Titov sin proslavio rođendan: Evo kako danas živi Mišo Broz i zbog čega se sudi sa Hrvatskom! (FOTO)

Titov sin Mišo Broz rođen je 1941. godine u Zagrebu. Ime Aleksandar dato mu je po rođenju, ali je tokom rata dobio i jedno "ilegalno" - Mišo.

Josip Broz Tito je iz pet brakova (tri zvanična) imao dvoje dece, sinove Žarka i Aleksandra Miša, i šestoro unučića, Josipa Jošku, Zlaticu, Edvarda, Svetlanu, Aleksandru Sašu i Andreja.

O Miši ni traga ni glasa

Foto: Privatna arhiva/Drustvene mreze

O Titovom mlađem sinu Aleksandru Mišu gotovo se ništa ne zna, budući da već nekoliko godina živi daleko od očiju javnosti. Mišo je u braku sa Mirom dobio ćerku Sašu Broz, koja je veoma aktivna na svom profilu na društvenim mrežama, te pratioce obraduje i porodičnim fotografijama.

Saša Broz svake godine svom ocu čestita rođendan i na društvenoj mreži Instagram, pa je tako ovde godine povodom njegovog 85. rođendana objavila sliku na kojoj se nalazi sa ocem i svojom ćerkom:

- Moj heroj... Srećan rođendan, tata, volim te do meseca i nazad - napisala je Saša na Instagramu, uz portret tri generacije. 

 

 

Saša je svoju karijeru izgradila kao pozorišni reditelj, a jednom prilikom za "Gloriju" izjavila je da: „Čovek mora da bude u stanju da se vodi tokom godina, ali porodica je uvek tu da ti čuva leđa.“

Ko je Mišo Broz?

Mišo Broz rođen je 24. maja 1941. godine u Zagrebu, dan pre zvanične proslave Titovog rođendan 25. maja. Ime Aleksandar dato mu je po rođenju, ali je tokom rata dobio i jedno ilegalno, Mišo, koje je kasnije nastavio da koristi. 

Aleksandar Mišo Broz rođen je u Titovom braku sa njegovom drugom suprugom, Mariborčankom Hertom Has. Slovenka jevrejskih korena i budući doživotni predsednik SFRJ upoznali su se 1937. u Parizu, a postali par dve godine kasnije. Zajednički život počeli su u Zagrebu, pod lažnim imenima. NJihova vanbračna veza trajala je kratko, do početka Drugog svetskog rata.

Tito je 1941. otputovao za Beograd, gde je upoznao Davorjanku Paunović Zdenku, a Herta je ostala u Zagrebu u podmakloj trudnoći. Nekoliko dana posle njegovog odlaska rodila je sina. Tita je videla još samo jednom u životu.

Posle oslobođenja Mišo je živeo u Beogradu, u neposrednoj blizini svog oca. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u glavnom gradu, a onda prešao u Zagreb, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Kao i njegov otac, i sam se upustio u politiku, ali i privredu. Od 1983. do 1993. zauzimao je najviše funkcije u energetskoj kompaniji INA.

Nakon osamostaljenja Hrvatske, na preporuku tadašnjeg predsednika Franje Tuđmana, postao je prvi savetnik hrvatskog ministra spoljnih poslova. Potom je radio kao savetnik ministra u hrvatskim ambasadama u Rusiji i Egiptu i kao hrvatski ambasador u Indoneziji od 2004. do 2009. godine.

Sa suprugom Mirom ima dvoje dece, ćerku Aleksandru Sašu Broz i sina Andreja. Saša je poznata hrvatska pozorišna i televizijska rediteljka. Rođena je 1968. godine u Zagrebu, a u detinjstvu se zaljubila u klasičan balet. NJeni roditelji nisu razumeli njeno interesovanje za ples, ali ju je deda podržavao i zahvaljujući njemu upisala je baletsku školu. Obrazovanje je nastavila na Državnoj akademiji koreografije u Moskvi, gde je završila osnovne i postdiplomske studije. Povreda stopala prekinula je njenu karijeru balerine, a po povratku u Hrvatsku upisala je studije režije na Akademiji dramskih umetnosti. Počela je da režira već na drugoj godini fakulteta.

Radila je u više pozorišta u Hrvatskoj poput Narodnog pozorišta i dramskog teatra "Gavella" kao i u pozorištima u BiH, najviše u Tuzli. Režirala je 50. Pulski festival, a nakon što je dve godine radila u Istarskom pozorištu u Puli. Bila je član ekipe Radiotelevizije Hrvatske gde se bavila sinhronizacijom animiranih filmova. Bila je zaposlena i u Narodnom pozorištu "Ivan pl. Zajc" u Rijeci.

Povodom 40 godina od Titove smrti, 2020. godine, izjavila je list Gloria da je najviše vremena sa dedom provodila leti na Brionima, kao i da je njemu najbitnije bilo da ona bude dobar đak. Zbog odličnog uspeha u školi poklonio joj je papagaja Kokija.

Foto: Privatna arhiva/Drustvene mreze

"Bilo mu je važno je, kao što znate, moj deda nema formalno završeni fakultet. Međutim, obrazovao je sam sebe, bio je poliglota, imao fotografsko pamćenje i bio sto koraka ispred svih ostalih", rekla je rediteljka i dodala: "Odrasla sam na Medveščaku u istom stanu gde i danas žive moji roditelji. Išla sam u školu pešice jer je bila doslovno iza ugla roditeljskog stana kao i na balet. Moji roditelji su zaslužni da se osim po genetici i poznatom prezimenu nisam izdvajala u odnosu na drugu decu. Beskrajno sam im zahvalna na tome. Tu i tamo bih imala koji slobodan dan više u školi, samo zato što bi deda iamo kap slobodnog vremena pa je bilo logično da se ja uklapam u njegov raspored".

U braku sa glumcem Rankom Zidarićem dobila je ćerku Saru, koja je za životni poziv odabrala drugu vrstu umetnosti – likovnu. Mlada akademska slikarka koristi prezime svoje prabake i predstavlja se kao Sara Has.

Mišin sin Andrej, koji ima 52 godine, školovao se u Moskvi na prestižnom univerzitetu "Lomonosov" i uspešno se bavi konsaltingom. 

Titov sin se tuži sa Hrvatskom - OZNA tražila da se odrekne nasleđa

Imanje Josipa Broza Tita u Samoboru u Hrvatskoj, udaljeno samo kilometar od centra grada, nekada je bila jedna od njegovih privatnih rezidencija. Ovo prostrano imanje obuhvata površinu od 43.000 kvadratnih metara, uključujući vinograde i tri nekretnine. Glavna kuća, površine 170 kvadrata, nekada je služila kao Titova vikendica, a danas je predmet dugogodišnjih sudskih sporova između države i Titovog sina, Aleksandra Miše Broza.

Titova vikendica, smeštena u elitnom delu Samobora, nekada je bila mesto gde je maršal Jugoslavije provodio privatne trenutke daleko od državnih obaveza. Prema istorijskim podacima, Tito je u ovoj kući proveo dva meseca 1958. godine pripremajući se za sedmi kongres Saveza komunista Jugoslavije.

Nema kanalizaciju, ali ima video - nadzor

Kuća, izgrađena 1947. godine u samoborskom stilu, nije luksuzna, već više podseća na pristojnu porodičnu kuću. Osim glavne kuće, imanje sadrži voćnjak, vinograd površine 12.000 kvadrata i dva manja objekta - kuću za domara i drvenu brvnaru sa vinskim podrumom.

Aleksandar Mišo Broz, sin Josipa Broza i Herte Has, pokušava da povrati vlasništvo nad ovom nekretninom, koju je država 1998. godine upisala na sebe.

- Mi smo se žalili na nepravosnažnu presudu i postupak je vraćen na početak - izjavio je Mišo Broz, ističući da ne može da koristi imanje jer mu država zabranjuje izvođenje radova na kanalizaciji i vodovodu.

Ministarstvo graditeljstva potvrdilo je da se protiv Broza vodi postupak radi predaje imanja u državni posed. Sudski spor traje već godinama, a zabeleženo je da je Mišo Broz nastavio da koristi imanje iako država tvrdi da ono pripada njoj.

Morao da se odrekne imanja zbog OZNA-e

Foto: Privatna arhiva/Drustvene mreze

Imanje, iako delimično održavano, pokazuje znake zapuštenosti. Vinograd nije u upotrebi, a pojedini objekti, poput brvnare, imaju oštećenja na krovu. Ipak, glavna kuća ostala je u relativno dobrom stanju, sa zamenjenim krovom, PVC prozorima i instaliranim video-nadzorom. Na imanju se i dalje nalazi nekoliko umetničkih dela iz Titovog doba, uključujući skulpturu od vulkanskog kamenja i figuru hinduističkog boga Hanumana, koju je Mišo Broz doneo iz Indonezije.

Procene vrednosti nekretnine iznose oko milion evra, što dodatno komplikuje spor. Prema ranijim procenama, objekti i zemljište vredni su 780.000 evra, dok je Brozu za pet godina korišćenja kuće obračunata naknada od 900.000 kuna.

Mišo Broz ističcao je da se vlasništva nad imanjem odrekao 1960-ih godina pod pritiskom tadašnjeg šefa OZNA-e, Ivana Krajačića Steva. Ipak, nakon Titove smrti, Broz je pokušao da povrati imanje, ali do danas nije uspeo.

- Boriću se sve do Evropskog suda za ljudska prava - poručio je svojevremeno Broz, dodajući da je to jedina nekretnina za koju je tražio povrat.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.