Kolumna Dragutina Matanovića: Predsednik Si Đinping i globalno preoblikovanje sveta

Kolumna Dragutina Matanovića o predsedniku Kine Si Đinpingu.

Više od dva milenijuma, monarsi koji su vladali užom Kinom doživljavali su svoju zemlju kao jednog od dominantnih aktera u svetu. Koncept „Džung guo“, to jest Srednjeg kraljevstva, kako Kina naziva samu sebe, podrazumeva da je Kina kulturni, politički i ekonomski centar sveta. Ovakav stav je oblikovao kineski odnos prema globalnom upravljanju – pravilima, normama i institucijama koje regulišu međunarodnu saradnju.

Predsednik Si Đinping je pozvao na izgradnju moderne kineske civilizacije i njen kontinuitet koji određuje da Kinezi moraju da slede svoj put. On veruje da je tradicionalna kineska kultura „koren i duša“ kineske nacije. Put Kine do najjače globalne sile zasnovan je na snažnoj ulozi države, kontrolisanoj upotrebi tržišta i privatnog sektora. I na tehnologiji koja zauzima centralno mesto. U maju 2023. Si Đinping objavljuje strategiju Kine, u kojoj se promoviše ideja da će zemlje koje pripadaju različitim civilizacijama i nalaze se na različitim nivoima razvoja imati i različite političke i ekonomske modele.

Za predsednika Sija takozvani zapadni liberalni univerzalni principi samo su izgovor kojim se opravdavaju imperijalistički ratovi Zapada. Zato govori o stvaranju multipolarnog sveta, ne misleći samo na to da Peking nastoji da bude vojna i ekonomska sila ravnopravna SAD, već tvrdeći da je Kina velika civilizacija koja ima pravo da postoji po svojim pravilima „bez usaglašavanja sa zapadnim liberalizmom“.

Predsednik Si uvek je bio odlučan da „služi narodu Kine“. U memoarima je napisao da „moramo voleti ljude kao što volimo naše roditelje, raditi za njihovo blagostanje i omogućiti im da vode bolji život“. U 2021. prosečni dohodak svakog stanovnika Kine bio je za skoro 80 procenata veći u poređenju sa 2012, a odnos između gradskih i ruralnih prihoda smanjen je na svega 2,5 prema 1. Sve je to omogućeno fascinantnim ekonomskim razvojem Kine – BDP je 2012. bio 8500, a 2025. oko 20.400 milijardi dolara.

Vizija predsednika je postavljanje Komunističke partije Kine u centar političkog, ekonomskog i društvenog života. Si je uveren da je partija najsnažniji oslonac za kineski narod i želi da osigura da preko 96 miliona članova KPK-a zadrži moralnu čistotu. Sijev koncept socijalizma sa nacionalnim karakteristikama kombinuje kineski marksizam i nacionalnu odbranu. Njima su posvećena četiri toma njegove knjige „Upravljanje Kinom“.

Si veruje da se moraju prevazići konfrontacije i ideje Hladnog rata i stvoriti novi modeli odnosa između velikih država. Zalaže se za prijateljstvo Kine sa zemljama u razvoju, gradeći mrežu globalnog partnerstva. U Davosu 2017. održao je zapažen govor izjavljujući da „sviđalo se to vama ili ne, svetska ekonomija je veliki okean od koga ne možete da pobegnete“. Ugledni američki list „Forin afers“ piše u aprilu 2024: „Si je vešto koristio kineske investicije u inostranstvu kako bi stvorio mrežu ekonomskih veza koje generišu geopolitički uticaj. Kina je u centru globalne politike, sa mestom za pregovaračkim stolom tokom svake krize.“

Predsednik Si Đinping vodi kinesku tehnološku strategiju snažnim podsticanjem „originalnih i revolucionarnih inovacija“, i „novih kvalitetnih proizvodnih snaga“. Centralni cilj je postizanje potpune samostalnosti u osnovnim tehnologijama – kao što su poluprovodnički čipovi, veštačka inteligencija i kvantna tehnologija – kako bi se nacija izolovala od stranih ograničenja i podigao njen status globalne naučnotehnološke supersile. Naglašavajući da je nauka „glavni prekidač za sve tehničke izazove“, Si je usmerio ogromna ulaganja u fundamentalna istraživanja. Kina koristi svoj državni sistem kako bi brzo objedinila resurse, talente i kapital.

U razmaku od samo nekoliko dana, i Vladimir Putin i Donald Tramp su posetili Peking. Si je uporedio Trampov pokret MAGA sa kineskim velikim projektom nacionalnog preporoda. Osim kineskog predsednika, veoma malo svetskih lidera je pohvalilo pokret MAGA. Predsednik Tramp je uzvratio javno umanjujući strateški značaj Tajvana.

Si Đinping je pozvao na veću podelu kontrole nad globalnim upravljanjem. Izjavio je da Kina mora da „predvodi reformu sistema globalnog upravljanja konceptima pravičnosti i pravde“. Izrazi pravičnost i pravda pozivaju na multipolarni svet, potencijalno sa manjom ulogom SAD u određivanju međunarodnih pravila.

U budućnosti, ako se dugoročno nastavi njen ekonomski rast, Kina će odlučnije postavljati uslove globalnog upravljanja. Imaće veću moć unutar organizacija poput Svetske banke i Ujedinjenih nacija, a jačaće i nove institucije pod kineskom dominacijom.

Henri Kisindžer je primetio da velike sile retko objavljuju svoju dominaciju – one jednostavno počnu da donose odluke kojih se drugi obavezno pridržavaju. Istovremeni uticaj Kine na Vašington i Moskvu – dve sile koje nominalno predstavljaju suprotne polove sadašnjeg globalnog poretka – pokazuje gde se danas nalazi geopolitički centar gravitacije. Peking danas, sa tihom odlučnošću, preoblikuje međunarodni sistem. Gradi ravnopravan i stabilan multipolarni svet.

Aleksandar Vučić to zna i zato kaže da je „podrška Srbije teritorijalnom integritetu Kine, odnosno principu jedne Kine, nedvosmislena i nepokolebljiva, kao i podrška Kine očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije i Kosova i Metohije unutar Srbije“.

P. S. Aleksandar Vučić: „Kina je zemlja koja je stabilizujući faktor u svetu, zemlja koja napreduje najvećom brzinom u svetu.“