka u "Utisku": Isplivala mračna pozadina svega

Srbija je dobila novi politički fenomen – goste u televizijskim studijima koji bez imena i identiteta iznose političke zahteve, ne otkrivajući ko su, uz objašnjenje da su samo posrednici jednog pokreta, dok mediji koji im daju prostor time učestvuju u ozbiljnom urušavanju javne odgovornosti.

Gostovanje anonimne plenumašice u emisiji "Utisak nedelje", gde se pojavila kao glasnogovornica plenuma bez osnovne identifikacije, predstavlja opasan presedan.

- Ja ovde ne nastupam pod svojim imenom i prezimenom, već sam medij - rekla je mlada plenumašica obraćajući se Olji Bećković i gledaocima, objašnjavajući da nije želela da svojim identitetom skrene pažnju sa teme?!

Predsednica Skupštine Ana Brnabić je, podsetimo, na Iksu nakon ove emisije između ostalog napisala da "sada tek počinjemo da naslućujemo razmere zločina koji su političari Đokić, Sinani, Gruhonjić, Bakić i ostali počinili prema generacijama koje su se zadesile na fakultetima 2025. godine", te da su mlade ljude "zombifikovali, po receptu iz Blokadne kuharice napravili "plenume" - najviše nalik sekti - spremne da se odreknu imena i prezimena, sopstvenih želja, slobodne misli, da postanu "medij".

Psihološkinja Snežana Repac za Alo! navodi da pojava u našem društvu nazvana "studentski pokret" posle pada nadstrešnice, nije pružila jasan pojmovni identitet već, kako dodaje, samo nominalnu odrednicu koja se može široko tumačiti i na koju se mogu projektovati različita očekivanja, pojedinaca i grupa kod nas. 

- Kad neki koncept dobije na značaju, u društvenom smislu, a pritom je nedovoljno objašenjen, ostavlja prostor za pripisivanje sadržaja kao nekom hipotetičnom konstruktu i proizvoljnom tumačenju, u kome do izražaja dolaze individualne razlike. Socijalna percepcija naših ljudi je polarizovana spram tog misterioznog fenomena, koji je uvukao najmlađe odrasle, koji su manje zreli svojim iskustvom po tom pitanju, nego razumom, jer naša istorija nije mogla da im pruži iskustvo znanjem o pokretima mladih do sad, kao što je ovaj studentski, kod nas. Termini kao što je medij za prenos informacija, više imaju spiritualnu konotaciju, te možda i nije pogodan termin, koji se upotrebljava u emisiji, a ne znamo da li je to termin i u zvaničnom rečniku studentskih plenuma. Možda je to lična interpertacija  sagovornice, koja predstavlja da su oni na plenumu "nadindividualni" entitet i da nije poželjno da se obraćaju javnosti kroz pseudonime, pa je taj svoj zadatak opisala hermetičkim pojmom, medij, koji može različito da se shvata! Kad se nešto definiše kao medij, može se široko shvatii tj. može biti i sredstvo kojim se prenose poruke, ili na primer u nauci je to sredina u kojoj se odvija neki proces ili koja je nosilac energije nekog procesa, ili spiritualno određen medij je osoba navodno obdarena ekstrasenzornim zapažanjem koja prima vizije iz sfere natprirodnog - kaže Repac.

Da li je sve otišlo predaleko?

Foto: Tanja Andric

Da li je sve otišlo predaleko, među mladim ljudima, po pitanju prihvatanja ovog nadindividualnog fenomena, kako se deklariše sam Plenum? Da li su se mladi upustili možda u nepoznatom  pravcu, gde je rizik upravo nepoznavanje istorije, vere, politike? Da li su opčinjeni  idejom moći transformacije društva, uz svoje  kolege sa Plenuma, a koja im pripada svakako, jednog dana, samo kad budu dozreli za to? - pitanja su koja postavlja Repac.

- Pitanje ko je prvi započeo i ko predvodi pokret, jednako je važno da bi se ovaj pokret, eventualno, doveo u vezu sa sektaškim ponašanjem. Naravno da ovakvo okarakterisanje ne bi bilo po volji članova Plenuma jer svoju ideju promene detaljno razrađuju i veruju duboko u preobražaj, ali bez ideologije koja bi dala smisao, koji je mladom čoveku neophodan da bi razumom prihvatio pripadnost bilo kojoj grupi - kaže psihološkinja.

Ona dodaje da, ukoliko izostane racionalno određenje ličnog učešća u grupnom aktivizmu, mlad čovek treba da se zapita šta ga zapravo pokreće, da li grupna atmosfera, pritisak koji se vrši od strane vršnjaka koji su vođe, ili možda čist performans, kroz osmišljavanje skupova i sadržaja koji se nekom čine atraktivni.

- Da li se ovom misionarskom ulogom mladima daje prevelika odgovornost za nešto čemu još nisu dorasli i ne mogu da anticipiraju posledice, upravo zbog nerazumevanja položaja u kom se nalaze? Da li se time i svako pojedinačno upušta u neki hermetički krug, iz koga je teško izaći, jer je socijalna mreža vrlo čvrsta i stalno angažuje mladu osobu kako bi ispunjavala društvenu, umesto ulogu studenta koji ima ogromne obaveze da savlada akademske studije, tj nema vremena za "osvajanje slobode", ukoliko nisu spremni na rizik da se odviknu od učenja i ne završe studije? Kolika je odgovornost i da li se može i o tome govoriti, za privlačenje drugih mladih ljudi, prijatelja, kolega, koji su međusobno privrženi emotivnim vezama i ne žele da budu isključeni, odbačeni, da propuste dešavanja zabavu i slično, a koja može skupo da košta? Nije poznato šta sve može dalje da se rodi u mašti pokreta koji sam sebe ne prepoznaje kao skup individua, nego skup koji ne podržava individualnost, već lojalnost! - ističe naša sagovornica.

"Čudno je prihvatanje anonimnosti"

Foto: Printskrin video

Repac se dotakla i gostovanja plenumašice u Utisku nedelje, koja nije želela da se predstavi.

- Devojka koja je u emisiji upotrebila izraz "kult ličnosti", da bi opisala kako je svako javno isticanje nepoželjno "kako neko ne bi postao previše poznat", da li subjektivno interpretira svoje viđenje ili je to usvojeno kao zvanični termin Plenuma, tzv "medij za prenos informacija"? Svi znamo da je za razvoj mladih ljudi važno da se samoaktualizuju i da razviju svoje lične kapacitete, da postanu poznati imenom i prezimenom, kao što istorija beleži! Čudno je prihvatanje anonimnosti, bez imena i prezimena, kao uslova za javni nastup, obzirom da je sama fizionomija dovoljan identitetski znak, za otkrivanje identiteta. Zašto se treba čuvati otkrivanja podataka o ličnosti ako je u pitanju lična bezbednost, a sa druge strane snimati i govoriti javno? Ove kontradikcije mogu biti rezultat konformizma u grupi, povodljivosti u socijalnim nepoznatim okolnostima. Uvek kada je situacija nejasna, bez poznatog značenja kroz iskustvo, postoji rizik za aspekte ponašanje koje više liči na autoritarnost nego na anarhiju, a nije nikako svojstvena adolescentnom duhu, koje odlikuje pre egocentrizam i individualizam, nego kolektivizam I kult. Znanje i iskustvo su štit, neznanje je skupo i rizično - zaključuje naša sagovornica.

BONUS VIDEO