Marković u Skupštini podržao antiblokadni mehanizam, ali upozorio na jednu stvar

U Domu Narodne skupštine Srbije juče je održano prvo javno slušanje o izmenama seta pravosudnih zakona, povodom mišljenja eksperata Venecijanska komisija, a ministar pravde Nenad Vujić predstavio je predloge novih zakonskih rešenja.

Posebnu pažnju tokom rasprave privuklo je izlaganje zamenika glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i člana radne grupe Miodrag Marković, koji je izneo niz primedbi, ali i podršku pojedinim rešenjima iz nacrta zakona, uz upozorenje na opasnost koncentracije moći i zloupotrebe diskrecionih ovlašćenja u pravosuđu.

Marković je ocenio da je rešenje o spuštanju cenzusa za donošenje odluka u Visokom savetu tužilaštva sa osam na šest glasova "optimalno", jer se time izbegava mogućnost blokade sistema i situacije u kojoj tužilaštva ostaju bez rukovodilaca.

- Imali smo prilike da vidimo kako to izgleda u praksi. Glavnom javnom tužiocu istekne mandat, on više ne može da obavlja tu funkciju, Visoki savet tužilaštva nije postavio novog, niti vršioca funkcije, i onda tužilaštvo postaje obezglavljeno - naveo je Marković.

On je podsetio da su se takve situacije u praksi rešavale tako što su tekuće poslove privremeno preuzimala lica određena godišnjim rasporedom, ali je naglasio da su ta lica mogla da obavljaju isključivo tehničke poslove.

- Oni su mogli da se bave samo tekućim poslovima, prevashodno tehničke prirode, kao što je potpisivanje platnih lista da bi zaposleni primili zarade, zastupanje tužilaštva pred drugim državnim organima i slično. Ali javno tužilaštvo bez glavnog javnog tužioca može se naći u ozbiljnim problemima. Mi jednostavno imamo tradiciju još od Prvog svetskog rata da tužilaštvo mora da ima rukovodioca, mora da ima glavu - poručio je.

Ipak, Marković je izrazio rezervu prema ideji da se članovi Visokog saveta tužilaštva po funkciji, pre svega vrhovni javni tužilac i ministar pravde, isključe iz prava glasa.

- Ja mislim da su i Vrhovni javni tužilac i ministar pravde punopravni članovi Visokog saveta tužilaštva. Samim tim, oni imaju sva ovlašćenja koja imaju i ostali članovi. Zašto isključivati ta dva člana iz mogućnosti da glasaju? - upitao je Marković.

Posebno oštar bio je kada je govorio o načinu izbora članova pojedinih komisija unutar pravosudnog sistema, nazivajući dosadašnju praksu "oktroisanim članstvom".

- Pojavio se izvestilac iz reda članova Visokog saveta tužilaštva koji je predložio određena imena. Imena su praktično izdiktirana. Ne znam kako se došlo do toga da baš ti ljudi budu članovi te komisije. Zašto oni, a ne neko drugi? - naveo je.

On je istakao da je problematično to što se kandidati pojavljuju bez javnog poziva i bez mogućnosti da se zainteresovani tužioci prijave.

- Samo se pojavi kandidat koga je predložio izvestilac. Niko drugi nije znaao, a možda čak nije ni mogao da zna, da će se uopšte otvoriti pitanje upražnjenog mesta u komisiji - rekao je Marković.

Govoreći o značaju komisije za prigovore, Marković je upozorio da se njen rad ne sme svoditi na "tehnička pitanja", jer se pred njom mogu naći i veoma ozbiljne pravne dileme.

- Može se doći u situaciju da se razmatraju vrlo ozbiljna pravna pitanja. I zašto nekome ko ima kapacitet da raspravlja o takvim pitanjima, a nije blizak garnituri koja se nalazi u Visokom savetu tužilaštva ili nekim drugim centrima moći, ne bi bilo omogućeno da učestvuje? - kazao je.

Podržao je rešenje da se za takve funkcije raspisuju javni pozivi, kako bi svi zainteresovani nosioci javnotužilačke funkcije imali mogućnost da konkurišu.

- Svi koji su zainteresovani treba da imaju mogućnost da se prijave za učešće u toj komisiji - naglasio je.

Marković je posebno upozorio na opasnost diskrecionih ovlašćenja kod izbora vršilaca funkcije glavnih javnih tužilaca i privremenih upućivanja.

- Imali smo prilike da vidimo kako je to izgledalo do sada. Opet bismo došli u situaciju da se postavljaju javni tužioci za koje niko ne može znati na osnovu kojih kriterijuma su izabrani - poručio je.

Prema njegovim rečima, rešenja o postavljenju često nisu imala suštinsko obrazloženje.

- Sve se svodilo na prepričavanje biografije lica koje je postavljeno. Nije postojalo pravo obrazloženje zašto baš to lice, a ne neko drugo - rekao je Marković.

On je zaključio da bi novi zakon morao da ide u pravcu smanjenja svake vrste proizvoljnosti u odlučivanju.

- Svaka mogućnost da se isključe diskreciona ovlašćenja i bilo kakva proizvoljnost u odlučivanju je, po mom mišljenju, veoma pozitivna. To je nešto što bi trebalo da ostane u konačnom mišljenju koje će doći pred Narodnu skupštinu - zaključio je Marković.

BONUS VIDEO