Čak su nam i nošnje slične, a dele nas države: "Mi stojimo uz Srbiju" - odjeknula moćna poruka

Ambasadorka Norveške u Beogradu Kristin Melsom ukazala je u autorskom tekstu za Politiku da veze između Norveške i Srbije imaju duboke istorijske korene i dodala da je tokom decenija, Norveška bila uz Srbiju kroz razvojnu saradnju, institucionalnu podršku i partnerstvo u evropskoj integraciji.

Melsom je istakla da je Norveška bila i da ostaje prijatelj Srbije. 

- To prijateljstvo ne počinje niti se završava jednim trenutkom. Ono se gradi tokom vremena – kroz istoriju, solidarnost, kroz zajednički rad i uverenje da su naše budućnosti povezane. Zato za Norvešku 17. maj nikada nije samo nacionalna proslava - ukazala je Melsom, a prenela Politika.

Navodeći da su tokom Drugog svetskog rata mnogi Jugosloveni, uključujući veliki broj Srba, bili zatočeni u nacističkim logorima u Norveškoj, Melsom je kazala da je to teško i bolno nasleđe koje ne zaboravljaju. 

- Ono nas podseća da su naše istorije, iako geografski udaljene, zasnovane na istim iskustvima borbe za slobodu i ljudsko dostojanstvo. Iz takvih iskustava proizlazi posebna vrsta poverenja. A to poverenje se potvrđuje delima. Verujemo da su stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana neodvojivi od stabilnosti Evrope u celini. Ali najvažnije je ono što se dešava u trenucima najvećih izazova - navela je Melsom.

Kada su razorne poplave pogodile Srbiju, kako je dodala, Norveška je pružila podršku, posebno u Obrenovcu, gde su posledice bile najteže. 

- Kada je pandemija kovida pogodila svet, bili smo uz Srbiju u vreme globalne neizvesnosti. Kada su se pojavili izazovi u energetskom sektoru, radili smo zajedno na podršci stabilnosti i otpornosti, uključujući saradnju sa ’Elektroprivredom Srbije’. Ovo nisu izolovani događaji. Ovo je kontinuitet. Ovo je prijateljstvo u praksi. Ipak, odnosi između zemalja nisu samo politika ili pomoć. Oni se grade i kroz ljude – kroz studente koji uče jezike jedni drugih, kroz razmenu ideja, kroz svakodnevne susrete. Ponekad i kroz simboliku - navela je.

 

 

Prema njenom iskustvu, kako je navela, norveška narodna nošnja slična je srpskoj tradicionalnoj nošnji. 

- Ta sličnost nije slučajna. Ona nas podseća da tradicije, iako ukorenjene lokalno, nose univerzalne poruke identiteta i povezanosti - dodala je.

Prema njenim rečima, postoji nešto neobično u načinu na koji Norveška obeležava svoj nacionalni praznik. 

Za razliku od mnogih zemalja, kako je navela Melsom, 17. maja ne slave uz vojne parade, već uz dečje povorke. 

- Nema demonstracije sile – ima radosti. Nema marša oružja, već marš budućnosti. U tome se možda bolje nego u bilo kojoj političkoj izjavi krije suština onoga što Norveška jeste jer 17. maj nije samo datum iz istorije. To je dan kada slavimo slobodu, mir i demokratiju, ali se istovremeno podsećamo da se te vrednosti nikada ne smeju uzimati zdravo za gotovo - navela je Melsom.

 

 

Kako je dodala, tog dana 1814. godine Norveška je usvojila svoj Ustav, jedan od najstarijih koji su i danas na snazi. 

- U njegovoj srži su principi koji ostaju temelj našeg društva: narodni suverenitet, podela vlasti i poštovanje ljudskog dostojanstva. Ali možda je još važnije kako se ti principi žive danas - dodala je.

Melsom navodi da je u Norveškoj 17. maj pre svega praznik dece. 

- Nije slučajno što su dečje povorke u središtu proslave još od 19. veka. One predstavljaju uverenje da demokratija nije nešto što se automatski nasleđuje, već odgovornost koja se uči kroz učešće, obrazovanje i poverenje u budućnost. Zato ovaj dan slavi i nešto dublje: ideju da je društvo snažno onoliko koliko su njegovi ljudi slobodni. Ali istorija nas uči da sloboda nikada nije trajno obezbeđena.Tokom Drugog svetskog rata Norvežanima je bilo zabranjeno da obeležavaju 17. maj ili da ističu svoju zastavu. U jednoj poznatoj pesmi iz tog vremena stoji: ’Danas jarbol stoji go, ali upravo sada znamo šta je sloboda.’ Uvek se raznežim kada pročitam te snažne stihove - navela je.

Melsom ukazuje da u svetu koji je ponovo obeležen ratovima, krizama i podelama, ti stihovi podsećaju da sloboda nije apstraktan pojam. 

- Ona je svakodnevna odgovornost. Ona je izbor da gradimo društvo zasnovano na jednakosti, uključivosti i poštovanju svakog pojedinca. Zato Norveška ne slavi 17. maj samo za sebe. Slavimo ga sa svetom. I sa prijateljima. Jedan od tih prijatelja je Srbija“, navela je.

Prema njenim rečima, isto važi i za vrednosti koje se slave 17. maja – sloboda, jednakost, dostojanstvo. 

- To nisu samo norveške vrednosti. To su univerzalne vrednosti. A možda je najvažnija poruka ovog dana jednostavna: ne slavimo ono što nas razdvaja, već ono što nas povezuje. U vreme kada su podele često glasnije od saradnje, ta poruka ima posebnu težinu. Ona nas podseća da partnerstva između zemalja ne moraju biti spektakularna da bi bila značajna. Ponekad su najvažnija ona koja traju, koja se postepeno razvijaju i ostaju čvrsta uprkos promenama - navela je. 

Navodeći da je za Norvešku 17. maj dan kada se slavi sloboda, demokratija, kao i da je dan kada slave ko su i uz koga stoje, Melsom je naglasila da Norveška stoji uz Srbiju.

- Mi stojimo uz Srbiju. Zato 17. maj ne slavimo sami. Slavimo ga zajedno - poručila je Melsom.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.