''Kada o “nestručnoj makroekonomskoj politici” govore ljudi pod čijim je upravljanjem Srbija imala dvocifrenu inflaciju, recesiju, nezaposlenost od skoro 26 odsto, slabljenje dinara za trećinu, suspendovan MMF aranžman i kolaps više državnih banaka, onda je više nego legitimno reći da je kredibilitet kategorija sa kojom se nikada nisu susreli, a kamoli da imaju pravo da se na nju pozivaju. Izgleda da je gospodin Šoškić zaboravio da je u periodu 2008–2012, Srbija imala prosečnu inflaciju koja je bila među najvišima u Evropi, da je dinar dramatično oslabio, javni dug eksplodirao, privreda ušla u recesiju, a nezaposlenost dostigla rekordnih 25,9 odsto. Izgleda da je zaboravio i da je u tom nekom periodu baš on bio na čelu Narodne banke Srbije. Prosečna plata bila je oko 360 evra, minimalna oko 170 evra, a NPL krediti su dostigli skoro 20 odsto. To su rezultati politike koju su vodili isti ljudi koji danas dele lekcije o “održivom razvoju”'', napisao je Mali na svom Fejsbuk profilu.
Mali je istakao da što se tiče Šoškićeve teze da ''Srbija ima problem jer “plate rastu brže od produktivnosti”, ona u suštini znači da bi građani trebalo da ostanu jeftina radna snaga kako bi neko statistički bio “konkurentan”.
''To nije razvojna politika, već ekonomija niskih očekivanja. I upravo u vreme kada su takve politike vođene, u vreme gospodina Šoškića i ostalih koji bi da se vrate na vlast, Srbija je imala masovno zatvaranje preduzeća, rekordnu nezaposlenost i egzodus radne snage. Na osnovu te teze gospodina Šoškića, zaključujemo da bi oni, kada bi ponovo došli na vlast, smanjivali plate zaposlenih. Plate za čiji rast, u realnom iznosu, se konstantno zalažemo i borimo, uprkos svim izazovima koji nas prate prethodnih godina. Uostalom, prosečna plata u Srbiji je u decembru prošle godine, po prvi put u istoriji prešla hiljadu evra, dok je minimalna zarada od 1. januara dostigla 551 evro. Za vreme gospodina Šoškića, prosečna plata od hiljadu evra na nivou Republike Srbije bila je samo misaona imenica, a za hiljade i hiljade otpuštenih radnika misaona imenica je bila bilo kakva plata'', napisao je Mali.
Mali je istakao da Šoškić ekonomski nepismeno predstavlja neke stvari.
''Posebno je neozbiljno govoriti o “gašenju izvoznog potencijala” u zemlji u kojoj je izvoz roba i usluga više nego učetvorostručen u odnosu na 2012. godinu. Sa 11,5 milijardi evra u 2012. stigli smo do 47,7 milijardi u 2025 godini. Da je politika stabilnog kursa i rasta plata uništila konkurentnost, izvoz ne bi porastao preko 315 odsto, niti bi Srbija postala jedna od vodećih investicionih destinacija u regionu. Takođe, potpuno je ekonomski nepismeno predstavljati tekući deficit u uslovima snažnog investicionog ciklusa kao dokaz “propasti”. Srbija danas uvozi opremu, tehnologiju, infrastrukturu i kapitalna dobra jer se gradi i investira. To je suština investicionog ciklusa. Da je spoljna pozicija neodrživa, MMF to sigurno ne bi godinama izostavljao u svojim izveštajima. Naprotiv, Srbija već godinama u potpunosti pokriva deficit tekućeg računa stranim direktnim investicijama, osim 2025. godine, ali za 2025. godinu znamo razloge odlaganja investicija'', naglasio je Mali.
Mali je na kraju naglasio da Srbija danas ima makroekonomsku i finansijsku stabilnost kakvu nije imala decenijama.
''Dakle, zaista je paradoksalno govoriti o “padu investicija”, a istovremeno relativizovati blokade puteva, škola i institucija koje direktno utiču na poslovni ambijent, turizam, transport, trgovinu i investicionu percepciju zemlje. Prošle godine je deo privredne aktivnosti bukvalno bio fizički blokiran. Turizam, usluge i transport su to direktno osetili. Uprkos tome, Srbija je već u prvom kvartalu ove godine ponovo među najbrže rastućim ekonomijama Evrope. I na kraju, teza da je ključ ekonomije u 21. veku poljoprivreda i jeftina radna snaga zvuči kao ekonomska politika iz prošlog veka. U većini razvijenih evropskih zemalja poljoprivreda učestvuje sa 1,5–3 odsto u BDP-u. Savremeni rast nose industrija više dodate vrednosti, IKT, usluge, infrastruktura, inovacije i investicije. I upravo u tim oblastima Srbija poslednjih godina beleži najveći napredak. I ono što je najvažnije. Srbija danas ima makroekonomsku i finansijsku stabilnost kakvu nije imala decenijama – investicioni kreditni rejting, javni dug daleko ispod nivoa Mastrihta, rekordne devizne rezerve i rezerve zlata, istorijski najnižu nezaposlenost. To nisu politički stavovi, već merljivi rezultati, koje građani jasno vide'', napisao je Mali.
Na društvenim mrežama isplivao je snimak ekonomiste i bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, koji se pominje kao kadar tzv. "Studentske liste", a u kojem on hladnokrvno objašnjava da građani pod novom vlašću mogu da biraju samo između dve katastrofe - ili divljanja kursa evra ili drastičnog smanjenja plata.
Prema pisanju opozicionog portala "Vreme", "studentsko" blokaderska lista Novosadskog univerziteta je gotova, dok se kandidati Beogradskog univerziteta tek finiširaju, a neka imena su već potvrđena.
Profesor Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije u vreme kada je kurs dinara „divljao“, kada su građani primali mizerne plate, ako su uopšte bili te sreće da imaju posao, kada je država klizila u bankrot, po ko zna koji put je stigao da kritikuje i ospori ekonomske uspehe koje Srbija postiže prethodnih godina.
Dejan Šoškić, bivši guverner NBS, čija je era obeležana uništavanjem dinara i gušenjem Srbije i njenih građana inflacijom koja u istoriji zemlje nije viđena, kandidat je blokadera za premijera.
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno i direktno pozvao nosioca blokaderske liste Iliju Srdanovića da ukrste argumente na bilo kojoj televiziji i pred celokupnom javnošću, blokaderski lideri su doživeli potpunu pomrčinu uma i panično pobegli od megdana!
Siniša Mali održao je lekciju iz ekonomije bivšem guverneru Narodne banke Srbije i glavnom ekonomisti blokadera Dejanu Šoškiću, potpuno ga raskrinkavši i sravnivši sa zemljom njegove lažne i besmislene tvrdnje!
Novi vrhunac licemerja i lažnog morala zabeležen je na skupu blokadera, gde je Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i adut sa takozvane "studentske liste", bez trunke srama delio lekcije o "nestručnosti" i "politički podobnim kadrovima koji nemaju znanja".
Jedan od glavnih aduta blokadera, Dejan Šoškić, zapravo je izdanak čiste komunističke i crnogorske elite, čiji je otac decenijama vedrio i oblačio u Podgorici!
Nakon skoro dve godine zamajavanja javnosti, blokaderi su konačno morali da stave karte na sto i objave imena kandidata za narodne poslanike na blokaderskoj listi, a rezultat je izazvao opšti podsmeh.
Kako Informer saznaje, blokaderi su danas zvanično izglasali da prvi na njihovoj blokaderskoj listi bude Dejan Šoškić, čime su potpuno razotkrili opasne namere celokupnog blokaderskog pokreta!
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na društvenim mrežama isplivao je snimak ekonomiste i bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, koji se pominje kao kadar tzv. "Studentske liste", a u kojem on hladnokrvno objašnjava da građani pod novom vlašću mogu da biraju samo između dve katastrofe - ili divljanja kursa evra ili drastičnog smanjenja plata.
Dok se blokaderska lista već mesecima predstavlja kao neka nova nada, istina je isplivala na videlo - na njihovoj listi nema studenata, u takozvanim plenumima vlada totalna pustoš, a propali blokaderi sada mole građane da se prijave za kontrolore jer nemaju dovoljno ljudi ni za biračke odbore!
Prema prognozi meteorologa Ivana Ristića, miholjsko leto zadržaće se sve do petka, 9. oktobra, kada će doći do promene vremena i osetnog pada temperature.
Na delu autoputa između petlji Trstenik i Vrba danas je izmenjen saobraćaj zbog postavljanja privremene saobraćajne signalizacije u smeru ka Vrbi kod Kraljeva, saopštili su Putevi Srbije.
Težak incident vršnjačkog nasilja odigrao se u petak u školi u Ivanjici kada je učenik trećeg razreda, nakon kraće verbalne rasprave u hodniku zgrade, fizički napao i povredio učenika prvog razreda, koji je zbog zadobijenih povreda hitno transportovan u Opštu bolnicu u Čačku.
Nišlijka M.G. (80), čije je telo pronađeno pored mrtvog sina I.G. (52) 31. avgusta u njihovom stanu u Ulici Branka Miljkovića, preminula je prirodnom smrću.
Ozbiljna drama odigrala se sinoć posle 22 časa u jednom tržnom centru u Beogradu, kada je policija intervenisala zbog muškarca koji se zaključao u kabini prodavnice i nije hteo da izađe.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je Jovan R. (22) zbog sumnje da je 6. septembra u Obrenovcu aktivirao i bacio ručnu bombu M-52 u dvorište kuće M. D., nakon čega je tužilaštvo predložilo određivanje pritvora zbog opasnosti od bekstva, uticaja na svedoke i ponavljanja dela.
Rusija je razvila novu mlaznu verziju udarnog drona „Garpija“, a prvi javno dostupni snimci pokazuju da je uz letelicu razvijena i mobilna lansirna platforma koja omogućava dejstvo bez oslanjanja na stalne aerodrome ili specijalizovane baze.
Tridesetogodišnja Karli Mišel Heler sa Floride uhapšena je nakon što je u razgovoru sa AI četbotom Klod napisala da planira napad na kancelariju lokalnog šerifa, a poruke je prvo označio bezbednosni sistem kompanije Antropik, zatim ih je pregledao čovek i slučaj prijavio policiji.
Snage međunarodno priznate vlade Jemena tvrde da su u velikoj protivofanzivi preuzele ključne položaje kod moreuza Bab el-Mandeb i veliki deo oblasti Dhubab od Huta (Ansarulah), čime pokušavaju da povrate kontrolu nad jednom od najvažnijih pomorskih ruta na svetu.
Kijev je jutros upao u ozbiljan saobraćajni kolaps posle višednevnih ruskih udara na mostove preko Dnjepra, a najteže je preći sa leve na desnu obalu grada.
Film "Diger", u kojem Tom Kruz igra moćnog naftnog tajkuna suočenog sa ekološkom katastrofom gigantskih razmera, doživelo je strahovit debakl na bioskopskim blagajnama, preteći da postane jedan od najvećih promašaja u istoriji sedme umetnosti.
Dubravka Mijtović kaže da je najviše filozofiranja i mlataranja rukama doživela od prosečnih i nekvalitetnih ljudi, ali ne i kod ostvarenih ličnosti poput Milene Dravić.
Glumac Predrag Miki Manojlović govorio je o filmu "Zlatni rez 42: Djeca Kozare", ali i o podelama i kontroverzama koje je to ostvarenje Lordana Zafranovića izazvalo u regionu.
Epl je u iOS 27 konačno posvetio više pažnje jednoj funkciji koju vlasnici Ajfona godinama koriste, ali su do sada imali malo mogućnosti za prilagođavanje.
Sve veće interesovanje za različite oblike seksualnog zadovoljstva dovelo je i do popularizacije e-stima, odnosno elektrostimulacije. Ovaj trend nazvan je još i masturbacija bez ruku.
Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je Karlu Dajserotu, Peteru Hegemanu i Georgu Nagelu za istraživanje o moždanoj aktivnosti, koje podrazumeva proučavanje jonskih kanala kontrolisanih svetlošću i optogenetiku.
Popularna pevačica Dara Bubamara ponovo je uspela da privuče sve poglede i pomeri granice kada je stajling u pitanju - crveni kombinezon je pokazao Darinu izvajanu liniju, ali i najjači dekolte!
Frontmen grupe "Magla bend", Vladan Savić, podelio je anegdote sa snimanja spotova, ali i iz privatnog života i o ćerki Anđeliji, koja mu je, kako je otkrio, velika podrška u karijeri.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.