Plenumaši Pravnog fakuteta vetirali penzionerku: Jasmina Paunović nepoželjna na njihovoj listi

Plenum studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu doneo je jednoglasnu odluku o ulaganju veta na kandidaturu penzionisane tužiteljke Jasmine Paunović za predstojeću beogradsku listu.

Iako se Paunovićeva proteklih meseci aktivno nametala kroz podršku studentskim blokadama, budući pravnici su njen angažman ocenili kao politički proračunat, ističući da njena biografija duboko kompromituje principe državnog suvereniteta i profesionalne etike.

U opširnom obrazloženju koje portal Vaseljenska ekskluzivno objavljuje, Plenum navodi da je Paunovićka, uprkos pokušajima da se predstavi kao „heroina otpora“, zapravo eksponent struktura koje srpsko pravosuđe decenijama podređuju stranim centrima moći.

Najteže optužbe odnose se na njeno delovanje kroz Udruženje tužilaca Srbije,  CEPRIS i Proglas, koje su studenti ocenili kao najpogubnija uticaj na suverenost srpskog pravosuđa:

„Blisko sarađuje sa ovom organizacijom (koju vode sudije poput Miodraga Majića) na projektima koji promovišu „nezavisnost pravosuđa” po zapadnim standardima, a na štetu državnog suvereniteta. CEPRIS okuplja najistaknutije sudije, tužioce i profesore prava koji zastupaju koncept potpune „nezavisnosti” pravosuđa od svih domaćih demokratskih institucija. Iz suverenističkog ugla, ovo je pokušaj stvaranja neodgovorne pravosudne kaste. CEPRIS je bio glavni „stručni” pokretač ustavnih promena (referendum 2022) i pravosudnih zakona koji su u punoj primeni 2024. i 2025. godine. Cilj je da se srpski sudovi izvedu iz okvira kontrole sopstvenog naroda i države i podrede međunarodnim „monitoring” telima poput Venecijanske komisije“.

Studenti su izneli poražavajuće podatke o njenoj karijeri, iako je u tužilaštvu provela decenije, Paunovićeva nikada nije napredovala iznad Višeg javnog tužilaštva. Poseban akcenat stavljen je na njen rad u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, gde, prema navodima Plenuma, nije uspela da dovede do pravnosnažne osuđujuće presude ni u jednom predmetu za koji je javnost pokazala visok stepen interesovanja:

„Stručna javnost izrazito dovodi u pitanje kandidatkinjino poznavanje krivičnopravne i srodne materije. Otkad je kandidatkinja izabrana na funkciju zamenika javnog tužioca, odnosno javnog tužioca, nikada nije napredovala više od Višeg (Okružnog) javnog tužilaštva. Bila je u Višem javnom tužilaštvu od 2006. godine, do penzije, u aprilu 2025. godine“.

Osim što je označena kao jedno od lica „briselske reforme“ i kao neko ko nema adekvatno znanje da bi mogao da predstavlja studente iz oblasti prava, Plenum joj zamera i veze, sa kako navode, licima bliskim vlasti. Dok je na tribinama pokreta „ProGlas“ koristila tužilački autoritet za podršku inicijativama koje izbegavaju pitanje Кosova i Metohije kao integralnog dela Srbije, iza kulisa su isplivale veze sa akterima iz potpuno suprotnih tabora. Plenum je posebno istakao njenu bliskost sa profesorom Tanasijem Marinkovićem, ali i krajnje sumnjive kontakte sa Željkom Mitrovićem, vlasnikom televizije Pink.

Foto: printscreen

Foto: printscreen

Osim toga, akcenat je bačen i na činjenicu da su joj suprug i sin zaposleni u dva ministarstva.

„Činjenica da su joj najbliži članovi porodice, muž i sin, duboko infiltrirani u državne strukture (Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo odbrane), dodatno obesmišljava njen pokušaj predstavljanja kao antisistemskog borca“, navodi se u dokumentu.

Paunović su stavili van liste, čime su ujedno i kao  budući pravnici svojom analizom pokazali da, iako mladi, daleko su stručniji i principijelniji od kolega koje karijere završavaju u penziji, a ugled traže na ulici.

„Zadržavanje Paunovićeve na listi izazvalo bi nenadoknadiv reputacioni rizik i narušilo poverenje birača u kredibilitet studentske borbe“, zaključuje se u saopštenju Plenuma.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.